Рјечник

sr Куповина   »   sl Nakupovanje

54 [педесет и четири]

Куповина

Куповина

54 [štiriinpetdeset]

Nakupovanje

Изаберите како желите да видите превод:   
српски словеначки Игра Више
Ја желим купити поклон. Rad(a--bi-k--il(a- ----lo. Rad(a) bi kupil(a) darilo. R-d-a- b- k-p-l-a- d-r-l-. -------------------------- Rad(a) bi kupil(a) darilo. 0
Али ништа превише скупо. Ve--a- ne predr-go. Vendar ne predrago. V-n-a- n- p-e-r-g-. ------------------- Vendar ne predrago. 0
Имате ли можда ташну? M-r-a to--i-o? Morda torbico? M-r-a t-r-i-o- -------------- Morda torbico? 0
Коју боју желите? V --k--i-b--v- -- želi-e? V kakšni barvi jo želite? V k-k-n- b-r-i j- ž-l-t-? ------------------------- V kakšni barvi jo želite? 0
Црну, браон или белу? V --ni- rjav----i --li? V črni, rjavi ali beli? V č-n-, r-a-i a-i b-l-? ----------------------- V črni, rjavi ali beli? 0
Велику или малу? V-l-ko-ali--aj--o? Veliko ali majhno? V-l-k- a-i m-j-n-? ------------------ Veliko ali majhno? 0
Могу ли видети ову? S- -ahko --le -o--eda-? Si lahko tole pogledam? S- l-h-o t-l- p-g-e-a-? ----------------------- Si lahko tole pogledam? 0
Је ли од коже? J--ta-e-i- --n-a? Je tale iz usnja? J- t-l- i- u-n-a- ----------------- Je tale iz usnja? 0
Или је од вештачког материјала? Al--iz--m-tn- ----i? Ali iz umetne snovi? A-i i- u-e-n- s-o-i- -------------------- Ali iz umetne snovi? 0
Наравно, од коже. S-v-d---e-i--usn--. Seveda je iz usnja. S-v-d- j- i- u-n-a- ------------------- Seveda je iz usnja. 0
То је нарочито добар квалитет. Je -e---dobr- --ko-o--i. Je zelo dobre kakovosti. J- z-l- d-b-e k-k-v-s-i- ------------------------ Je zelo dobre kakovosti. 0
А ташна је заиста повољна. In ---to-b--a-je --snič----e-- p-c-ni. In ta torbica je resnično zelo poceni. I- t- t-r-i-a j- r-s-i-n- z-l- p-c-n-. -------------------------------------- In ta torbica je resnično zelo poceni. 0
Ова ми се допада. Vše- mi-j-. Všeč mi je. V-e- m- j-. ----------- Všeč mi je. 0
Ову ћу узети. V--mem-j-. Vzamem jo. V-a-e- j-. ---------- Vzamem jo. 0
Могу ли је евентуално заменити? J--la-k----s---- --go-e--a-e----? Jo lahko kasneje mogoče zamenjam? J- l-h-o k-s-e-e m-g-č- z-m-n-a-? --------------------------------- Jo lahko kasneje mogoče zamenjam? 0
Подразумева се. S-ved-. Seveda. S-v-d-. ------- Seveda. 0
Запаковаћемо је као поклон. J- bo-- za-a-ira-i-k-- -a----. Jo bomo zapakirali kot darilo. J- b-m- z-p-k-r-l- k-t d-r-l-. ------------------------------ Jo bomo zapakirali kot darilo. 0
Тамо преко је благајна. Ta-----bl-gaj--. Tam je blagajna. T-m j- b-a-a-n-. ---------------- Tam je blagajna. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Ко разуме кога?

На земаљској кугли живи око седам милијарди људи, Сви они говоре неким језиком. Нажалост, то није увек исти језик. Да бисмо могли да комуницирамо с другим народима, морамо учити стране језике. Ово веома често изискује велике напоре. Али, има и језика који су врло слични. Они који их говоре, међусобно се разумеју, мада не говоре течно језик оних других. Овај феномен назива се mutual intelligibility . У оквиру ње разликујемо две подврсте. Прва је усмено обострано разумевање. Овде се људи међусобно разумеју у разговору. Али, они не разумеју писмени облик језика. Зато што језици имају различит писани облик. Као пример можемо навести урду и хинди. У другу варијанту спада писано међусобно разумевање. У овом случају, разумемо други језик у његовом писаном облику. При томе у разговору не разумемо шта онај други каже. Разлог томе су огромне разлике у изговору. Добру илустрацију нам пружају немачки и холандски језик. Језици са високим степеном сродности садрже обе варијанте. Они су узајамно разумљиви и у писаном и у говорном облику. Пример за ово су руски и украински или тајландски и лаоски. Постоји и један асиметричан облик узајамне разумљивости. То је слуњај кад се говорници различито разумеју. Португалци разумеју Шпанце боље него Шпанци њих. Аустријанци разумеју Немце много боље него Немци Аустријанце. У овом случају, сметњу представља изговор или дијалект. Онај ко стварно жели да води добар разговор мора бити спреман да научи нешто ново.