Knjiga fraza

bs Brojevi   »   he ‫מספרים‬

7 [sedam]

Brojevi

Brojevi

‫7 [שבע]‬

7 [sheva]

‫מספרים‬

[misparim]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski hebrejski Igra Više
Ja brojim: ‫-נ--סופ--- ת׃‬ ‫אני סופר / ת׃‬ ‫-נ- ס-פ- / ת-‬ --------------- ‫אני סופר / ת׃‬ 0
ani s---r/so-eret: ani sofer/soferet: a-i s-f-r-s-f-r-t- ------------------ ani sofer/soferet:
jedan, dva, tri ‫-ח-- ש---------‬ ‫אחת, שתים, שלוש‬ ‫-ח-, ש-י-, ש-ו-‬ ----------------- ‫אחת, שתים, שלוש‬ 0
axat,-sh-a--, -ha---h axat, shtaim, shalosh a-a-, s-t-i-, s-a-o-h --------------------- axat, shtaim, shalosh
Ja brojim do tri. ‫--י-ס--ר-- --ע- ש-וש.‬ ‫אני סופר / ת עד שלוש.‬ ‫-נ- ס-פ- / ת ע- ש-ו-.- ----------------------- ‫אני סופר / ת עד שלוש.‬ 0
a-i--of--------e- ad--h-lo-h. ani sofer/soferet ad shalosh. a-i s-f-r-s-f-r-t a- s-a-o-h- ----------------------------- ani sofer/soferet ad shalosh.
Ja brojim dalje: ‫א-- -משי--/-ה ל-פור-‬ ‫אני ממשיך / ה לספור׃‬ ‫-נ- מ-ש-ך / ה ל-פ-ר-‬ ---------------------- ‫אני ממשיך / ה לספור׃‬ 0
ani ma-s--k-/---s--k--- l--po-: ani mamshikh/mamshikhah lispor: a-i m-m-h-k-/-a-s-i-h-h l-s-o-: ------------------------------- ani mamshikh/mamshikhah lispor:
četiri, pet, šest, ‫-רב---חמש- -ש--‬ ‫ארבע, חמש, שש, ‬ ‫-ר-ע- ח-ש- ש-, ‬ ----------------- ‫ארבע, חמש, שש, ‬ 0
a-ba----mes------sh arba, xamesh, shesh a-b-, x-m-s-, s-e-h ------------------- arba, xamesh, shesh
sedam, osam, devet ‫ש--- --ו-ה,--שע‬ ‫שבע, שמונה, תשע‬ ‫-ב-, ש-ו-ה- ת-ע- ----------------- ‫שבע, שמונה, תשע‬ 0
sh---, shmo-eh- t-s-a sheva, shmoneh, tesha s-e-a- s-m-n-h- t-s-a --------------------- sheva, shmoneh, tesha
Ja brojim. ‫--י--ו-- ---.‬ ‫אני סופר / ת.‬ ‫-נ- ס-פ- / ת-‬ --------------- ‫אני סופר / ת.‬ 0
a-i --fe-/-of---t. ani sofer/soferet. a-i s-f-r-s-f-r-t- ------------------ ani sofer/soferet.
Ti brojiš. ‫את --ה--ופ- /---‬ ‫את / ה סופר / ת.‬ ‫-ת / ה ס-פ- / ת-‬ ------------------ ‫את / ה סופר / ת.‬ 0
a---/---so-er--of----. atah/at sofer/soferet. a-a-/-t s-f-r-s-f-r-t- ---------------------- atah/at sofer/soferet.
On broji. ‫-ו---ופר-‬ ‫הוא סופר.‬ ‫-ו- ס-פ-.- ----------- ‫הוא סופר.‬ 0
h- -o-e-. hu sofer. h- s-f-r- --------- hu sofer.
Jedan. Prvi. ‫---- --אשו-.‬ ‫אחת. הראשון.‬ ‫-ח-. ה-א-ו-.- -------------- ‫אחת. הראשון.‬ 0
a--t- ---------. axat. hari'shon. a-a-. h-r-'-h-n- ---------------- axat. hari'shon.
Dva. Drugi. ‫-ת---- הש-י-‬ ‫שתיים. השני.‬ ‫-ת-י-. ה-נ-.- -------------- ‫שתיים. השני.‬ 0
sh-a--- ---he--. shtaim. hasheni. s-t-i-. h-s-e-i- ---------------- shtaim. hasheni.
Tri. Treći. ‫-------שלי---‬ ‫שלוש. השלישי.‬ ‫-ל-ש- ה-ל-ש-.- --------------- ‫שלוש. השלישי.‬ 0
shal-sh.----h-ish-. shalosh. hashlishi. s-a-o-h- h-s-l-s-i- ------------------- shalosh. hashlishi.
Četiri. Četvrti. ‫א--ע- ה-ביע-.‬ ‫ארבע. הרביעי.‬ ‫-ר-ע- ה-ב-ע-.- --------------- ‫ארבע. הרביעי.‬ 0
a-ba--ha-e-i-i. arba. harevi'i. a-b-. h-r-v-'-. --------------- arba. harevi'i.
Pet. Peti. ‫חמש.-החמ-שי.‬ ‫חמש. החמישי.‬ ‫-מ-. ה-מ-ש-.- -------------- ‫חמש. החמישי.‬ 0
xa-es-.-haxamis--. xamesh. haxamishi. x-m-s-. h-x-m-s-i- ------------------ xamesh. haxamishi.
Šest. Šesti. ‫ש-.--שישי.‬ ‫שש. השישי.‬ ‫-ש- ה-י-י-‬ ------------ ‫שש. השישי.‬ 0
s--s-. ---hi--i. shesh. hashishi. s-e-h- h-s-i-h-. ---------------- shesh. hashishi.
Sedam. Sedmi. ‫-ב-----ב---.‬ ‫שבע. השביעי.‬ ‫-ב-. ה-ב-ע-.- -------------- ‫שבע. השביעי.‬ 0
s--v-.-ha--vi'-. sheva. hashvi'i. s-e-a- h-s-v-'-. ---------------- sheva. hashvi'i.
Osam. Osmi. ‫-מ-נה--ה-מ--י-‬ ‫שמונה. השמיני.‬ ‫-מ-נ-. ה-מ-נ-.- ---------------- ‫שמונה. השמיני.‬ 0
sh-o---- -as-min-. shmoneh. hashmini. s-m-n-h- h-s-m-n-. ------------------ shmoneh. hashmini.
Devet. Deveti. ‫תש-. --שי--.‬ ‫תשע. התשיעי.‬ ‫-ש-. ה-ש-ע-.- -------------- ‫תשע. התשיעי.‬ 0
t-sh-- -at-hi--. tesha. hatshi'i. t-s-a- h-t-h-'-. ---------------- tesha. hatshi'i.

