Knjiga fraza

bs Lica   »   kn ಜನಗಳು / ಜನರು

1 [jedan]

Lica

Lica

೧ [ಒಂದು]

1 [Ondu]

ಜನಗಳು / ಜನರು

[janagaḷu/janaru]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski kannada Igra Više
ja ನಾ-ು ನ-ನ- ನ-ನ- ---- ನಾನು 0
n-nu nānu n-n- ---- nānu
ja i ti ನಾನ---ತ-ತು --ನು ನ-ನ- ಮತ-ತ- ನ-ನ- ನ-ನ- ಮ-್-ು ನ-ನ- --------------- ನಾನು ಮತ್ತು ನೀನು 0
n--u--at-- nīnu nānu mattu nīnu n-n- m-t-u n-n- --------------- nānu mattu nīnu
nas dvoje ನಾವ--್-ರು ನ-ವ-ಬ-ಬರ- ನ-ವ-ಬ-ಬ-ು --------- ನಾವಿಬ್ಬರು 0
n-v---aru nāvibbaru n-v-b-a-u --------- nāvibbaru
on ಅ--ು ಅವನ- ಅ-ನ- ---- ಅವನು 0
a-a-u avanu a-a-u ----- avanu
on i ona ಅವನ--ಮತ್ತು -ವಳು ಅವನ- ಮತ-ತ- ಅವಳ- ಅ-ನ- ಮ-್-ು ಅ-ಳ- --------------- ಅವನು ಮತ್ತು ಅವಳು 0
a---u m-t---a-aḷu avanu mattu avaḷu a-a-u m-t-u a-a-u ----------------- avanu mattu avaḷu
njih dvoje ಅವ-----ರು ಅವರ-ಬ-ಬರ- ಅ-ರ-ಬ-ಬ-ು --------- ಅವರಿಬ್ಬರು 0
a-ar--ba-u avaribbaru a-a-i-b-r- ---------- avaribbaru
muškarac ಗಂಡ ಗ-ಡ ಗ-ಡ --- ಗಂಡ 0
gaṇḍa gaṇḍa g-ṇ-a ----- gaṇḍa
žena ಹೆ--ತಿ ಹ--ಡತ- ಹ-ಂ-ತ- ------ ಹೆಂಡತಿ 0
heṇḍ-ti heṇḍati h-ṇ-a-i ------- heṇḍati
dijete ಮಗು ಮಗ- ಮ-ು --- ಮಗು 0
ma-u magu m-g- ---- magu
jedna porodica ಒ-ದ- ಕು-ುಂಬ ಒ-ದ- ಕ-ಟ--ಬ ಒ-ದ- ಕ-ಟ-ಂ- ----------- ಒಂದು ಕುಟುಂಬ 0
o-----u-umba ondu kuṭumba o-d- k-ṭ-m-a ------------ ondu kuṭumba
moja porodica ನನ್- --ಟ-ಂಬ ನನ-ನ ಕ-ಟ--ಬ ನ-್- ಕ-ಟ-ಂ- ----------- ನನ್ನ ಕುಟುಂಬ 0
na-na----um-a nanna kuṭumba n-n-a k-ṭ-m-a ------------- nanna kuṭumba
Мoja porodica je ovdje. ನ-್---ುಟ-ಂ- ಇ--ಲ- ಇ--. ನನ-ನ ಕ-ಟ--ಬ ಇಲ-ಲ- ಇದ-. ನ-್- ಕ-ಟ-ಂ- ಇ-್-ಿ ಇ-ೆ- ---------------------- ನನ್ನ ಕುಟುಂಬ ಇಲ್ಲಿ ಇದೆ. 0
n------u-u--a il-i ---. nanna kuṭumba illi ide. n-n-a k-ṭ-m-a i-l- i-e- ----------------------- nanna kuṭumba illi ide.
Ja sam ovdje. ನ-ನ---ಲ--- ಇದ-----. ನ-ನ- ಇಲ-ಲ- ಇದ-ದ-ನ-. ನ-ನ- ಇ-್-ಿ ಇ-್-ೇ-ೆ- ------------------- ನಾನು ಇಲ್ಲಿ ಇದ್ದೇನೆ. 0
Nā-u il----ddēne. Nānu illi iddēne. N-n- i-l- i-d-n-. ----------------- Nānu illi iddēne.
Ti si ovdje. ನೀನ- -ಲ-----ದೀ-. ನ-ನ- ಇಲ-ಲ-ದ-ದ-ಯ. ನ-ನ- ಇ-್-ಿ-್-ೀ-. ---------------- ನೀನು ಇಲ್ಲಿದ್ದೀಯ. 0
Nī-u--lli-dī-a. Nīnu illiddīya. N-n- i-l-d-ī-a- --------------- Nīnu illiddīya.
On je ovdje i ona je ovdje. ಅ-ನು-ಇ----ದ್-ಾ-ೆ -ತ-ತ- ಅವ-- -ಲ--ಿದ-ದಾಳೆ. ಅವನ- ಇಲ-ಲ-ದ-ದ-ನ- ಮತ-ತ- ಅವಳ- ಇಲ-ಲ-ದ-ದ-ಳ-. ಅ-ನ- ಇ-್-ಿ-್-ಾ-ೆ ಮ-್-ು ಅ-ಳ- ಇ-್-ಿ-್-ಾ-ೆ- ---------------------------------------- ಅವನು ಇಲ್ಲಿದ್ದಾನೆ ಮತ್ತು ಅವಳು ಇಲ್ಲಿದ್ದಾಳೆ. 0
A------lli--ān---a-t---va-u-i-liddāḷe. Avanu illiddāne mattu avaḷu illiddāḷe. A-a-u i-l-d-ā-e m-t-u a-a-u i-l-d-ā-e- -------------------------------------- Avanu illiddāne mattu avaḷu illiddāḷe.
Mi smo ovdje. ನ--- -ಲ್--ದ---ವೆ. ನ-ವ- ಇಲ-ಲ-ದ-ದ-ವ-. ನ-ವ- ಇ-್-ಿ-್-ೇ-ೆ- ----------------- ನಾವು ಇಲ್ಲಿದ್ದೇವೆ. 0
N--- il-idd---. Nāvu illiddēve. N-v- i-l-d-ē-e- --------------- Nāvu illiddēve.
Vi ste ovdje. ನ-ವ--ಇಲ್-ಿದ್---ಿ. ನ-ವ- ಇಲ-ಲ-ದ-ದ-ರ-. ನ-ವ- ಇ-್-ಿ-್-ೀ-ಿ- ----------------- ನೀವು ಇಲ್ಲಿದ್ದೀರಿ. 0
N--u----i---ri. Nīvu illiddīri. N-v- i-l-d-ī-i- --------------- Nīvu illiddīri.
Oni su svi ovdje. ಅ-ರ-ಗಳ-ಲ್ಲ-ು ಇಲ್---್-ಾರೆ ಅವರ-ಗಳ-ಲ-ಲರ- ಇಲ-ಲ-ದ-ದ-ರ- ಅ-ರ-ಗ-ೆ-್-ರ- ಇ-್-ಿ-್-ಾ-ೆ ------------------------ ಅವರುಗಳೆಲ್ಲರು ಇಲ್ಲಿದ್ದಾರೆ 0
Avaruga-el---u il---dāre Avarugaḷellaru illiddāre A-a-u-a-e-l-r- i-l-d-ā-e ------------------------ Avarugaḷellaru illiddāre

