Knjiga fraza

bs Brojevi   »   ja 数

7 [sedam]

Brojevi

Brojevi

7 [七]

7 [Nana]

数

[kazu]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski japanski Igra Više
Ja brojim: 数えます： 数えます： 数えます： 数えます： 数えます： 0
kaz--masu: k_________ k-z-e-a-u- ---------- kazoemasu:
jedan, dva, tri いち、に、さん いち、に、さん いち、に、さん いち、に、さん いち、に、さん 0
i---, n-,-s-n i____ n______ i-h-, n-,-s-n ------------- ichi, ni,-san
Ja brojim do tri. 三まで 数えます 。 三まで 数えます 。 三まで 数えます 。 三まで 数えます 。 三まで 数えます 。 0
s-- m--- --z-em-s-. s__ m___ k_________ s-n m-d- k-z-e-a-u- ------------------- san made kazoemasu.
Ja brojim dalje: 引き続き 数えます： 引き続き 数えます： 引き続き 数えます： 引き続き 数えます： 引き続き 数えます： 0
hi--t----u-i kazoe--s-: h___________ k_________ h-k-t-u-z-k- k-z-e-a-u- ----------------------- hikitsudzuki kazoemasu:
četiri, pet, šest, し、ご、ろく、 し、ご、ろく、 し、ご、ろく、 し、ご、ろく、 し、ご、ろく、 0
sh-, --- -o ku, s___ g__ r_ k__ s-i- g-, r- k-, --------------- shi, go, ro ku,
sedam, osam, devet しち、はち、く しち、はち、く しち、はち、く しち、はち、く しち、はち、く 0
shi---i,--a---i, ku s__ c___ w_ c___ k_ s-i c-i- w- c-i- k- ------------------- shi chi, wa chi, ku
Ja brojim. 私は 数えます 。 私は 数えます 。 私は 数えます 。 私は 数えます 。 私は 数えます 。 0
wat-s-i w- ---o-m---. w______ w_ k_________ w-t-s-i w- k-z-e-a-u- --------------------- watashi wa kazoemasu.
Ti brojiš. あなたは 数えます 。 あなたは 数えます 。 あなたは 数えます 。 あなたは 数えます 。 あなたは 数えます 。 0
a--ta -------em-s-. a____ w_ k_________ a-a-a w- k-z-e-a-u- ------------------- anata wa kazoemasu.
On broji. 彼は 数えます 。 彼は 数えます 。 彼は 数えます 。 彼は 数えます 。 彼は 数えます 。 0
kar---a kaz---asu. k___ w_ k_________ k-r- w- k-z-e-a-u- ------------------ kare wa kazoemasu.
Jedan. Prvi. いち 。第一 いち 。第一 いち 。第一 いち 。第一 いち 。第一 0
i-hi. D--i-hi i____ D______ i-h-. D-i-c-i ------------- ichi. Daiichi
Dva. Drugi. に 。第二 に 。第二 に 。第二 に 。第二 に 。第二 0
ni. ----i n__ D____ n-. D-i-i --------- ni. Daini
Tri. Treći. さん 。第三 さん 。第三 さん 。第三 さん 。第三 さん 。第三 0
s--.-----an s___ D_____ s-n- D-i-a- ----------- san. Daisan
Četiri. Četvrti. し 。第四 し 。第四 し 。第四 し 。第四 し 。第四 0
s--.-Dai--i s___ D_____ s-i- D-i-h- ----------- shi. Daishi
Pet. Peti. ご 。第五 ご 。第五 ご 。第五 ご 。第五 ご 。第五 0
g-. ----o g__ D____ g-. D-i-o --------- go. Daigo
Šest. Šesti. ろく 。第六 ろく 。第六 ろく 。第六 ろく 。第六 ろく 。第六 0
r- ku.--a--o-u r_ k__ D______ r- k-. D-i-o-u -------------- ro ku. Dairoku
Sedam. Sedmi. しち 。第七 しち 。第七 しち 。第七 しち 。第七 しち 。第七 0
s-- chi--D-in--a s__ c___ D______ s-i c-i- D-i-a-a ---------------- shi chi. Dainana
Osam. Osmi. はち 。第八 はち 。第八 はち 。第八 はち 。第八 はち 。第八 0
w--chi.---ih--hi w_ c___ D_______ w- c-i- D-i-a-h- ---------------- wa chi. Daihachi
Devet. Deveti. く 。第九 く 。第九 く 。第九 く 。第九 く 。第九 0
k-. D-i-u k__ D____ k-. D-i-u --------- ku. Daiku

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

MP3 bosanski + japanski (1-100) MP3 japanski (1-100)
Nije pronađen nijedan video!

Mišljenje i jezik

Naše razmišljanje zavisi od našeg jezika. Pri razmišljanju “pričamo” sami sa sobom. Pritom jezik utječe na naš pogled na svijet. No je li moguće jednako razmišljati uprkos različitim jezicima? Ili razmišljamo li drugačije jer govorimo različite jezike? Svaki narod ima svoje jezičko blago. U nekim jezicima nedostaju određene riječi. Postoje narodi koji ne razlikuju između plave i zelene boje. Koriste istu riječ za obje boje. Takođe lošije raspoznaju boje od ostalih naroda! Ne raspoznaju nijanse boja kao ni sekundarne boje. Ti govornici imaju poteškoća u opisivanju boja. Drugi jezici imaju tek nekoliko riječi za brojeve. Njihovi govornici puno lošije broje. Takođe postoje jezici koji ne poznaju lijevo i desno . U tim jezicima ljudi raspoznaju sjever i jug, istok i zapad. Oni se mogu jako dobro geografski orijentirati. No pojmove desno i lijevo ne razumiju. Naravno da na naše razmišljanje ne utječe samo jezik. Naše misli takođe oblikuje okolina i naša svakodnevica. Koja je, znači, uloga jezika? Postavlja li on granice našim mislima? Ili imamo riječi samo za ono o čemu razmišljamo? Šta je uzrok, šta je posljedica? Sva ova pitanja još uvijek nisu razjašnjena. Ona zaokupljaju naučnike koji se bave istraživanjem mozga i jezikoslovce. Međutim, ova tema se tiče svih nas... Ti si ono što govoriš?!
Da li ste to znali?
Danski je maternji jezik oko 5 miliona ljudi. Spada u porodicu sjevernogermanskih jezika. To znači da je u srodstvu sa švedskim i norveškim. Jezički fond ova tri jezika je skoro identičan. Ko govori jedan od ovih jezika, razumije znači i druga dva. Neki zato sumnjaju da su skandinavski jezici različiti jezici. To bi mogle biti i regionalne varijante jednog jedinog jezika. Sam danski se dijeli naravno na različite dijalekte. Njih, međutim, sve više potiskuje standardni jezik. Zato, s druge strane, posebno u gradskim područjima Danske nastaje sve više novih dijalekata. Nazivaju se i sociolekti. Kod sociolekata izgovor odaje dob i socijalni status govornika. Ovaj fenomen je tipičan za danski jezik. U drugim jezicima je to puno manje izraženo. Međutim, to čini danski posebno uzbudljivim jezikom...