Knjiga fraza

bs Ćišćenje kuće   »   ca Fer neteja

18 [osamnaest]

Ćišćenje kuće

Ćišćenje kuće

18 [divuit]

Fer neteja

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski katalonski Igra Više
Danas je subota. A-ui--s-di-sab--. Avui és dissabte. A-u- é- d-s-a-t-. ----------------- Avui és dissabte. 0
Danas imamo vremena. A--i t--i- t----. Avui tenim temps. A-u- t-n-m t-m-s- ----------------- Avui tenim temps. 0
Danas čistimo stan. Av-i-net-ge--l--pa---me-t. Avui netegem l’apartament. A-u- n-t-g-m l-a-a-t-m-n-. -------------------------- Avui netegem l’apartament. 0
Ja čistim kupatilo. J- ne-ej--la -a-bra d- --n-. Jo netejo la cambra de bany. J- n-t-j- l- c-m-r- d- b-n-. ---------------------------- Jo netejo la cambra de bany. 0
Moj muž pere auto. E- -eu-ma----r--ta -l --t--. El meu marit renta el cotxe. E- m-u m-r-t r-n-a e- c-t-e- ---------------------------- El meu marit renta el cotxe. 0
Djeca peru bicikla. E-s n-n- -e-ege--l--------l----. Els nens netegen les bicicletes. E-s n-n- n-t-g-n l-s b-c-c-e-e-. -------------------------------- Els nens netegen les bicicletes. 0
Nana zalijeva cvijeće. L---------a------l-r-. L’àvia rega les flors. L-à-i- r-g- l-s f-o-s- ---------------------- L’àvia rega les flors. 0
Djeca pospremaju dječiju sobu. Els nen----d--e----hab--aci---e-s --ns. Els nens ordenen l’habitació dels nens. E-s n-n- o-d-n-n l-h-b-t-c-ó d-l- n-n-. --------------------------------------- Els nens ordenen l’habitació dels nens. 0
Moj muž posprema svoj pisaći sto. E--meu--a--t o--ena -----u-------tori. El meu marit ordena el seu escriptori. E- m-u m-r-t o-d-n- e- s-u e-c-i-t-r-. -------------------------------------- El meu marit ordena el seu escriptori. 0
Ja stavljam veš u mašinu za pranje veša. (--) --s- -a ro------a-r---ado--. (Jo) poso la roba a la rentadora. (-o- p-s- l- r-b- a l- r-n-a-o-a- --------------------------------- (Jo) poso la roba a la rentadora. 0
Ja prostirem veš. (J-) e-tenc-la----a. (Jo) estenc la roba. (-o- e-t-n- l- r-b-. -------------------- (Jo) estenc la roba. 0
Ja peglam veš / rublje. (Jo)---------- -o--. (Jo) planxo la roba. (-o- p-a-x- l- r-b-. -------------------- (Jo) planxo la roba. 0
Prozori su prljavi. L---fines-res ---------t--. Les finestres estan brutes. L-s f-n-s-r-s e-t-n b-u-e-. --------------------------- Les finestres estan brutes. 0
Pod je prljav. El t-rr- -stà bru-. El terra està brut. E- t-r-a e-t- b-u-. ------------------- El terra està brut. 0
Posuđe je prljavo. L- va-xel---és-b-u--. La vaixella és bruta. L- v-i-e-l- é- b-u-a- --------------------- La vaixella és bruta. 0
Ko čisti prozore? Qu- -et-ja -e- -i-------? Qui neteja les finestres? Q-i n-t-j- l-s f-n-s-r-s- ------------------------- Qui neteja les finestres? 0
Ko usisava prašinu? Q-i--assa-l-a--ir-dora? Qui passa l’aspiradora? Q-i p-s-a l-a-p-r-d-r-? ----------------------- Qui passa l’aspiradora? 0
Ko pere posuđe? Qu- re-t--l- --ixell-? Qui renta la vaixella? Q-i r-n-a l- v-i-e-l-? ---------------------- Qui renta la vaixella? 0

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Rano učenje

Strani jezici danas dobijaju sve više na važnosti. To takođe vrijedi i za poslovni život. Stoga broj ljudi koji uči strane jezike raste. Takođe mnogo roditelja želi da njihova djeca uče jezike. Najbolje vrijeme za učenje jezika su rane godine. Širomsvijeta već postoji mnogo međunarodnih osnovnih škola. Takođe su sve omiljeni dječiji vrtići s višejezičnim odgojem. Rani početak učenja jezika ima mnogo prednosti. To je uslovljeno razvojem našeg mozga. Do četvrte godine u mozgu se formiraju jezičke strukture. Pri učenju nam pomažu te neuronske mreže. Nove strukture se kasnije u životu ne razvijaju više tako dobro. Starija djeca i odrasli puno teže usvajaju jezik. Stoga bismo trebali poticati rani razvitak našeg mozga. Ukratko: što mlađe - to bolje. Takođe postojе ljudi koji kritiziraju rano učenje. Oni se pribojavaju da višejezičnost opterećuje malu djecu. Osim toga postoji opasnost da nijedan jezik neće naučiti kako treba. Sa naučnog gledišta te su sumnje neosnovane. Većina jezikoslovaca i neuropsihologa su optimistični. Njihova istraživanja na tu temu dolaze do pozitivnih rezultata. Djeci je obično zabavno na nastavi jezika. I: Dok djeca uče jezike, оna i razmišljaju o jeziku. Tako kroz strani jezik upoznavaju i svoj materinji jezik. Od znanja o jeziku djeca imaju koristi cijeli svoj život. Možda je čak bolje započeti s teškim jezicima. Pošto dječji mozak uči brzo i intuitivno. Mozgu je sasvim svejedno hoće li pohraniti hello, ciao ili néih hóu!
Da li ste to znali?
Hindu spada u indoarijske jezike. Govori se u većini država sjeverne i centralne Indije. Hindu je u uskom srodstvu s jezikom urdu koji se prvenstveno govori u Pakistanu. Zapravo su oba jezika skoro identična. Suštinska razlika se sastoji u pismu. Hindu se piše pismom devanagari. Urdu, s druge strane, koristi arapski sistem znakova. Za hindu su karakteristični mnogi dijalekti. Zbog veličine zemlje oni se djelomice znatno međusobno razlikuju. Za 370 miliona ljudi hindu je maternji jezik. Tu spada još i najmanje 150 miliona koji vladaju jezikom hindu kao drugim jezikom. Tako hindu spada u jedan od jezika s najviše govornika na svijetu. Poslije kineskog zauzima drugo mjesto. Znači, ispred je španskog i engleskog! A utjecaj Indije u svijetu munjevito raste!