Рјечник

sr нешто образложити 3   »   sl nekaj utemeljiti 3

77 [седамдесет и седам]

нешто образложити 3

нешто образложити 3

77 [sedeminsedemdeset]

nekaj utemeljiti 3

Изаберите како желите да видите превод:   
српски словеначки Игра Више
Зашто не једете торту? Z---j--e je--e-to-te? Zakaj ne jeste torte? Z-k-j n- j-s-e t-r-e- --------------------- Zakaj ne jeste torte? 0
Ја морам смршати. M-r-- --ujša--. Moram shujšati. M-r-m s-u-š-t-. --------------- Moram shujšati. 0
Ја је не једем, јер морам смршати. N- jem-je,-ker--o--m----jša--. Ne jem je, ker moram shujšati. N- j-m j-, k-r m-r-m s-u-š-t-. ------------------------------ Ne jem je, ker moram shujšati. 0
Зашто не пијете пиво? Zaka--n- p--e-- pi-a? Zakaj ne pijete piva? Z-k-j n- p-j-t- p-v-? --------------------- Zakaj ne pijete piva? 0
Ја морам још возити. Mo--- ---vozit-. Moram še voziti. M-r-m š- v-z-t-. ---------------- Moram še voziti. 0
Ја га не пијем, јер још морам возити. N- -ije----,--e--moram--e---zit-. Ne pijem ga, ker moram še voziti. N- p-j-m g-, k-r m-r-m š- v-z-t-. --------------------------------- Ne pijem ga, ker moram še voziti. 0
Зашто не пијеш кафу? Za-aj--e p-ješ -av-? Zakaj ne piješ kave? Z-k-j n- p-j-š k-v-? -------------------- Zakaj ne piješ kave? 0
Хладна је. M--la j-. Mrzla je. M-z-a j-. --------- Mrzla je. 0
Ја је не пијем, јер је хладна. N- pi----je, k-- j- -rz-a. Ne pijem je, ker je mrzla. N- p-j-m j-, k-r j- m-z-a- -------------------------- Ne pijem je, ker je mrzla. 0
Зашто не пијеш чај? Zaka- -- ------č-j-? Zakaj ne piješ čaja? Z-k-j n- p-j-š č-j-? -------------------- Zakaj ne piješ čaja? 0
Немам шећера. N--am--l--k---a. Nimam sladkorja. N-m-m s-a-k-r-a- ---------------- Nimam sladkorja. 0
Ја га не пијем, јер немам шећера. N- --j-- g-,-ker -i-a--sl----r-a. Ne pijem ga, ker nimam sladkorja. N- p-j-m g-, k-r n-m-m s-a-k-r-a- --------------------------------- Ne pijem ga, ker nimam sladkorja. 0
Зашто не једете супу? Za-aj--- -este ju--? Zakaj ne jeste juhe? Z-k-j n- j-s-e j-h-? -------------------- Zakaj ne jeste juhe? 0
Ја је нисам наручио / наручила. N-se- je na--čil-a). Nisem je naročil(a). N-s-m j- n-r-č-l-a-. -------------------- Nisem je naročil(a). 0
Ја је не једем, јер је нисам наручио / наручила. N---em---, ke- je--i--- -aroč-l(-). Ne jem je, ker je nisem naročil(a). N- j-m j-, k-r j- n-s-m n-r-č-l-a-. ----------------------------------- Ne jem je, ker je nisem naročil(a). 0
Зашто не једете месо? Zak---n--je--- -esa? Zakaj ne jeste mesa? Z-k-j n- j-s-e m-s-? -------------------- Zakaj ne jeste mesa? 0
Ја сам вегетеријанац. Sem-v-g---r-j--e- (---et----anka). Sem vegetarijanec (vegetarijanka). S-m v-g-t-r-j-n-c (-e-e-a-i-a-k-)- ---------------------------------- Sem vegetarijanec (vegetarijanka). 0
Ја га не једем, јер сам вегетеријанац. N---em g-------s----egetar--ane- -v---tari-a---). Ne jem ga, ker sem vegetarijanec (vegetarijanka). N- j-m g-, k-r s-m v-g-t-r-j-n-c (-e-e-a-i-a-k-)- ------------------------------------------------- Ne jem ga, ker sem vegetarijanec (vegetarijanka). 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Гестикулирање помаже у учењу страних речи

У процесу учења нових речи наш мозак је врло запослен. Он мора да похрани сваку реч. Ви га у томе можете подржати. Гестикулирање је одличан начин помоћи. Гестикулација потпомаже меморисање. Речи се боље памте уколико меморија уједно прерађује и покрете. Једна студија је ово јасно потврдила. Научници су од испитаника захтевали да уче стране речи. У питању су биле измишљене речи. Оне су припадале једном вештачком језику. Неколико речи је испитаницима било пренето уз гестикулирање. То значи да их испитаници нису само чули и прочитали. Користећи гесте они су приказивали њихово значење. Док су учили, мерена им је мождана активност. У току испитивања се дошло до занимљивог открића. Учење речи подржаваних гестикулирањем активирало је неколико региона у мозгу. Осим у центру за говор активност се показала и у сензомоторним деловима мозга. Ова додатна мождана активност утиче на памћење. При учењу уз помоћ гестикулације долази до стварања комплексне мреже. Ова мрежа меморише научене речи у неколико можданих области. На тај начин се речник брже обрађује. Када нам је потребна нека реч, мозак је брже налази. Речи се на тај начин и боље похрањују. Наравно, веома је важно да се гестикулирање повезује са датом речју. Мозак је у стању да препозна уколико реч и гестикулирање не иду руку под руку. Ове научне спознаје могле би водити стварању нових метода учења. Особе које о језицима знају врло мало, често уче споро. Можда ће им процес учења бити бржи и лакши уколико речи имитирају покретима…