Zbirka izraza

hr nešto željeti   »   sr нешто желети

70 [sedamdeset]

nešto željeti

nešto željeti

70 [седамдесет]

70 [sedamdeset]

нешто желети

[nešto želeti]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski srpski igra Više
Želite li pušiti? Ж--и----и-п--и-и? Желите ли пушити? Ж-л-т- л- п-ш-т-? ----------------- Желите ли пушити? 0
Ž-l--------u-iti? Želite li pušiti? Ž-l-t- l- p-š-t-? ----------------- Želite li pušiti?
Želite li plesati? Жел-те л---гр--и? Желите ли играти? Ж-л-т- л- и-р-т-? ----------------- Желите ли играти? 0
Že-ite -- i----i? Želite li igrati? Ž-l-t- l- i-r-t-? ----------------- Želite li igrati?
Želite li se šetati? Ж---те л---е----? Желите ли шетати? Ж-л-т- л- ш-т-т-? ----------------- Желите ли шетати? 0
Želite-l- --ta--? Želite li šetati? Ž-l-t- l- š-t-t-? ----------------- Želite li šetati?
Želim pušiti. Ја же--- пуш-ти. Ја желим пушити. Ј- ж-л-м п-ш-т-. ---------------- Ја желим пушити. 0
J- žel-m ---it-. Ja želim pušiti. J- ž-l-m p-š-t-. ---------------- Ja želim pušiti.
Želiš li cigaretu? Желиш--и---г-ре-у? Желиш ли цигарету? Ж-л-ш л- ц-г-р-т-? ------------------ Желиш ли цигарету? 0
Žel-- li -i---e--? Želiš li cigaretu? Ž-l-š l- c-g-r-t-? ------------------ Želiš li cigaretu?
On želi vatru. Он жели ----у. Он жели ватру. О- ж-л- в-т-у- -------------- Он жели ватру. 0
O- -e----a-r-. On želi vatru. O- ž-l- v-t-u- -------------- On želi vatru.
Želim nešto piti. Ја --л---н---о п-ти. Ја желим нешто пити. Ј- ж-л-м н-ш-о п-т-. -------------------- Ја желим нешто пити. 0
J- ---im -e-to-p-t-. Ja želim nešto piti. J- ž-l-m n-š-o p-t-. -------------------- Ja želim nešto piti.
Želim nešto jesti. Ја-жел-м н-шт--јест-. Ја желим нешто јести. Ј- ж-л-м н-ш-о ј-с-и- --------------------- Ја желим нешто јести. 0
Ja že-i- nešt- -es--. Ja želim nešto jesti. J- ž-l-m n-š-o j-s-i- --------------------- Ja želim nešto jesti.
Želim se malo odmoriti. Ј- ----е-им-м-л- о---р--и. Ја се желим мало одморити. Ј- с- ж-л-м м-л- о-м-р-т-. -------------------------- Ја се желим мало одморити. 0
Ja--e-ž---- -a---o--or-ti. Ja se želim malo odmoriti. J- s- ž-l-m m-l- o-m-r-t-. -------------------------- Ja se želim malo odmoriti.
Želim Vas nešto pitati. Ј--В-с ж---м---шт--п-----. Ја Вас желим нешто питати. Ј- В-с ж-л-м н-ш-о п-т-т-. -------------------------- Ја Вас желим нешто питати. 0
J--V-s ----m n-š-- pi-at-. Ja Vas želim nešto pitati. J- V-s ž-l-m n-š-o p-t-t-. -------------------------- Ja Vas želim nešto pitati.
Želim Vas nešto zamoliti. Ја-------лим--- нешто--ам---ти. Ја Вас желим за нешто замолити. Ј- В-с ж-л-м з- н-ш-о з-м-л-т-. ------------------------------- Ја Вас желим за нешто замолити. 0
Ja Vas-ž--im--a -e-to--am--i-i. Ja Vas želim za nešto zamoliti. J- V-s ž-l-m z- n-š-o z-m-l-t-. ------------------------------- Ja Vas želim za nešto zamoliti.
Želim Vas na nešto pozvati. Ја-В-с--е-им -- н--т- --з-а-и. Ја Вас желим на нешто позвати. Ј- В-с ж-л-м н- н-ш-о п-з-а-и- ------------------------------ Ја Вас желим на нешто позвати. 0
J------ž-l---n--n-što po---ti. Ja Vas želim na nešto pozvati. J- V-s ž-l-m n- n-š-o p-z-a-i- ------------------------------ Ja Vas želim na nešto pozvati.
Šta želite, molim? Ш-а --л-т-----л-м? Шта желите, молим? Ш-а ж-л-т-, м-л-м- ------------------ Шта желите, молим? 0
Šta --li-e---o-im? Šta želite, molim? Š-a ž-l-t-, m-l-m- ------------------ Šta želite, molim?
Želite li kavu? Жели-- л- -афу? Желите ли кафу? Ж-л-т- л- к-ф-? --------------- Желите ли кафу? 0
Ž---te l----fu? Želite li kafu? Ž-l-t- l- k-f-? --------------- Želite li kafu?
Ili želite radije čaj? И-- ---иј-------е -а-? Или радије желите чај? И-и р-д-ј- ж-л-т- ч-ј- ---------------------- Или радије желите чај? 0
Ili ra-ije -------č--? Ili radije želite čaj? I-i r-d-j- ž-l-t- č-j- ---------------------- Ili radije želite čaj?
Želimo se voziti kući. Ми -е----и-о возити--у--. Ми се желимо возити кући. М- с- ж-л-м- в-з-т- к-ћ-. ------------------------- Ми се желимо возити кући. 0
Mi-s- ž-l-m- --zi-i k--́-. Mi se želimo voziti kuc-i. M- s- ž-l-m- v-z-t- k-c-i- -------------------------- Mi se želimo voziti kući.
Želite li taksi? Желите-л---- та--и? Желите ли ви такси? Ж-л-т- л- в- т-к-и- ------------------- Желите ли ви такси? 0
Že--te-------ta-si? Želite li vi taksi? Ž-l-t- l- v- t-k-i- ------------------- Želite li vi taksi?
Oni žele telefonirati. О-- -е-е-те-е--н---т-. Они желе телефонирати. О-и ж-л- т-л-ф-н-р-т-. ---------------------- Они желе телефонирати. 0
Oni-žele-t-lef--i--ti. Oni žele telefonirati. O-i ž-l- t-l-f-n-r-t-. ---------------------- Oni žele telefonirati.

