Knjiga fraza

bs Raditi   »   ca Treballar

55 [pedeset i pet]

Raditi

Raditi

55 [cinquanta-cinc]

Treballar

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski katalonski Igra Više
Šta ste po zanimanju? D- --è --eb-l-- v-s-è? De què treballa vostè? D- q-è t-e-a-l- v-s-è- ---------------------- De què treballa vostè? 0
Moj muž je po zanimanju doktor. El-me- m--i- é- metg-. El meu marit és metge. E- m-u m-r-t é- m-t-e- ---------------------- El meu marit és metge. 0
Ja radim pola radnog vremena kao medicinska sestra. (-o- ----a-l--co--- -nfe---r--a -e-p--par-i-l. (Jo) treballo com a infermera a temps parcial. (-o- t-e-a-l- c-m a i-f-r-e-a a t-m-s p-r-i-l- ---------------------------------------------- (Jo) treballo com a infermera a temps parcial. 0
Uskoro ćemo dobiti penziju. A---t -ns-ju-i---em. Aviat ens jubilarem. A-i-t e-s j-b-l-r-m- -------------------- Aviat ens jubilarem. 0
Ali su porezi visoki. P-rò --s-i-po-t-s--ó--al-s. Però els impostos són alts. P-r- e-s i-p-s-o- s-n a-t-. --------------------------- Però els impostos són alts. 0
I zdravstveno osiguranje je visoko. I l----e-u-an-a d---alu- ---car-. I l’assegurança de salut és cara. I l-a-s-g-r-n-a d- s-l-t é- c-r-. --------------------------------- I l’assegurança de salut és cara. 0
Šta želiš jednom postati? Q---vol--fer de-g---? Què vols fer de gran? Q-è v-l- f-r d- g-a-? --------------------- Què vols fer de gran? 0
Ja želim postati inženjer. M---r-d-r-----r-en-inyer. M’agradaria ser enginyer. M-a-r-d-r-a s-r e-g-n-e-. ------------------------- M’agradaria ser enginyer. 0
Želim studirati na univerzitetu. (j-)-v-ll -st-d----- la-u-i-e-si-a-. (jo) vull estudiar a la universitat. (-o- v-l- e-t-d-a- a l- u-i-e-s-t-t- ------------------------------------ (jo) vull estudiar a la universitat. 0
Ja sam pripravnik. Sóc--- beca-- / -------à-i-. Sóc un becari / una becària. S-c u- b-c-r- / u-a b-c-r-a- ---------------------------- Sóc un becari / una becària. 0
Ja ne zarađujem mnogo. N- guanyo -aire. No guanyo gaire. N- g-a-y- g-i-e- ---------------- No guanyo gaire. 0
Odrađujem pripravnički staž u inostranstvu. E--i- -ent ---s p-à-ti---- ----e-tr---er. Estic fent unes pràctiques a l’estranger. E-t-c f-n- u-e- p-à-t-q-e- a l-e-t-a-g-r- ----------------------------------------- Estic fent unes pràctiques a l’estranger. 0
Ovo je moj šef. Aquest--s el me- -a- - -l--e-----e. Aquest és el meu cap / el meu jefe. A-u-s- é- e- m-u c-p / e- m-u j-f-. ----------------------------------- Aquest és el meu cap / el meu jefe. 0
Imam drage kolege. Tinc----s c-mp-n-s--e-fei--. Tinc bons companys de feina. T-n- b-n- c-m-a-y- d- f-i-a- ---------------------------- Tinc bons companys de feina. 0
U podne idemo uvijek u kantinu. Al --g--a, s-m--e -nem-- l- can---a. Al migdia, sempre anem a la cantina. A- m-g-i-, s-m-r- a-e- a l- c-n-i-a- ------------------------------------ Al migdia, sempre anem a la cantina. 0
Ja tražim radno mjesto. Esti- ---c--t--ein-. Estic buscant feina. E-t-c b-s-a-t f-i-a- -------------------- Estic buscant feina. 0
Ja sam već godinu dana nezaposlen / -a. E-ti- de-o-u-----es -e--a un----. Estic desocupat des de fa un any. E-t-c d-s-c-p-t d-s d- f- u- a-y- --------------------------------- Estic desocupat des de fa un any. 0
U ovoj zemlji ima puno nezaposlenih. H- -- -as-a ---ocu-a-s--- aq-e-t-p--s. Hi ha massa desocupats en aquest país. H- h- m-s-a d-s-c-p-t- e- a-u-s- p-í-. -------------------------------------- Hi ha massa desocupats en aquest país. 0

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Pamćenju je potreban jezik

Većina ljudi se sjeća svog prvog dana u školi. Međutim, ne sjećaju se više onog što se desilo prije. Svoje prve godine života se gotovo uopće ne sjećamo. Zašto je to tako? Zašto se ne možemo sjetiti onog što smo proživjeli kao bebe? Razlog za to leži u našem razvoju. Jezik i pamćenje razvijaju se otprilike u isto vrijeme. Kako bismo se nečega mogli sjetiti potreban nam je jezik. Odnosno, potrebne su nam riječi za ono što smo proživjeli. Naučnici su proveli različita ispitivanja s djecom. Pritom su došli do zanimljivog otkrića. Čim djeca nauče govoriti, zaborave sve što se desilo prije toga. Početak jezika je ujedno i početak pamćenja. Djeca nauče jako puno u svoje prve tri godine. Svakoga dana doživljavaju nove stvari. U tim godinama dolaze također do mnogo važnih otkrića. Pa ipak sve to nestane. Psiholozi taj fenomen nazivaju infantilnom amnezijom. Ostaju samo one stvari za koje djeca imaju naziv. Autobiografsko pamćenje pohranjuje lična iskustva. Ono funkcionira kao dnevnik. U njemu se sprema sve što je važno za naš život. Na taj način autobiografsko pamćenje oblikuje naš identitet. No njegov razvitak zavisio od usvajanja maternjeg jezika. Svoje pamćenje možemo jedino aktivirati svojim jezikom. Naravno da stvari koje smo doživjeli kao dijete nikad potpuno ne nestanu. One su pohranjene negdje u našem mozgu. Samo ih se više ne možemo sjetiti... - Zaista šteta, zar ne?