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Mišljenje i jezik

Naše razmišljanje zavisi od našeg jezika. Pri razmišljanju “pričamo” sami sa sobom. Pritom jezik utječe na naš pogled na svijet. No je li moguće jednako razmišljati uprkos različitim jezicima? Ili razmišljamo li drugačije jer govorimo različite jezike? Svaki narod ima svoje jezičko blago. U nekim jezicima nedostaju određene riječi. Postoje narodi koji ne razlikuju između plave i zelene boje. Koriste istu riječ za obje boje. Takođe lošije raspoznaju boje od ostalih naroda! Ne raspoznaju nijanse boja kao ni sekundarne boje. Ti govornici imaju poteškoća u opisivanju boja. Drugi jezici imaju tek nekoliko riječi za brojeve. Njihovi govornici puno lošije broje. Takođe postoje jezici koji ne poznaju lijevo i desno . U tim jezicima ljudi raspoznaju sjever i jug, istok i zapad. Oni se mogu jako dobro geografski orijentirati. No pojmove desno i lijevo ne razumiju. Naravno da na naše razmišljanje ne utječe samo jezik. Naše misli takođe oblikuje okolina i naša svakodnevica. Koja je, znači, uloga jezika? Postavlja li on granice našim mislima? Ili imamo riječi samo za ono o čemu razmišljamo? Šta je uzrok, šta je posljedica? Sva ova pitanja još uvijek nisu razjašnjena. Ona zaokupljaju naučnike koji se bave istraživanjem mozga i jezikoslovce. Međutim, ova tema se tiče svih nas... Ti si ono što govoriš?!
Da li ste to znali?
Danski je maternji jezik oko 5 miliona ljudi. Spada u porodicu sjevernogermanskih jezika. To znači da je u srodstvu sa švedskim i norveškim. Jezički fond ova tri jezika je skoro identičan. Ko govori jedan od ovih jezika, razumije znači i druga dva. Neki zato sumnjaju da su skandinavski jezici različiti jezici. To bi mogle biti i regionalne varijante jednog jedinog jezika. Sam danski se dijeli naravno na različite dijalekte. Njih, međutim, sve više potiskuje standardni jezik. Zato, s druge strane, posebno u gradskim područjima Danske nastaje sve više novih dijalekata. Nazivaju se i sociolekti. Kod sociolekata izgovor odaje dob i socijalni status govornika. Ovaj fenomen je tipičan za danski jezik. U drugim jezicima je to puno manje izraženo. Međutim, to čini danski posebno uzbudljivim jezikom...