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Dva jezika = dva centra za govor!

Našem mozgu je svejedno kada učimo neki jezik. Budući da različite jezike pohranjuje u različitim područjima. Ne pohranjuju se svi jezici koje učimo na istom mjestu. Jezici koje učimo kao odrasli imaju vlastiti spremnik. To znači da mozak obrađuje nova pravila na jednom drugom mjestu. Ne pohranjuju se zajedno s materinjim jezikom. Ljudima koji odrastaju dvojezično potrebno je samo jedno područje. Do tog zaključka se došlo u mnogim istraživanjima. Neuroznanstvenici ispitivali su različite ispitanike. Ti ispitanici su tečno govorili dva jezika. Međutim, jedan dio ispitanika je odrastao s dva jezika. Drugi dio je kasnije naučio drugi jezik. Istraživači su mjerili moždanu aktivnost tokom jezičnih testova. Tako su vidjeli koja područja mozga rade kod testova. I uvidjeli su da “kasniji” učenici imaju dva jezična centra! Istraživači su već duže vrijeme pretpostavljali da je to tako. Ljudi s ozljedama mozga pokazuju različite simptome. Na taj način ozljeda mozga vodi do poteškoća u govoru. Oboljeli tako ne mogu izgovoriti ili razumjeti riječi. Međutim, ponekad dvojezične žrtve nesreće pokazuju neobične simptome. Njihove jezične poteškoće ne moraju uvijek pogoditi oba jezika. Ako je ozlijeđeno samo jedno područje mozga, drugo može još uvijek funkcionirati. Tada pacijenti govore jedan jezik bolje od drugog. Dva jezika se opet nauče različitim tempom. To dokazuje da se oba jezika ne pohranjuju na isto mjesto. Budući da se ne nauče istovremeno, formiraju se dva centra. Još nije poznato na koji točno način naš mozak upravlja s više jezika. Međutim, nova saznanja bi mogla dovesti do novih strategija učenja.