Knjiga fraza

bs U kući   »   eo En la domo

17 [sedamnaest]

U kući

U kući

17 [dek sep]

En la domo

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski esperanto Igra Više
Ovdje je naša kuća. J-n nia----o. Jen nia domo. J-n n-a d-m-. ------------- Jen nia domo. 0
Gore je krov. La -egm-nt--esta- -u---. La tegmento estas supre. L- t-g-e-t- e-t-s s-p-e- ------------------------ La tegmento estas supre. 0
Dolje je podrum. L--k--o esta- -a-su-re. La kelo estas malsupre. L- k-l- e-t-s m-l-u-r-. ----------------------- La kelo estas malsupre. 0
Iza kuće je vrt. Es-a--ĝa-d-no---l-n--ŭ -a-do--. Estas ĝardeno malantaŭ la domo. E-t-s ĝ-r-e-o m-l-n-a- l- d-m-. ------------------------------- Estas ĝardeno malantaŭ la domo. 0
Pred kućom nema ulice. N------s-s-r-t--ant-ŭ l---o-o. Ne estas strato antaŭ la domo. N- e-t-s s-r-t- a-t-ŭ l- d-m-. ------------------------------ Ne estas strato antaŭ la domo. 0
Pored kuće je drveće. Est-s a---j -pu- ---do--. Estas arboj apud la domo. E-t-s a-b-j a-u- l- d-m-. ------------------------- Estas arboj apud la domo. 0
Ovdje je moj stan. J-- mi---oĝ-jo. Jen mia loĝejo. J-n m-a l-ĝ-j-. --------------- Jen mia loĝejo. 0
Ovdje su kuhinja i kupatilo. J-- -a-kuire-o k-- -a -an-a---o. Jen la kuirejo kaj la banĉambro. J-n l- k-i-e-o k-j l- b-n-a-b-o- -------------------------------- Jen la kuirejo kaj la banĉambro. 0
Tamo je dnevna soba i spavaća soba. Je- l--v------br- -aj -a d-rm-ĉ---ro. Jen la vivoĉambro kaj la dormoĉambro. J-n l- v-v-ĉ-m-r- k-j l- d-r-o-a-b-o- ------------------------------------- Jen la vivoĉambro kaj la dormoĉambro. 0
Vrata kuće su zatvorena. La-eni-p-rd----tas--ermi--. La enirpordo estas fermita. L- e-i-p-r-o e-t-s f-r-i-a- --------------------------- La enirpordo estas fermita. 0
Ali prozori su otvoreni. Se- -a f--est--j --t-- m--fe-m-t--. Sed la fenestroj estas malfermitaj. S-d l- f-n-s-r-j e-t-s m-l-e-m-t-j- ----------------------------------- Sed la fenestroj estas malfermitaj. 0
Danas je vruće. Hodia- -ar-e---. Hodiaŭ varmegas. H-d-a- v-r-e-a-. ---------------- Hodiaŭ varmegas. 0
Mi idemo u dnevnu sobu. N-----s a---a-----ĉa-b-o. Ni iras al la vivoĉambro. N- i-a- a- l- v-v-ĉ-m-r-. ------------------------- Ni iras al la vivoĉambro. 0
Tamo je sofa i fotelja. Ti- est-s -o-o k---bra-s---. Tie estas sofo kaj brakseĝo. T-e e-t-s s-f- k-j b-a-s-ĝ-. ---------------------------- Tie estas sofo kaj brakseĝo. 0
Sjednite! Bo-v-l-----iĝi! Bonvolu sidiĝi! B-n-o-u s-d-ĝ-! --------------- Bonvolu sidiĝi! 0
Tamo stoji moj kompjuter. Tie es----mia-ko--u--l-. Tie estas mia komputilo. T-e e-t-s m-a k-m-u-i-o- ------------------------ Tie estas mia komputilo. 0
Tamo stoji moja muzička linija. Tie-es-a- -ia -t-reo-ns-al-ĵ-. Tie estas mia stereoinstalaĵo. T-e e-t-s m-a s-e-e-i-s-a-a-o- ------------------------------ Tie estas mia stereoinstalaĵo. 0
Televizor je potpuno nov. L- t-lev---l----t---tute--ov-. La televidilo estas tute nova. L- t-l-v-d-l- e-t-s t-t- n-v-. ------------------------------ La televidilo estas tute nova. 0

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Riječi i vokabular

Svaki jezik ima vlastiti vokabular. On se sastoji od određenog broja riječi. Riječ je samostalna jezična jedinica. Riječi uvijek imaju određeno značenje. Time se se razlikuju od glasova ili slogova. Broj riječi različit je u svakom jeziku. Engleski jezik, na primjer, ima jako puno riječi. Takođe ga se smatra svjetskim prvakom kad se radi o vokabularu. Engleski bi navodno trebalo da ima više od milion riječi. Oxfordov engleski rječnik broji više od 600.000 riječi. Kineski, španlski ili ruski jezik imaju mnogo manje riječi. Vokabular jednog jezika takođe zavisi od njegove istorije. Na engleski jezik je utjecalo mnogo jezika i kultura. Time se engleski vokabular znatno povećao. Vokabular engleskog jezika se još uvijek bogati. Stručnjaci procjenjuju da se svaki dan poveća za 15 novih riječi. Te riječi prije svega dolaze iz područja novih medija. Naučni stručni jezik se u to ne ubraja. Samo terminologija iz područja hemije sadrži hiljade riječi. U gotovo svim jezicima duže riječi se rjeđe koriste od kratkih. A većina govornika koristi jako malo riječi. Stoga razlikujemo između aktivnog i pasivnog vokabulara. Pasivni vokabular sadrži riječi koje razumijemo. No njih ili ne koristimo ili ih koristimo jako rijetko. Aktivni vokabular sadrži riječi koje redovno koristimo. Za jednostavne razgovore ili tekstove dovoljno nam je malo riječi. U engleskom jeziku je za to potrebno samo oko 400 riječi i 40 glagola. Stoga ne brinite ako vam je vokabular ograničen!
Da li ste to znali?
Hebrejski spada u porodicu afroazijatskih jezika. U bliskom je srodstvu s arapskim i aramejskim. Za 5 miliona ljudi je hebrejski maternji jezik. Savremeni hebrejski je, međutim, vještački stvoren jezik… Osnova za njegovo stvaranje je bio već puno vremena prije izumrli starohebrejski. Leksički fond i gramatika su djelimice preuzeti i iz drugih jezika. Tako je starohebrejski svjesno preoblikovan u moderan standardni jezik. Ovaj ciljano preoblikovanje jezika je jedinstveno u svijetu. Hebrejski sistem znakova se sastoji od konsonantskog pisma. To znači da se vokali u pravilu ne pišu. Za njih nema vlastitih slova. Hebrejski se čita zdesna nalijevo. Njegovi znakovi potiču iz tradicije duge 3000 godina. Ko uči hebrejski, istovremeno upoznaje i dio svjetske historije. Isprobajte ga!