Zbirka izraza

hr U banci   »   lt Banke

60 [šezdeset]

U banci

U banci

60 [šešiasdešimt]

Banke

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski litvanski igra Više
Želim otvoriti račun. Norė---- at-da--t---ą---itą. Norėčiau atidaryti sąskaitą. N-r-č-a- a-i-a-y-i s-s-a-t-. ---------------------------- Norėčiau atidaryti sąskaitą. 0
Tu je moja putovnica. Šta- -a-o -a--s. Štai mano pasas. Š-a- m-n- p-s-s- ---------------- Štai mano pasas. 0
A ovdje je moja adresa. Ir štai -an---d-e---. Ir štai mano adresas. I- š-a- m-n- a-r-s-s- --------------------- Ir štai mano adresas. 0
Želim uplatiti novac na moj račun. N-rėč-au--mok-ti-p---gų-- s----sąs---t-. Norėčiau įmokėti pinigų į savo sąskaitą. N-r-č-a- į-o-ė-i p-n-g- į s-v- s-s-a-t-. ---------------------------------------- Norėčiau įmokėti pinigų į savo sąskaitą. 0
Želim podići novac sa svojeg računa. Norė--au--u-i-mti -ini-- -š s--- --s-ait--. Norėčiau nusiimti pinigų iš savo sąskaitos. N-r-č-a- n-s-i-t- p-n-g- i- s-v- s-s-a-t-s- ------------------------------------------- Norėčiau nusiimti pinigų iš savo sąskaitos. 0
Želim uzeti izvadak sa računa. No--č-----a--i-i----ą iš s---a--os. Norėčiau gauti išrašą iš sąskaitos. N-r-č-a- g-u-i i-r-š- i- s-s-a-t-s- ----------------------------------- Norėčiau gauti išrašą iš sąskaitos. 0
Želim unovčiti putnički ček. No--č-a- išpir------li--ės -ek-u-. Norėčiau išpirkti kelionės čekius. N-r-č-a- i-p-r-t- k-l-o-ė- č-k-u-. ---------------------------------- Norėčiau išpirkti kelionės čekius. 0
Kolike su pristojbe? K-kie -r--m-k-s-iai? Kokie yra mokesčiai? K-k-e y-a m-k-s-i-i- -------------------- Kokie yra mokesčiai? 0
Gdje moram potpisati? K-- man -a--r--yti? Kur man pasirašyti? K-r m-n p-s-r-š-t-? ------------------- Kur man pasirašyti? 0
Očekujem doznaku iz Njemačke. (Aš)-la-ki- p-n----p--v----o-iš---kiet-j-s. (Aš) laukiu pinigų pervedimo iš Vokietijos. (-š- l-u-i- p-n-g- p-r-e-i-o i- V-k-e-i-o-. ------------------------------------------- (Aš) laukiu pinigų pervedimo iš Vokietijos. 0
Tu je moj broj računa. Šta- -a-- --skaitos-n------. Štai mano sąskaitos numeris. Š-a- m-n- s-s-a-t-s n-m-r-s- ---------------------------- Štai mano sąskaitos numeris. 0
Je li novac stigao? Ar--i---a--pe-ve-t-? Ar pinigai pervesti? A- p-n-g-i p-r-e-t-? -------------------- Ar pinigai pervesti? 0
Želim promijeniti ovaj novac. (-š)---r----u--š--k-i--i š--os p-n-g--. (Aš) norėčiau išsikeisti šiuos pinigus. (-š- n-r-č-a- i-s-k-i-t- š-u-s p-n-g-s- --------------------------------------- (Aš) norėčiau išsikeisti šiuos pinigus. 0
Trebam američke dolare. Ma- -ei--a A-e--k-s--o-erių. Man reikia Amerikos dolerių. M-n r-i-i- A-e-i-o- d-l-r-ų- ---------------------------- Man reikia Amerikos dolerių. 0
Molim Vas, dajte mi sitne novčanice. P-ašom -u--i--an --u--iomi- k-piū--m--. Prašom duoti man smulkiomis kupiūromis. P-a-o- d-o-i m-n s-u-k-o-i- k-p-ū-o-i-. --------------------------------------- Prašom duoti man smulkiomis kupiūromis. 0
Postoji li ovdje bankomat? Ar-č-- yra-ban-o-----? Ar čia yra bankomatas? A- č-a y-a b-n-o-a-a-? ---------------------- Ar čia yra bankomatas? 0
Koliko se novca može podići? K----p--i-- gali-a--asiim--? Kiek pinigų galima pasiimti? K-e- p-n-g- g-l-m- p-s-i-t-? ---------------------------- Kiek pinigų galima pasiimti? 0
Koje se kreditne kartice mogu koristiti? Ko--omi---re--to-ko-t-lė--s-g--ima--aud-ti-? Kokiomis kredito kortelėmis galima naudotis? K-k-o-i- k-e-i-o k-r-e-ė-i- g-l-m- n-u-o-i-? -------------------------------------------- Kokiomis kredito kortelėmis galima naudotis? 0

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Postoji li univerzalna gramatika?

Dok učimo jezik, učimo i njegovu gramatiku. Kod djece koja uče materinji jezik to se dešava automatski. Oni ne primjećuju da je njihov mozak naučio mnogo različitih pravila. No ipak od početka ispravno nauče svoj materinji jezik. Budući da postoji mnogo jezika, postoji i mnogo gramatika. Međutim, postoji li i univerzalna gramatika? Znanost se već dugo bavi tim pitanjem. Nova istraživanja bi mogla imati odgovor na njega. Istraživači mozga su došli do zanimljivog otkrića. Dali su ispitanicima da uče gramatička pravila. Ti ispitanici su bili učenici jezika. Učili su japanski i talijanski jezik. Polovica gramatičkih pravila bila je izmišljena. Međutim, ispitanici to nisu znali. Učenicima su nakon učenja prezentirane rečenice. Ispitanici su morali procijeniti da li su rečenice bile ispravne. Dok su rješavali zadatke, mozak im je bio podvrgnut analizi. To znači da su istraživači mjerili moždanu aktivnost. Tako su mogli ispitati kako je mozak reagirao na rečenice. I čini se da naš mozak prepoznaje gramatiku! Pri obradi jezika aktivna su određena područja mozga. Tu spada i Brocino područje. Nalazi se u lijevom velikom mozgu. Ono je bilo jako aktivno prilikom obrade stvarnih gramatička pravila. Aktivnost je znatno opala pri obradi izmišljenih pravila. Stoga može biti da svi gramatički sistemi imaju istu osnovu. Svi oni bi pratili iste principe. I ti principi bi nam bili urođeni...