Рјечник

sr Састанак   »   sl Zmenek

24 [двадесет и четири]

Састанак

Састанак

24 [štiriindvajset]

Zmenek

Изаберите како желите да видите превод:   
српски словеначки Игра Више
Јеси ли пропустио / пропустила аутобус? Al---i-zam--i-----avtobu-? Ali si zamudil(a) avtobus? A-i s- z-m-d-l-a- a-t-b-s- -------------------------- Ali si zamudil(a) avtobus? 0
Чекао / Чекала сам те пола сата. Pol --e -----e --k-l--). Pol ure sem te čakal(a). P-l u-e s-m t- č-k-l-a-. ------------------------ Pol ure sem te čakal(a). 0
Немаш мобител код себе? N--aš -r- se-i -ob-l---a-te-ef-na? Nimaš pri sebi mobilnega telefona? N-m-š p-i s-b- m-b-l-e-a t-l-f-n-? ---------------------------------- Nimaš pri sebi mobilnega telefona? 0
Следећи пут буди тачан! Bo-i n----dn-i----č-n-/ to--a! Bodi naslednjič točen / točna! B-d- n-s-e-n-i- t-č-n / t-č-a- ------------------------------ Bodi naslednjič točen / točna! 0
Следећи пут узми такси! Vz--i-n-s-ed-ji---a---! Vzemi naslednjič taksi! V-e-i n-s-e-n-i- t-k-i- ----------------------- Vzemi naslednjič taksi! 0
Следећи пут понеси кишобран! V-em- na-ledn-i- ---a-o ------! Vzemi naslednjič s sabo dežnik! V-e-i n-s-e-n-i- s s-b- d-ž-i-! ------------------------------- Vzemi naslednjič s sabo dežnik! 0
Сутра имам слободно. J---- i-am-p--sto. Jutri imam prosto. J-t-i i-a- p-o-t-. ------------------ Jutri imam prosto. 0
Хоћемо ли се сутра састати? A-i--e----iva--u-r-? Ali se dobiva jutri? A-i s- d-b-v- j-t-i- -------------------- Ali se dobiva jutri? 0
Жао ми је, сутра не могу. Ža- -- -e-----ak jut-------ore-. Žal mi je, ampak jutri ne morem. Ž-l m- j-, a-p-k j-t-i n- m-r-m- -------------------------------- Žal mi je, ampak jutri ne morem. 0
Имаш ли за овај викенд већ нешто планирано? Ali --a--z--t---ik-nd ž--k-kš-o obv---ost? Ali imaš za ta vikend že kakšno obveznost? A-i i-a- z- t- v-k-n- ž- k-k-n- o-v-z-o-t- ------------------------------------------ Ali imaš za ta vikend že kakšno obveznost? 0
Или већ имаш договорен састанак? A-i ----e im-š -ogovo-----dr----m---k? Ali pa že imaš dogovorjen drug zmenek? A-i p- ž- i-a- d-g-v-r-e- d-u- z-e-e-? -------------------------------------- Ali pa že imaš dogovorjen drug zmenek? 0
Предлажем да се нађемо за викенд. Pr-dlagam- d--s---o---o--do-i--- t- v-ke--. Predlagam, da se dobimo (dobiva) ta vikend. P-e-l-g-m- d- s- d-b-m- (-o-i-a- t- v-k-n-. ------------------------------------------- Predlagam, da se dobimo (dobiva) ta vikend. 0
Хоћемо ли на пикник? Bi i-eli (i-ela- --knik? Bi imeli (imela) piknik? B- i-e-i (-m-l-) p-k-i-? ------------------------ Bi imeli (imela) piknik? 0
Хоћемо ли се одвести до плаже? B- š---(š-a- na-pl-žo? Bi šli (šla) na plažo? B- š-i (-l-) n- p-a-o- ---------------------- Bi šli (šla) na plažo? 0
Хоћемо ли ићи у планине? Bi-š-i-(-l-- - -r---? Bi šli (šla) v hribe? B- š-i (-l-) v h-i-e- --------------------- Bi šli (šla) v hribe? 0
Доћи ћу по тебе у канцеларију. Pr-š-l bo- -o-e---pisa---. Prišel bom pote v pisarno. P-i-e- b-m p-t- v p-s-r-o- -------------------------- Prišel bom pote v pisarno. 0
Доћи ћу по тебе кући. P-i-e---om-p-----a----. Prišel bom pote na dom. P-i-e- b-m p-t- n- d-m- ----------------------- Prišel bom pote na dom. 0
Доћи ћу по тебе на аутобуску станицу. P----- bom ------a-a-tobu--- -os----. Prišel bom pote na avtobusno postajo. P-i-e- b-m p-t- n- a-t-b-s-o p-s-a-o- ------------------------------------- Prišel bom pote na avtobusno postajo. 0

Савети у вези учења страних језика

Учење страног језика увек изискује напор. Изговор, граматичка правила и учење речи изискују висок степен дисциплине. Ипак, постоје трикови који ово учење могу олакшати. Најбитније је позитивно мишљење. Радујте се новом језику и новом искуству! Теоретски, уопште није битно са чиме почињете. Пронађите неку тему која вас изузетно занима. Најпре би најбоље било да се усредсредите на слушање језика и говор. Читање и писање долазе тек касније. Развијте систем који је у складу са вашом свакодневицом и вашим потребама. Када су у питању придеви, можете истовремено учити и суротна значења. Или свуда по кући обесите цедуље са новим речима. Док се бавите спортом, или возите ауто, слушајте речи. Ако вас нека тема претерано замара или вам је врло тешка, прекините с њом. Направите паузу, или учите нешто друго! На тај начин нећете изгубити жељу да учите нови језик. Може вам бити забавно и да решавате укрштене речи на новом језику. Гледање страних филмова је одлично за промену. Читањем страних новина и часописа учите много тога о страној земљи и њеним становницима. На интернету има довољно вежби којима можете употпунити знање из књига. И тражите пријатеље који такође уживају у учењу страних језика. Никада не учите нове садржаје изоловано од контекста! Понављајте редовно научено! На тај начин омогућавате мозгу да добро запамти материју. Они којима је теорија већ почела да излази на нос треба да пакују кофере. Нигде се страни језици не уче тако добро као међу онима чији матерњи језик покушавате да савладате. Искуства с путовања можете записивати у дневник. Но најважније је: не одустајте ни по коју цену!
Да ли си знао?
Корејски говори око 75 милиона људи. Они наравно живе пре свега у Северној и Јужној Кореји. И у Кини и Јапану има корејских мањина. Наука није још сасвим сигурно утврдила којој језичкој породици корејски припада. Да ја Кореја подијељена примећује се и у језику обеју земаља. Јужна Кореја преузима, на пример, пуно речи из енглеског. Северни Корејци често не разумеју те речи. Стандардни језици обеју земаља оријентирају се на појединачни дијалекат главних градова. Следећа посебност корејског језика је његова тачност. Језик, на пример, указује какве односе говорници имају један према другом. Има пуно облика за изражавање учтивости и пуно разних облика за рођаке. Корејско писмо је словно писмо. Поједина слова се обухваћају као слогови у имагинарним квадратима. Посебно су занимљиви сугласници који својим обликом функционирају као слике. Они показују који положај при изговору имају уста, језик, непце и ресица.