Knjiga fraza

bs nešto željeti   »   lt ką mėgti / ko norėti

70 [sedamdeset]

nešto željeti

nešto željeti

70 [septyniasdešimt]

ką mėgti / ko norėti

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski litvanski Igra Više
Želite li pušiti? Ar----ė--mėt- -----i? Ar norėtumėte rūkyti? A- n-r-t-m-t- r-k-t-? --------------------- Ar norėtumėte rūkyti? 0
Želite li plesati? A- n---tumė-- ----i? Ar norėtumėte šokti? A- n-r-t-m-t- š-k-i- -------------------- Ar norėtumėte šokti? 0
Želite li šetati? Ar--o---u--t---a-i--ikšč-oti? Ar norėtumėte pasivaikščioti? A- n-r-t-m-t- p-s-v-i-š-i-t-? ----------------------------- Ar norėtumėte pasivaikščioti? 0
Ja želim pušiti. (A-)-nor---a------t-. (Aš) norėčiau rūkyti. (-š- n-r-č-a- r-k-t-. --------------------- (Aš) norėčiau rūkyti. 0
Želiš li cigaretu? A--no---um-c----e---? Ar norėtum cigaretės? A- n-r-t-m c-g-r-t-s- --------------------- Ar norėtum cigaretės? 0
On želi vatru. J-- ---ėtų-ugn-es. Jis norėtų ugnies. J-s n-r-t- u-n-e-. ------------------ Jis norėtų ugnies. 0
Ja želim nešto piti. (-š)---rė--a--k--n-r- išger--. (Aš) norėčiau ko nors išgerti. (-š- n-r-č-a- k- n-r- i-g-r-i- ------------------------------ (Aš) norėčiau ko nors išgerti. 0
Ja želim nešto jesti. (Aš)--o---ia- ---n--- -al---i. (Aš) norėčiau ko nors valgyti. (-š- n-r-č-a- k- n-r- v-l-y-i- ------------------------------ (Aš) norėčiau ko nors valgyti. 0
Ja se želim malo odmoriti. (-š) nor-čia- -ru---į p-i-----. (Aš) norėčiau truputį pailsėti. (-š- n-r-č-a- t-u-u-į p-i-s-t-. ------------------------------- (Aš) norėčiau truputį pailsėti. 0
Ja Vas želim nešto pitati. (-š- -----iau -ūsų-k----o--akl-us-i. (Aš) norėčiau Jūsų kai ko paklausti. (-š- n-r-č-a- J-s- k-i k- p-k-a-s-i- ------------------------------------ (Aš) norėčiau Jūsų kai ko paklausti. 0
Ja Vas želim za nešto zamoliti. (A-) --r-č-a- -ūs- -a- ko p---a-y-i. (Aš) norėčiau Jūsų kai ko paprašyti. (-š- n-r-č-a- J-s- k-i k- p-p-a-y-i- ------------------------------------ (Aš) norėčiau Jūsų kai ko paprašyti. 0
Ja Vas želim na nešto pozvati. (A-- no----a- -us-----k-r p--v-esti. (Aš) norėčiau Jus kai kur pakviesti. (-š- n-r-č-a- J-s k-i k-r p-k-i-s-i- ------------------------------------ (Aš) norėčiau Jus kai kur pakviesti. 0
Šta želite, molim? Pr--au--ko n---tum-t-? Prašau, ko norėtumėte? P-a-a-, k- n-r-t-m-t-? ---------------------- Prašau, ko norėtumėte? 0
Želite li kafu? Ar-nor--u---e -u----io ka---? Ar norėtumėte puodelio kavos? A- n-r-t-m-t- p-o-e-i- k-v-s- ----------------------------- Ar norėtumėte puodelio kavos? 0
Ili radije želite čaj? O---------i-----o--tum-t----r--t-s? O gal verčiau (norėtumėte) arbatos? O g-l v-r-i-u (-o-ė-u-ė-e- a-b-t-s- ----------------------------------- O gal verčiau (norėtumėte) arbatos? 0
Mi se želimo voziti kući. (M-s- --rėtu-- -a-iu-t- -amo. (Mes) norėtume važiuoti namo. (-e-) n-r-t-m- v-ž-u-t- n-m-. ----------------------------- (Mes) norėtume važiuoti namo. 0
Želite li vi taksi? Ar-no-ė-u---e--až-u-t--ta-si? Ar norėtumėte važiuoti taksi? A- n-r-t-m-t- v-ž-u-t- t-k-i- ----------------------------- Ar norėtumėte važiuoti taksi? 0
Oni žele telefonirati. J---n---t- pask--binti. Jie norėtų paskambinti. J-e n-r-t- p-s-a-b-n-i- ----------------------- Jie norėtų paskambinti. 0

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Dva jezika = dva centra za govor!

Našem mozgu je svejedno kada učimo neki jezik. Jer različite jezike pohranjuje u različitim područjima. Ne pohranjuju se svi jezici koje učimo na istom mjestu. Jezici koje učimo kao odrasli imaju vlastiti spremnik. To znači da mozak obrađuje nova pravila na jednom drugom mjestu. Ne pohranjuju se zajedno s materinjim jezikom. Ljudima koji odrastaju dvojezično potrebno je samo jedno područje. Do tog zaključka se došlo u mnogim istraživanja. Neuronaučnici su ispitivali različite ispitanike. Ti ispitanici su tečno govorili dva jezika. Međutim, jedan dio ispitanika je odrastao s dva jezika. Drugi dio je kasnije naučio drugi jezik. Istraživači su mjerili moždanu aktivnost tokom jezičkih testova. Tako su vidjeli koja područja mozga rade kod testova. I uvidjeli su da “kasniji” učenici imaju dva jezična centra! Istraživači su već duže vrijeme pretpostavljali da je to tako. Ljudi s ozljedama mozga pokazuju različite simptome. Na taj način ozljeda mozga vodi do poteškoća u govoru. Oboljeli tako ne mogu izgovoriti ili razumjeti riječi. Međutim, ponekad dvojezičke žrtve nesreće pokazuju neobične simptome. Njihove jezičke poteškoće ne moraju uvijek pogoditi oba jezika. Ako je ozlijeđeno samo jedno područje mozga, drugo može još uvijek funkcionirati. Tada pacijenti govore jedan jezik bolje od drugog. Dva jezika se opet nauče različitim tempom. To dokazuje da se oba jezika ne pohranjuju na isto mjesto. Budući da se ne nauče istovremeno, formiraju se dva centra. Još nije poznato na koji tačno način naš mozak upravlja s više jezika. Međutim, nova saznanja bi mogla dovesti do novih strategija učenja.