Knjiga fraza

bs Ćaskanje 2   »   eo Konversacieto 2

21 [dvadeset i jedan]

Ćaskanje 2

Ćaskanje 2

21 [dudek unu]

Konversacieto 2

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski esperanto Igra Više
Odakle ste? D------vi--enas? De kie vi venas? D- k-e v- v-n-s- ---------------- De kie vi venas? 0
Iz Bazela. De Baz---. De Bazelo. D- B-z-l-. ---------- De Bazelo. 0
Bazel je u Švicarskoj. B-ze-o--it-a- -n--v--land-. Bazelo situas en Svislando. B-z-l- s-t-a- e- S-i-l-n-o- --------------------------- Bazelo situas en Svislando. 0
Mogu li Vam predstaviti gospodina Milera? Ĉu mi --j--s -r-zen-i a- v--S---oron ---l-r? Ĉu mi rajtas prezenti al vi Sinjoron Müller? Ĉ- m- r-j-a- p-e-e-t- a- v- S-n-o-o- M-l-e-? -------------------------------------------- Ĉu mi rajtas prezenti al vi Sinjoron Müller? 0
On je stranac. L---s----a--l-nda--. Li estas alilandano. L- e-t-s a-i-a-d-n-. -------------------- Li estas alilandano. 0
On govori više jezika. L- parol---p--raj---i-g-ojn. Li parolas plurajn lingvojn. L- p-r-l-s p-u-a-n l-n-v-j-. ---------------------------- Li parolas plurajn lingvojn. 0
Jeste li prvi put ovdje? Ĉ--vi-u-u-fo-- es-as -i--i-? Ĉu vi unuafoje estas ĉi-tie? Ĉ- v- u-u-f-j- e-t-s ĉ---i-? ---------------------------- Ĉu vi unuafoje estas ĉi-tie? 0
Ne, bio / bila sam već ovdje prošle godine. N-, m- ja- pas-ntjar- --t-s ĉ-----. Ne, mi jam pasintjare estis ĉi-tie. N-, m- j-m p-s-n-j-r- e-t-s ĉ---i-. ----------------------------------- Ne, mi jam pasintjare estis ĉi-tie. 0
Ali samo jednu sedmicu. S-- nu- ----s-m-jnon. Sed nur unu semajnon. S-d n-r u-u s-m-j-o-. --------------------- Sed nur unu semajnon. 0
Kako Vam se dopada kod nas? Ki---p-aĉas-----i -e --? Kiel plaĉas al vi ĉe ni? K-e- p-a-a- a- v- ĉ- n-? ------------------------ Kiel plaĉas al vi ĉe ni? 0
Vrlo dobro. Ljudi su dragi. E--. La ho--- est---af-bl-j. Ege. La homoj estas afablaj. E-e- L- h-m-j e-t-s a-a-l-j- ---------------------------- Ege. La homoj estas afablaj. 0
I krajolik mi se također dopada. Ka--la pe-z-ĝ--anka- -la--s -l m-. Kaj la pejzaĝo ankaŭ plaĉas al mi. K-j l- p-j-a-o a-k-ŭ p-a-a- a- m-. ---------------------------------- Kaj la pejzaĝo ankaŭ plaĉas al mi. 0
Šta ste po zanimanju? K-o-v- -ro-esi--estas? Kio vi profesie estas? K-o v- p-o-e-i- e-t-s- ---------------------- Kio vi profesie estas? 0
Ja sam prevodilac. Mi--s--s tra-uk-sto. Mi estas tradukisto. M- e-t-s t-a-u-i-t-. -------------------- Mi estas tradukisto. 0
Ja prevodim knjige. M- -ra-uk-s l-b---n. Mi tradukas librojn. M- t-a-u-a- l-b-o-n- -------------------- Mi tradukas librojn. 0
Jeste li sami ovdje? Ĉu-vi----as --l--ĉ--ti-? Ĉu vi estas sola ĉi-tie? Ĉ- v- e-t-s s-l- ĉ---i-? ------------------------ Ĉu vi estas sola ĉi-tie? 0
Ne, moja supruga / moj suprug je također ovdje. N-,--i- ---i-o / -ia -dz------- -sta- ---t-e. Ne, mia edzino / mia edzo ankaŭ estas ĉi-tie. N-, m-a e-z-n- / m-a e-z- a-k-ŭ e-t-s ĉ---i-. --------------------------------------------- Ne, mia edzino / mia edzo ankaŭ estas ĉi-tie. 0
А tamo su moje dvoje djece. K-j-t-e -s-as miaj--u--efi---. Kaj tie estas miaj du gefiloj. K-j t-e e-t-s m-a- d- g-f-l-j- ------------------------------ Kaj tie estas miaj du gefiloj. 0

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Romanski jezici

700 miliona ljudi su izvorni govornici nekog od romanskih jezika. Time romanska gurpa jezika spada u najvažnije jezike u svijetu. Romanski jezici spadaju u indoevropsku porodicu jezika. Svi romanski jezici potječu od latinskog. To znači da su potomci jezika Rima. Osnova svih romanskih jezika bio je vulgarni latinski jezik. Pod tim se podrazumijeva govorni jezik kasnog antičkog doba. Vulgarni latinski jezik se raširio Evropom romanskim osvajanjima. Iz njega su se zatim razvili romanski jezici i dijalekti. Sam latinski je naprotiv italski jezik. Ukupno postoji oko 15 romanskih jezika. Teško je odrediti tačan broj. Često je nejasno da li se tu ubrajaju i zasebni jezici ili samo dijalekti. Neki romanski jezici su u međuvremenu izumrli. Međutim, na romanskoj osnovi su također nastali novi jezici. To su kreolski jezici. Danas je španlski najveći romanski jezik u svijetu. On spada u svjetske jezik s više od 380 miliona govornika. Naučnicima su romanski jezici jako zanimljivi. Budući da je povijest te jezičke grupe dobro dokumentirana. Latinski ili romanski spisi postoje već 2.500 godina. Jezikoslovci pomoću njih ispituju nastanak pojedinih jezika. Na taj način mogu istražiti pravila po kojima se razvija jezik. Mnoga od ovih rezultata mogu se primijeniti na druge jezike. Gramatika romanskih jezika je slično građena. Međutim, najviše sličnosti je u vokabularu tih jezika. Ukoliko čovjek govori romanski jezik, lako će naučiti drugi. Hvala ti, latinski!
Da li ste to znali?
Japanski jezik spada sigurno u najfascinantnije jezike. Naročito je pismo za puno ljudi interesantno. Sastoji se od kineskih znakova i dva slogovna pisma. Za japanski su takođe karakteristični mnogi dijalekti. Oni se djelimice znatno razlikuju između sebe. Može se desiti da se dva govornika iz različitih područja ne razumiju. Japanski posjeduje melodični akcent. Kada se neka riječ želi naglasiti, ne govori se znači glasnije. Mijenja se visina tonova. Oko 130 miliona ljudi govori japanski. Većina njih, naravno, živi u Japanu. Međutim, i u Brazilu i Sjevernoj Americi ima velikih grupa govornika japanskog jezika. To su potomci japanskih iseljenika. Pravih govornika japanskog kao drugog jezika ima relativno malo. Ali upravo to bi nas trebalo motivirati da naučimo ovaj uzbudljivi jezik!