Knjiga fraza

bs U taksiju   »   da I taxaen

38 [trideset i osam]

U taksiju

U taksiju

38 [otteogtredive]

I taxaen

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski danski Igra Više
Molimo Vas pozovite taksi. Vær --nl-g -g-ring ---er -n -ax-. Vær venlig og ring efter en taxa. V-r v-n-i- o- r-n- e-t-r e- t-x-. --------------------------------- Vær venlig og ring efter en taxa. 0
Koliko košta do željezničke stanice? H--d-kos-er-det ----s-a--one-? Hvad koster det til stationen? H-a- k-s-e- d-t t-l s-a-i-n-n- ------------------------------ Hvad koster det til stationen? 0
Koliko košta do aerodroma? Hvad--o---r -e- --l lu---a--e-? Hvad koster det til lufthavnen? H-a- k-s-e- d-t t-l l-f-h-v-e-? ------------------------------- Hvad koster det til lufthavnen? 0
Pravo, molim. Lige-d- -a-. Ligeud, tak. L-g-u-, t-k- ------------ Ligeud, tak. 0
Ovdje desno, molim. Ti--------h--,--ak. Til højre her, tak. T-l h-j-e h-r- t-k- ------------------- Til højre her, tak. 0
Tamo na uglu lijevo, molim. T-----ns-r----- h---net----k. Til venstre ved hjørnet, tak. T-l v-n-t-e v-d h-ø-n-t- t-k- ----------------------------- Til venstre ved hjørnet, tak. 0
Meni se žuri. J-g har t----t. Jeg har travlt. J-g h-r t-a-l-. --------------- Jeg har travlt. 0
Ja imam vremena. Je--h-r-t--. Jeg har tid. J-g h-r t-d- ------------ Jeg har tid. 0
Molim Vas vozite sporije. V-r -e-lig -- k--e-l---s-m----. Vær venlig at køre langsommere. V-r v-n-i- a- k-r- l-n-s-m-e-e- ------------------------------- Vær venlig at køre langsommere. 0
Stanite ovdje, molim. Vær--enl-- a- --o--e -er. Vær venlig at stoppe her. V-r v-n-i- a- s-o-p- h-r- ------------------------- Vær venlig at stoppe her. 0
Sačekajte momenat, molim Vas. Vent--ig- -- øje-lik. Vent lige et øjeblik. V-n- l-g- e- ø-e-l-k- --------------------- Vent lige et øjeblik. 0
Odmah se vraćam. Je--e- --art---lb-g-. Jeg er snart tilbage. J-g e- s-a-t t-l-a-e- --------------------- Jeg er snart tilbage. 0
Dajte mi račun molim. Vær ---li--at-gi-e -ig en -vit-er-n-. Vær venlig at give mig en kvittering. V-r v-n-i- a- g-v- m-g e- k-i-t-r-n-. ------------------------------------- Vær venlig at give mig en kvittering. 0
Nemam sitno. J-g-h-r-i-g---s-å---g-. Jeg har ingen småpenge. J-g h-r i-g-n s-å-e-g-. ----------------------- Jeg har ingen småpenge. 0
U redu je, ostatak je za Vas. D-- -t-mme---r-s----e- --l ---. Det stemmer, resten er til dig. D-t s-e-m-r- r-s-e- e- t-l d-g- ------------------------------- Det stemmer, resten er til dig. 0
Odvezite me do ove adrese. Kør --- t----e- --r-a-r---e. Kør mig til den her adresse. K-r m-g t-l d-n h-r a-r-s-e- ---------------------------- Kør mig til den her adresse. 0
Odvezite me do mog hotela. Kø--mig-t-l mit h-t-l. Kør mig til mit hotel. K-r m-g t-l m-t h-t-l- ---------------------- Kør mig til mit hotel. 0
Odvezite me do plaže. K-- mig-t-- s---n-en. Kør mig til stranden. K-r m-g t-l s-r-n-e-. --------------------- Kør mig til stranden. 0

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Jezički geniji

Većina ljudi je sretna ako govori jedan strani jezik. Međutim, postoje ljudi koji barataju s više od 70 jezika. Sve te jezike mogu tečno govoriti i ispravno pisati. Dakle, moglo bi se reći da su ti ljudi hiperpoligloti. Fenomen višejezičnosti je poznat vijekovima. Postoji mnogo izvještaja o ljudima s takvim talentom. No još uvijek nije tačno istraženo odakle on dolazi. Postoje različite naučne teorije što se toga tiče. Neki smatraju da je mozak poliglota drugačije građen. Ta razlika je posebno vidljiva u broca području. Jezik se stvara u tom području mozga. Moždane stanice poliglota su u tom području drugačije raspoređene. Moguće je da zbog toga drugačije obrađuju informacije. Za potvrdu te teorije nedostaju još daljnja istraživanja. Možda je samo presudna dodatna motivacija. Djeca jako brzo od druge djece uče strane jezike. To je zbog toga što se tokom igre žele integrirati. Žele postati dijelom grupe i s drugima komunicirati. Njihovo uspješno učenje zavisi od njihove volje za integracijom. Druga teorija tvrdi da učenjem raste moždana masa. To znači da što više učimo učenje postaje sve jednostavnije. Takođe je lakše učiti slične jezike. Ko govori danski, brzo će naučiti švedski ili norveški. Još nije odgovoreno na puno pitanja. Međutim, sigurno je da inteligencija ne igra nikakvu ulogu. Neki ljudi manjih intelektualnih sposobnosti govore mnogo jezika. No i najveći jezični genij mora biti veoma discipliniran. To nas ipak malo tješi, je l' tako?
Da li ste to znali?
Ruski spada u jezike koji vladaju tržištem knjiga. Velika djela svjetske literature su napisali ruski autori. Znači, prevodi se puno knjiga s ruskog jezika. Ali i Rusi čitaju rado, tako da prevodioci uvijek imaju puno posla. Za oko 160 miliona ljudi ruski je maternji jezik. Osim toga puno ljudi u drugim slavenskim zemljama govore ruski. Tako je ruski jezik s najvećom rasprostranjenošću u Evropi. U cijelom svijetu oko 280 miliona ljudi govori ruski. Kao istočnoslavenski jezik ruski je veoma srodan ukrajinskom i bjeloruskom. Ruska gramatika je veoma sistematično strukturirana. To je prednost za ljude koji rado razmišljaju analitički i logički. U svakom slučaju se isplati učiti ruski! U nauci, umjetnosti i tehnici ruski je veoma važan jezik. A zar ne bi bilo lijepo da sva poznata ruska djela čitate u originalu?