Knjiga fraza

bs U restoranu 4   »   lt Restorane 4

32 [trideset i dva]

U restoranu 4

U restoranu 4

32 [trisdešimt du]

Restorane 4

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski litvanski Igra Više
Jedanput pomfrit s kečapom. P--ci-ą k-ptų bu-vi---u ---i---- -ada-u. Porciją keptų bulvių su pomidorų padažu. P-r-i-ą k-p-ų b-l-i- s- p-m-d-r- p-d-ž-. ---------------------------------------- Porciją keptų bulvių su pomidorų padažu. 0
I dvaput s majonezom. Ir-d-- ---c-ja--s---aj-----. Ir dvi porcijas su majonezu. I- d-i p-r-i-a- s- m-j-n-z-. ---------------------------- Ir dvi porcijas su majonezu. 0
I triput prženu kobasicu sa senfom. I- -ris -orci------ptų ----e-ių -u gars--č-o-i-. Ir tris porcijas keptų dešrelių su garstyčiomis. I- t-i- p-r-i-a- k-p-ų d-š-e-i- s- g-r-t-č-o-i-. ------------------------------------------------ Ir tris porcijas keptų dešrelių su garstyčiomis. 0
Kakvo povrće imate? Ko-i---ar-o-i---u--te? Kokių daržovių turite? K-k-ų d-r-o-i- t-r-t-? ---------------------- Kokių daržovių turite? 0
Imate li graha? Ar tu-ite-pup-lių-- ---ų? Ar turite pupelių / pupų? A- t-r-t- p-p-l-ų / p-p-? ------------------------- Ar turite pupelių / pupų? 0
Imate li karfiola? A- turi-e--i-di-i---opūs--? Ar turite žiedinių kopūstų? A- t-r-t- ž-e-i-i- k-p-s-ų- --------------------------- Ar turite žiedinių kopūstų? 0
Ja rado jedem kukuruz. (Aš) -ė--tu---ku-ūzu-. (Aš) mėgstu kukurūzus. (-š- m-g-t- k-k-r-z-s- ---------------------- (Aš) mėgstu kukurūzus. 0
Ja rado jedem krastavce. (-š)-mė--t- ---rku-. (Aš) mėgstu agurkus. (-š- m-g-t- a-u-k-s- -------------------- (Aš) mėgstu agurkus. 0
Ja rado jedem paradajz. (-š-------- p-mi---us. (Aš) mėgstu pomidorus. (-š- m-g-t- p-m-d-r-s- ---------------------- (Aš) mėgstu pomidorus. 0
Jedete li i Vi rado praziluk? Ar--ėgs--te -- -v---nų-la-š-u-? Ar mėgstate ir svogūnų laiškus? A- m-g-t-t- i- s-o-ū-ų l-i-k-s- ------------------------------- Ar mėgstate ir svogūnų laiškus? 0
Jedete li Vi rado i kiseli kupus? Ar --gstate -r rau------ -o--s---? Ar mėgstate ir raugintus kopūstus? A- m-g-t-t- i- r-u-i-t-s k-p-s-u-? ---------------------------------- Ar mėgstate ir raugintus kopūstus? 0
Jedete li Vi rado i leću? Ar--ėgst-te i- l-š--s? Ar mėgstate ir lęšius? A- m-g-t-t- i- l-š-u-? ---------------------- Ar mėgstate ir lęšius? 0
Jedeš li i ti rado mrkvu? Ar-m-g-ti -r-m--ka-? Ar mėgsti ir morkas? A- m-g-t- i- m-r-a-? -------------------- Ar mėgsti ir morkas? 0
Jedeš li i ti rado brokulu? Ar m----- i- b-okol-u-? Ar mėgsti ir brokolius? A- m-g-t- i- b-o-o-i-s- ----------------------- Ar mėgsti ir brokolius? 0
Jedeš li i ti rado papriku? A- -ėg-ti ---p-p--k-? Ar mėgsti ir paprika? A- m-g-t- i- p-p-i-a- --------------------- Ar mėgsti ir paprika? 0
Ja ne volim luk. (A-) nemėg-t- -vo---ų. (Aš) nemėgstu svogūnų. (-š- n-m-g-t- s-o-ū-ų- ---------------------- (Aš) nemėgstu svogūnų. 0
Ja ne volim masline. (A-----mė---- al-vuog-ų. (Aš) nemėgstu alyvuogių. (-š- n-m-g-t- a-y-u-g-ų- ------------------------ (Aš) nemėgstu alyvuogių. 0
Ja ne volim gljive. (-š--n-mė-st--gry--. (Aš) nemėgstu grybų. (-š- n-m-g-t- g-y-ų- -------------------- (Aš) nemėgstu grybų. 0

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Tonalni jezici

Većina govornih jezika u svijetu su tonalni jezici. Kod tonalnih jezika najvažnija je visina tona. Ona određuje značenje riječi i slogova. Stoga je ton usko vezan za riječ. Većina govornih jezika u Aziji su tonalni jezici. Na primjer, među njih spadaju kineski, tajlandski i vijetnamski jezik. U Africi takođe postoje različiti tonalni jezici. Većina starosjedilačkih jezika Amerike su takođe tonalni jezici. Indoevropski jezici većinom sadrže tonske elemente. To se, na primjer, odnosi na švedski ili srpski jezik. Visina tona varira u pojedinim jezicima. U kineskom jeziku se prepoznaju četiri različita tona. Stoga slog ma može imati četiri značenja. To su majka , konoplja, konj i psovati. Zanimljivo je da tonski jezici utječu i na naš sluh. To su pokazala istraživanja o apsolutnom sluhu. Apsolutni sluh je sposobnost tačnog identificiranja slušanih tonova. Apsolutni sluh je rijetka pojava u Evropi i Sjevernoj Americi. Ima ga manje od 1 na 10.000 osoba. Kod izvornih govornika kineskog jezika situacija je drugačija. Ovdje tu sposobnost ima 9 puta više ljudi. Svi smo imali tu posebnu sposobnost kao mala djeca. Ona nam je zapravo potrebna da bismo naučili ispravno govoriti. Nažalost, kasnije ju većina ljudi izgubi. Visina tonova je naravno važna i u muzici. To posebno vrijedi za kulture u kojima se govori tonalni jezik. Moraju se tačno pridržavati melodije. Inače iz lijepe ljubavne pjesme ispada besmislena pjesmica!
Da li ste to znali?
Pandžapski jezik spada u indoiranske jezike. On je maternji jezik oko 130 miliona ljudi. Većina živi u Pakistanu. Ali pandžapski se govori i u saveznoj državi Pendžab. U Pakistanu se pandžapski skoro nikako ne koristi kao pisani jezik. U Indiji je to drukčije, jer jezik tamo ima službeni status. U pandžapskom se koristi vlastito pismo. I ima veoma dugu književnu tradiciju… Nađeni su tekstovi stari skoro 1000 godina. I s fonološke tačke gledišta je pendžapski veoma interesantan. To je tonski jezik. U tonskim jezicima visina naglašenog sloga mijenja njihovo značenje. U pandžapskom naglašeni slog može imati tri različite visine tona. Za indoevropske jezike je to veoma neobično. Zato to čini pandžapski uzbudljivijim!