Knjiga fraza

bs U hotelu – dolazak   »   lt Viešbutyje — atvykimas

27 [dvadeset i sedam]

U hotelu – dolazak

U hotelu – dolazak

27 [dvidešimt septyni]

Viešbutyje — atvykimas

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski litvanski Igra Više
Imate li slobodnu sobu? A---u--te ---s-- kamb--į? Ar turite laisvą kambarį? A- t-r-t- l-i-v- k-m-a-į- ------------------------- Ar turite laisvą kambarį? 0
Rezervisao / rezervisala sam jednu sobu. (--) u---s----- -amb--į. (Aš) užsisakiau kambarį. (-š- u-s-s-k-a- k-m-a-į- ------------------------ (Aš) užsisakiau kambarį. 0
Moje ime je Miler. Man--pa--rd--— --u-e- -i-). Mano pavardė — Miuler (is). M-n- p-v-r-ė — M-u-e- (-s-. --------------------------- Mano pavardė — Miuler (is). 0
Trebam jednokrevetnu sobu. M--------a--ienv------kam--rio. Man reikia vienviečio kambario. M-n r-i-i- v-e-v-e-i- k-m-a-i-. ------------------------------- Man reikia vienviečio kambario. 0
Trebam dvokrevetnu sobu. M-n r--k-a -v----č-- ka-b--io. Man reikia dviviečio kambario. M-n r-i-i- d-i-i-č-o k-m-a-i-. ------------------------------ Man reikia dviviečio kambario. 0
Koliko košta soba za jednu noć? K-ek --in-oj- kam----s----n----? Kiek kainuoja kambarys už naktį? K-e- k-i-u-j- k-m-a-y- u- n-k-į- -------------------------------- Kiek kainuoja kambarys už naktį? 0
Htio / htjela bih sobu sa kupatilom. (A-)-n-r-čiau kambari--s---o-i-. (Aš) norėčiau kambario su vonia. (-š- n-r-č-a- k-m-a-i- s- v-n-a- -------------------------------- (Aš) norėčiau kambario su vonia. 0
Želim jednu sobu sa tušem. (Aš) -orėči----am-ar---s--d-š-. (Aš) norėčiau kambario su dušu. (-š- n-r-č-a- k-m-a-i- s- d-š-. ------------------------------- (Aš) norėčiau kambario su dušu. 0
Mogu li vidjeti sobu? A--ga-iu p--a---i-k--barį? Ar galiu pamatyti kambarį? A- g-l-u p-m-t-t- k-m-a-į- -------------------------- Ar galiu pamatyti kambarį? 0
Ima li ovdje garaža? A- -i---r- g---ž-s? Ar čia yra garažas? A- č-a y-a g-r-ž-s- ------------------- Ar čia yra garažas? 0
Ima li ovdje sef? A--č-a y-a-s-if-s? Ar čia yra seifas? A- č-a y-a s-i-a-? ------------------ Ar čia yra seifas? 0
Ima li ovdje faks? A- č-- -r- fak---? Ar čia yra faksas? A- č-a y-a f-k-a-? ------------------ Ar čia yra faksas? 0
Dobro, uzeću sobu. Ger--, ---i-u-k---ar-. Gerai, aš imu kambarį. G-r-i- a- i-u k-m-a-į- ---------------------- Gerai, aš imu kambarį. 0
Ovdje su ključevi. Č-a raktai. Čia raktai. Č-a r-k-a-. ----------- Čia raktai. 0
Ovdje je moj prtljag. Č-a-m-no b-ga-a-. Čia mano bagažas. Č-a m-n- b-g-ž-s- ----------------- Čia mano bagažas. 0
U koliko sati je doručak? K-l-ntą -al-ndą --sryčia-? Kelintą valandą pusryčiai? K-l-n-ą v-l-n-ą p-s-y-i-i- -------------------------- Kelintą valandą pusryčiai? 0
U koliko sati je ručak? Ke-int-----an-ą pie-ū-? Kelintą valandą pietūs? K-l-n-ą v-l-n-ą p-e-ū-? ----------------------- Kelintą valandą pietūs? 0
U koliko sati je večera? Kel--t- v--an---v-kar-e--? Kelintą valandą vakarienė? K-l-n-ą v-l-n-ą v-k-r-e-ė- -------------------------- Kelintą valandą vakarienė? 0

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Pauze su važne za uspješno učenje

Ko želi uspješnije učiti trebalo bi da češće pravi pauze! Do ovog su rezultata došla nova naučna istraživanja. Istraživači su ispitivali faze učenja. Pritom su simulirani različiti slučajevi učenja. Najbolje upijamo informacije u malim količinama. Shodno tome, ne bismo trebali nastojati naučiti previše odjedanput. Između nastavnih jedinica bi se uvijek trebala napraviti pauza. Uspješno učenje takođe zavisi od biohemijskih procesa. Ti procesi se odvijaju u mozgu. Oni određuju naš optimalan ritam učenja. Kad učimo nešto novo, naš mozak izlučuje određene tvari. Te tvari utječu na aktivnost naših moždanih stanica. Dva različita enzima igraju posebno važnu ulogu pri tome. Oni se oslobađaju prilikom učenja novih sadržaja. No ne oslobađaju se zajedno. Njihovo se djelovanje aktivira nakon nekog vremena. Najučinkovitije ipak učimo kad su oba enzima istovremeno prisutna. Uspjeh se jasno povećava kad napravimo više pauza. Dakle, smisleno je da pojedine faze učenja budu različitog trajanja. Dužina spauza bi takođetrebala biti različita. Idealno bi bilo da u početku prve dvije pauze traju deset minuta. Zatim slijedi pauza od pet minuta. Nakon toga bi trebala uslijediti još jedna pauza od 30 minuta. U pauzamaa naš mozak učinkovitije memorira nove sadržaje. Za vrijeme pauza bi trebalo napustiti radno mjesto. Osim toga, poželjno je kretati se tokom pauze. Prošetajte se između učenja! I nemojte imati grižnju savjesti – pritom takođe učite!
Da li ste to znali?
Litvanski spada u baltičke jezike. Govori ga više od 3 miliona ljudi. Oni žive u Litvaniji, Bjelorusiji i Poljskoj. Litvanski je u bližem srodstvu samo s latvijskim. Iako je Litvanija zaista mala zemlja, jezik se dijeli na puno dijalekata. Litvanski koristi latinična slova, ali ima i nekoliko posebnih znakova. Tipična crta ovog jezika je puno duplih vokala. A takođe ima više varijanata vokala kao na primjer kratki, dugi i nazalni. Izgovor litvanskog nije težak. Puno teži je naglasak jer je fleksibilan. To znači da se on orijentira prema gramatičkom obliku slova. Zanimljivo je da je litvanski veoma arhaičan jezik. Smatra se da je to jezik koji se najmanje udaljio od roditeljskog jezika. To znači da još uvijek veoma liči prvom indoevropskom jeziku. Ko želi znati kako su naši preci govorili, treba učiti litvanski…