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Jezicima protiv Alzheimera

Ko želi ostati oštrouman trebalo bi da uči jezike. Jezikne vještine štite od demencije. Brojne naučne studije su to potvrdile. Starost učenika pritom ne igra nikakvu ulogu. Jedino je važno da se mozak redono vježba. Učenjem riječi aktiviraju se različita područja mozga. Ta područja kontroliraju važne kognitivne procese. Stoga su osobe koje govore više jezika pažljivije. One posjeduju i veću sposobnost koncentracije. No višejezičnost ima još više prednosti. Višejezični govornici donose bolje odluke. Brže dolaze do nekog zaključka. To se dešava zato što je njihov mozak naučio birati. Njihov mozak uvijek zna najmanje dvije riječi za jednu stvar. Svaka od tih riječi predstavlja mogući izbor. Višejezični govornici stoga stalno moraju donositi odluke. Njihov mozak je uvježban da bira između više stvari. Taj trening ne potiče samo centar za govor. Mnoga područja mozga profitiraju od višejezičnosti. Jezičke vještine takođe predstavljaju i bolju kognitivnu kontrolu. Naravno, demencija se ne može spriječiti jezičkim vještinama. Ipak, bolest sporije napreduje kod višejezičkih govornika. Čini se da se njihov mozak bolje nosi s posljedicama. Simptomi demencije se slabije manifestiraju kod onih koji uče jezike. Zbunjenost i zaboravljivost su slabije izražene. Stoga i mladi i stari imaju jednako velike koristi od učenja jezika. I: sa svakim novim jezikom lakše je naučiti sljedeći jezik. Stoga bismo svi trebali posezati za rječnicima umjesto za lijekovima!
Da li ste to znali?
Albanski spada u indogermanske jezike. Ali nije u srodstvu ni s jednim drugim jezikom iz ove jezičke grupe. Još se ne zna kako je tačno albanski nastao. Danas se ovim jezikom uglavnom govori u Albaniji i na Kosovu. Za oko 6 miliona ljudi to je maternji jezik. Albanski se dijeli na dva velika dijalekta. Rijeka Škumbin je linija razdvajanja između sjevernog i južnoj narječja. U nekim tačkama se ova dva dijalekta značajno međusobno razlikuju. Pisani albanski jezik je stvoren tek u 20. vijeku. Albanski jezik koristi latinična slova. Gramatika liči djelimice gramatici grčkog i rumunskog jezika. Mogu se naći i paralele u južnoslavenskim jezicima. Sve ove sličnosti su sigurno rezultat kontakata između govornika ovih jezika. Ko se zanima za jezike, trebalo bi da obavezno uči albanski! To je zaista jedinstven jezik!