Knjiga fraza

bs U restoranu 3   »   es En el restaurante 3

31 [trideset i jedan]

U restoranu 3

U restoranu 3

31 [treinta y uno]

En el restaurante 3

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski španski Igra Više
Htio / htjela bih predjelo. Que-rí---- ent-a--e. Querría un entrante. Q-e-r-a u- e-t-a-t-. -------------------- Querría un entrante.
Htio / htjela bih salatu. Q-er--a un- e-s-lad-. Querría una ensalada. Q-e-r-a u-a e-s-l-d-. --------------------- Querría una ensalada.
Htio / htjela bih supu. Querría u-- -o-a. Querría una sopa. Q-e-r-a u-a s-p-. ----------------- Querría una sopa.
Htio / htjela bih desert. Q-er-í--al-o--- p-s-re. Querría algo de postre. Q-e-r-a a-g- d- p-s-r-. ----------------------- Querría algo de postre.
Htio / htjela bih sladoled sa šlagom. Qu-rr-a -n ----d- con-----. Querría un helado con nata. Q-e-r-a u- h-l-d- c-n n-t-. --------------------------- Querría un helado con nata.
Htio / htjela bih voće ili sir. Q--rr-- fru-a o q----. Querría fruta o queso. Q-e-r-a f-u-a o q-e-o- ---------------------- Querría fruta o queso.
Htjeli / htjele bismo doručkovati. Nos--ros-/------r-- ------a-o- d--a--n--. Nosotros / nosotras querríamos desayunar. N-s-t-o- / n-s-t-a- q-e-r-a-o- d-s-y-n-r- ----------------------------------------- Nosotros / nosotras querríamos desayunar.
Htjeli / htjele bismo ručati. No--tro- /--oso---s -ue-rí-mo- com-r-/ --m---a-. Nosotros / nosotras querríamos comer / almorzar. N-s-t-o- / n-s-t-a- q-e-r-a-o- c-m-r / a-m-r-a-. ------------------------------------------------ Nosotros / nosotras querríamos comer / almorzar.
Htjeli / htjele bismo večerati. N-s-t--s-- n---tr-- qu-r-ía-os cen--. Nosotros / nosotras querríamos cenar. N-s-t-o- / n-s-t-a- q-e-r-a-o- c-n-r- ------------------------------------- Nosotros / nosotras querríamos cenar.
Šta biste htjeli / htjele za doručak? ¿Qu--d---a - -uerrí- (us-e-) -esa-u--r? ¿Qué desea / querría (usted) desayunar? ¿-u- d-s-a / q-e-r-a (-s-e-) d-s-y-n-r- --------------------------------------- ¿Qué desea / querría (usted) desayunar?
Zemičke s marmeladom i medom? ¿Pane-illo---on----me-ada - m---? ¿Panecillos con mermelada y miel? ¿-a-e-i-l-s c-n m-r-e-a-a y m-e-? --------------------------------- ¿Panecillos con mermelada y miel?
Tost s kobasicom i sirom? ¿To-ta-a- c-- s--c-i-ha y -u-s-? ¿Tostadas con salchicha y queso? ¿-o-t-d-s c-n s-l-h-c-a y q-e-o- -------------------------------- ¿Tostadas con salchicha y queso?
Kuhano jaje? ¿U- h---o-----d--/-h---id-? ¿Un huevo cocido / hervido? ¿-n h-e-o c-c-d- / h-r-i-o- --------------------------- ¿Un huevo cocido / hervido?
Jaje na oko? ¿-n-h---o--r--o? ¿Un huevo frito? ¿-n h-e-o f-i-o- ---------------- ¿Un huevo frito?
Omlet? ¿-na--------a f----esa? ¿Una tortilla francesa? ¿-n- t-r-i-l- f-a-c-s-? ----------------------- ¿Una tortilla francesa?
Molim još jedan jogurt. T--iga-e -t-o---g--------favo-. Tráigame otro yogur, por favor. T-á-g-m- o-r- y-g-r- p-r f-v-r- ------------------------------- Tráigame otro yogur, por favor.
Molim još soli i bibera. T-áig--- m-- -al----i-ien--------fav-r. Tráigame más sal y pimienta, por favor. T-á-g-m- m-s s-l y p-m-e-t-, p-r f-v-r- --------------------------------------- Tráigame más sal y pimienta, por favor.
Molim još jednu čašu vode. Trá--a-----r- va-o de---u-, --r--a-o-. Tráigame otro vaso de agua, por favor. T-á-g-m- o-r- v-s- d- a-u-, p-r f-v-r- -------------------------------------- Tráigame otro vaso de agua, por favor.

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Uspješno korištenje jezika se može naučiti!

Govoriti je prilično jednostavno. Uspješno govoriti je, međutim, puno teže. Naime, način na koji nešto kažemo je važniji od onog što kažemo. To su pokazala mnoga istraživanja. Slušaoci nesvjesno obraćaju pažnju na određene karakteristike govornika. Stoga možemo utjecati na to hoće li naš jezik biti dobro prihvaćen. Uvijek moramo samo paziti na to kako govorimo. To takođe uključuje i naš govor tijela. On mora biti autentičan i u skladu s našom ličnosti. Glas takođe igra ulogu jer se uvijek vrednuje. Kod muškaraca je, na primjer, pogodniji dublji glas. Njime govornik djeluje pouzdano i kompetentno. S druge strane, promjene u glasu nemaju nikakvog učinka. Kod govorenja je posebno važna brzina. U eksperimentima se ispitivala uspješnost razgovora. Uspješno govoriti znači imati sposobnost uvjeravanja drugih. Ko želi druge uvjeriti, ne smije prebrzo govoriti. Inače odaje utisak neiskrenosti. Međutim, presporo govorenje također nije korisno. Ljudi koji jako sporo govore djeluju manje inteligentno. Najbolje je stoga govoriti umjerenom brzinom. Idealno je izreći 3,5 riječi u sekundi. Pauze su takođe bitne kod govora. One čine naš govor prirodnim i uvjerljivim. Na taj način nam slušaoci vjeruju. Optimalno je napraviti 4 do 5 pauza u minuti. Stoga pokušajte kontrolirati svoj govor! Zatim može uslijediti sljedeći razgovor za posao...
Da li ste to znali?
Norveški je sjevernogermanski jezik. To je maternji jezik oko 5 miliona ljudi. Posebna odlika norveškog je da se sastoji od dva standardna varijeteta: bokmåla i nynorska. To znači da postoje dva priznata norveška jezika. Oba se ravnopravno koriste u upravi, u školama i u medijima. Zbog razuđenosti zemlje dugo se nije mogao stvoriti standardni jezik. Tako su se održali dijalekti i razvili su se nezavisno jedan od drugog. Ali svaki Norvežanin razumije sve lokalne dijalekte i oba službena jezika. Za izgovor norveškog jezika nema utvrđenih pravila. Razlog tome je što se obje inačice pretežno pišu. Većinom se govori lokalni dijalekt. Norveški je veoma sličan danskom i švedskom. Govornici ovih jezika razumiju se međusobno bez većih problema. Norveški je, znači, interesantan jezik... A svako može odabrati koji norveški želi da uči!