Knjiga fraza

bs Osjećaji   »   ca Els sentiments

56 [pedeset i šest]

Osjećaji

Osjećaji

56 [cinquanta-sis]

Els sentiments

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski katalonski Igra Više
Biti raspoložen T-ni- ---es Tenir ganes T-n-r g-n-s ----------- Tenir ganes 0
Raspoloženi smo. T-nim g----. Tenim ganes. T-n-m g-n-s- ------------ Tenim ganes. 0
Nismo raspoloženi. N- ---im--a--s. No tenim ganes. N- t-n-m g-n-s- --------------- No tenim ganes. 0
Bojati se T-n-r---r Tenir por T-n-r p-r --------- Tenir por 0
Ja se bojim. (J----in- p-r. (Jo) tinc por. (-o- t-n- p-r- -------------- (Jo) tinc por. 0
Ja se ne bojim. (J-)--o -inc -or. (Jo) no tinc por. (-o- n- t-n- p-r- ----------------- (Jo) no tinc por. 0
Imati vremena T---r -emps Tenir temps T-n-r t-m-s ----------- Tenir temps 0
On ima vremena. (-ll- t--t--ps. (Ell) té temps. (-l-) t- t-m-s- --------------- (Ell) té temps. 0
On nema vremena. (--l) n---- te-ps. (Ell) no té temps. (-l-) n- t- t-m-s- ------------------ (Ell) no té temps. 0
Dosađivati se Av-rr----e Avorrir-se A-o-r-r-s- ---------- Avorrir-se 0
Ona se dosađuje. (-l-a)--’avo-re--. (Ella) s’avorreix. (-l-a- s-a-o-r-i-. ------------------ (Ella) s’avorreix. 0
Ona se ne dosađuje. (El-a- -o s-av---ei-. (Ella) no s’avorreix. (-l-a- n- s-a-o-r-i-. --------------------- (Ella) no s’avorreix. 0
Biti gladan T--i- -ana Tenir gana T-n-r g-n- ---------- Tenir gana 0
Jeste li gladni? Teni- gana? Teniu gana? T-n-u g-n-? ----------- Teniu gana? 0
Vi niste gladni? Que -- ----- -ana? Que no teniu gana? Q-e n- t-n-u g-n-? ------------------ Que no teniu gana? 0
Biti žedan Ten-r--et Tenir set T-n-r s-t --------- Tenir set 0
Oni su žedni. (---s-----le-)---nen s--. (Ells / Elles) tenen set. (-l-s / E-l-s- t-n-n s-t- ------------------------- (Ells / Elles) tenen set. 0
Oni nisu žedni. N- -enen--e-. No tenen set. N- t-n-n s-t- ------------- No tenen set. 0

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Tajni jezici

Uz pomoć jezika drugima želimo izraziti svoje misli i osjećaje. Razumijevanje je, dakle, najbitnija svrha jezika. No ponekad ljudi ne žele da ih svi razumiju. Stoga izmisle tajne jezike. Ljudi su stoljećima fascinirani tajnim jezicima. Julije Cezar je, na primjer, imao svoj vlastiti tajni jezik. Slao je kodirane poruke u sva područja svog carstva. Njegovi neprijatelji nisu mogli čitati kodirane poruke. Tajni jezici predstavljaju zaštićenu komunikaciju. Od drugih se razlikujemo po tajnim jezicima. To je znak da pripadamo ekskluzivnoj grupi. Postoje razni razlozi zašto se koriste tajni jezici. Ljubavnici neprekidno šalju kodirana pisma jedno drugom. Određene poslovne grupe takođe imaju svoj vlastiti jezik. Tako postoje jezici za mađioničare, lopove i poslovne ljude. Međutim, najčešće se tajni jezici koriste u političke svrhe. Tajni jezici se razvijaju u skoro svakom ratu. Vojska i tajne službe imaju stručnjake za tajne jezike. Nauka koja proučava kodiranje naziva se kriptologija. Moderni kodovi se temelje na složenim matematičkim formulama. Njih je jako teško dešifrirati. Bez kodiranih jezika naš život više ne bi bio zamisliv. Kodirani podaci se danas koriste svugdje. Kreditne kartice i e-mailovi – sve funkcionira preko kodova. Djeci su posebno zanimljivi tajni jezici. Obožavaju sa svojim prijateljima izmjenjivati tajne poruke. Tajni jezici čak pogoduju razvoju djece... Potiču kreativnost i osjećaj za jezik!