Zbirka izraza

hr Zanimanja   »   sv Sysselsättningar

13 [trinaest]

Zanimanja

Zanimanja

13 [tretton]

Sysselsättningar

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski švedski igra Više
Što radi Marta? Vad-gör-Mart-a? Vad gör Martha? V-d g-r M-r-h-? --------------- Vad gör Martha? 0
Marta radi u uredu. Ho- arb--ar -- ---to-. Hon arbetar på kontor. H-n a-b-t-r p- k-n-o-. ---------------------- Hon arbetar på kontor. 0
Ona radi na računalu. H-n----e--- vi-----o--. Hon arbetar vid datorn. H-n a-b-t-r v-d d-t-r-. ----------------------- Hon arbetar vid datorn. 0
Gdje je Marta? V-r--r -a-t-a? Var är Martha? V-r ä- M-r-h-? -------------- Var är Martha? 0
U kinu. P- --o. På bio. P- b-o- ------- På bio. 0
Ona gleda film. Ho-------r ----- --l-. Hon tittar på en film. H-n t-t-a- p- e- f-l-. ---------------------- Hon tittar på en film. 0
Što radi Petar? V-d --r P----? Vad gör Peter? V-d g-r P-t-r- -------------- Vad gör Peter? 0
On studira na sveučilištu. H-n st-d--ar-p- un-ve-s---t. Han studerar på universitet. H-n s-u-e-a- p- u-i-e-s-t-t- ---------------------------- Han studerar på universitet. 0
On studira jezike. Han--tu-e-a--s-råk. Han studerar språk. H-n s-u-e-a- s-r-k- ------------------- Han studerar språk. 0
Gdje je Petar? V---är-P-ter? Var är Peter? V-r ä- P-t-r- ------------- Var är Peter? 0
U kafiću. På-ka-é-t. På kaféet. P- k-f-e-. ---------- På kaféet. 0
On pije kavu. H-n-d--c-e-------. Han dricker kaffe. H-n d-i-k-r k-f-e- ------------------ Han dricker kaffe. 0
Kuda rado idu? V-rt-t-c-e--d--om a-t--å? Vart tycker de om att gå? V-r- t-c-e- d- o- a-t g-? ------------------------- Vart tycker de om att gå? 0
Na koncert. P-----sert. På konsert. P- k-n-e-t- ----------- På konsert. 0
Oni rado slušaju glazbu. De ty-ke---- -t- ly------å m-s-k. De tycker om att lyssna på musik. D- t-c-e- o- a-t l-s-n- p- m-s-k- --------------------------------- De tycker om att lyssna på musik. 0
Kuda oni ne idu rado? Vart --c--r--- ---e--m ------? Vart tycker de inte om att gå? V-r- t-c-e- d- i-t- o- a-t g-? ------------------------------ Vart tycker de inte om att gå? 0
U disko. På -----tek. På diskotek. P- d-s-o-e-. ------------ På diskotek. 0
Oni ne plešu rado. D--tyck-----te om att --nsa. De tycker inte om att dansa. D- t-c-e- i-t- o- a-t d-n-a- ---------------------------- De tycker inte om att dansa. 0

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Kreolski jezici

Jeste li znali da se njemački jezik govori i na Južnom Pacifiku? Zaista je tako! U predjelima Papue Nove Gvineje i Australije govori se Unserdeutsch . To je kreolski jezik. Kreolski jezici nastaju u govornim situacijama. To se događa pri susretu više različitih jezika. Mnogi kreolski jezici su u međuvremenu skoro izumrli. Doduše, još uvijek 15 milijuna ljudi diljem svijeta govori jedan kreolski jezik. Kreolski jezici su uvijek materinji jezici. Kod pidžinskih jezika je situacija drugačija. Pidžinski jezici imaju jako pojednostavljene jezične oblike. Oni služe samo skroz jednostavnom sporazumijevanju. Većina kreolskih jezika nastala je za vrijeme kolonijalizma. Stoga se kreolski jezici često temelje na europskim jezicima. Jedna značajka kreolskih jezika je ograničen vokabular. Kreolski jezici također imaju vlastitu fonologiju. Gramatika kreolskih jezika je veoma pojednostavljena. Govornici jednostavno ignoriraju komplicirana pravila. Svaki kreolski jezik je važan dio nacionalnog identiteta. Stoga postoji jako puno književnosti na kreolskim jezicima. Kreolski jezici su posebno zanimljivi jezikoslovcima. To je stoga što su kreolski jezici pokazatelji nastanka i ponovnog izumiranja jezika. Tako se na temelju kreolskih jezika može proučavati razvoj jezika. Također dokazuju da se jezik može mijenjati i prilagođavati. Disciplina koja proučava kreolske jezike zove se kreolistika. Jedna od najpoznatijih rečenica na kreolskom jeziku potječe iz Jamajke. Proslavio ju je Bob Marley -- znate li je? Ona glasi: No woman, no cry! (=No, woman, don't cry!)
Dali si znao?
Finski je maternji jezik oko 5 milijuna ljudi. Spada u ugro-finske jezike. U uskom je srodstvu s estonskim, dok je s madžarskim u dalekom srodstvu. Kao uralski jezik puno se razlikuje od indogermanskih jezika. Primjer za to je aglutinirajuća jezična struktura. To znači da se gramatičke funkcije izražavaju slogovima koji se dodaju na osnovni oblik. Tako nastaju duge riječi koje su tako tipične za finski jezik. Još jedno obilježje finskog jezika su mnogi vokali. U finskoj gramatici postoji 15 različitih padeža. Kod naglaska je važno da se razlikuje između dugih i kratkih vokala. Pisani i govorni finski značajno se međusobno razlikuju. U drugim evropskim jezicima ovaj fenomen je manje izražen. Sve to čini finski ne baš jednostavnim jezikom… Svih pravila se, međutim, dosljedno pridržava. A ono što je lijepo u finskom je da je to apsolutno logičan jezik!