Knjiga fraza

bs U taksiju   »   nn In the taxi

38 [trideset i osam]

U taksiju

U taksiju

38 [trettiåtte]

In the taxi

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski nynorsk Igra Više
Molimo Vas pozovite taksi. K-n d--v-r- -ni-l og -i----ei dr-s--? Kan du vere snill og tinge ei drosje? K-n d- v-r- s-i-l o- t-n-e e- d-o-j-? ------------------------------------- Kan du vere snill og tinge ei drosje? 0
Koliko košta do željezničke stanice? Kv- ko-ta- d---t-l--o-st-sjo--n? Kva kostar det til togstasjonen? K-a k-s-a- d-t t-l t-g-t-s-o-e-? -------------------------------- Kva kostar det til togstasjonen? 0
Koliko košta do aerodroma? Kva --s-ar de- til-f--p-a-s-n? Kva kostar det til flyplassen? K-a k-s-a- d-t t-l f-y-l-s-e-? ------------------------------ Kva kostar det til flyplassen? 0
Pravo, molim. Kø---ret- f--m h--- e--du---i--. Køyr rett fram her, er du snill. K-y- r-t- f-a- h-r- e- d- s-i-l- -------------------------------- Køyr rett fram her, er du snill. 0
Ovdje desno, molim. Kø-r --l -øg---her,-er------i-l. Køyr til høgre her, er du snill. K-y- t-l h-g-e h-r- e- d- s-i-l- -------------------------------- Køyr til høgre her, er du snill. 0
Tamo na uglu lijevo, molim. K-yr til v--s-r- -e----ørnet- e- d--s-il-. Køyr til venstre ved hjørnet, er du snill. K-y- t-l v-n-t-e v-d h-ø-n-t- e- d- s-i-l- ------------------------------------------ Køyr til venstre ved hjørnet, er du snill. 0
Meni se žuri. Eg --r --t-t---e-t. Eg har det travelt. E- h-r d-t t-a-e-t- ------------------- Eg har det travelt. 0
Ja imam vremena. E----- --d t-d. Eg har god tid. E- h-r g-d t-d- --------------- Eg har god tid. 0
Molim Vas vozite sporije. K-n d- kø-r----tt---k--r-? Kan du køyre litt saktare? K-n d- k-y-e l-t- s-k-a-e- -------------------------- Kan du køyre litt saktare? 0
Stanite ovdje, molim. K---du -------he-? Kan du stoppe her? K-n d- s-o-p- h-r- ------------------ Kan du stoppe her? 0
Sačekajte momenat, molim Vas. Ve-t -i-t- ----u snill. Vent litt, er du snill. V-n- l-t-, e- d- s-i-l- ----------------------- Vent litt, er du snill. 0
Odmah se vraćam. E- -- st-a-s tilb--e. Eg er straks tilbake. E- e- s-r-k- t-l-a-e- --------------------- Eg er straks tilbake. 0
Dajte mi račun molim. K----g -- k--t-------? Kan eg få kvitteringa? K-n e- f- k-i-t-r-n-a- ---------------------- Kan eg få kvitteringa? 0
Nemam sitno. E- h-r-i--je s--p--g--. Eg har ikkje småpengar. E- h-r i-k-e s-å-e-g-r- ----------------------- Eg har ikkje småpengar. 0
U redu je, ostatak je za Vas. Ve-------d---u -a--f-----te-. Ver så god, du kan få resten. V-r s- g-d- d- k-n f- r-s-e-. ----------------------------- Ver så god, du kan få resten. 0
Odvezite me do ove adrese. Køyr -e- --l-d---e-adres--,--- du -----. Køyr meg til denne adressa, er du snill. K-y- m-g t-l d-n-e a-r-s-a- e- d- s-i-l- ---------------------------------------- Køyr meg til denne adressa, er du snill. 0
Odvezite me do mog hotela. Kø-r-me--t---hot-l-e-- e--d- -n---. Køyr meg til hotellet, er du snill. K-y- m-g t-l h-t-l-e-, e- d- s-i-l- ----------------------------------- Køyr meg til hotellet, er du snill. 0
Odvezite me do plaže. K-yr meg -il---randa, ---d- sn-ll. Køyr meg til stranda, er du snill. K-y- m-g t-l s-r-n-a- e- d- s-i-l- ---------------------------------- Køyr meg til stranda, er du snill. 0

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Jezički geniji

Većina ljudi je sretna ako govori jedan strani jezik. Međutim, postoje ljudi koji barataju s više od 70 jezika. Sve te jezike mogu tečno govoriti i ispravno pisati. Dakle, moglo bi se reći da su ti ljudi hiperpoligloti. Fenomen višejezičnosti je poznat vijekovima. Postoji mnogo izvještaja o ljudima s takvim talentom. No još uvijek nije tačno istraženo odakle on dolazi. Postoje različite naučne teorije što se toga tiče. Neki smatraju da je mozak poliglota drugačije građen. Ta razlika je posebno vidljiva u broca području. Jezik se stvara u tom području mozga. Moždane stanice poliglota su u tom području drugačije raspoređene. Moguće je da zbog toga drugačije obrađuju informacije. Za potvrdu te teorije nedostaju još daljnja istraživanja. Možda je samo presudna dodatna motivacija. Djeca jako brzo od druge djece uče strane jezike. To je zbog toga što se tokom igre žele integrirati. Žele postati dijelom grupe i s drugima komunicirati. Njihovo uspješno učenje zavisi od njihove volje za integracijom. Druga teorija tvrdi da učenjem raste moždana masa. To znači da što više učimo učenje postaje sve jednostavnije. Takođe je lakše učiti slične jezike. Ko govori danski, brzo će naučiti švedski ili norveški. Još nije odgovoreno na puno pitanja. Međutim, sigurno je da inteligencija ne igra nikakvu ulogu. Neki ljudi manjih intelektualnih sposobnosti govore mnogo jezika. No i najveći jezični genij mora biti veoma discipliniran. To nas ipak malo tješi, je l' tako?
Da li ste to znali?
Ruski spada u jezike koji vladaju tržištem knjiga. Velika djela svjetske literature su napisali ruski autori. Znači, prevodi se puno knjiga s ruskog jezika. Ali i Rusi čitaju rado, tako da prevodioci uvijek imaju puno posla. Za oko 160 miliona ljudi ruski je maternji jezik. Osim toga puno ljudi u drugim slavenskim zemljama govore ruski. Tako je ruski jezik s najvećom rasprostranjenošću u Evropi. U cijelom svijetu oko 280 miliona ljudi govori ruski. Kao istočnoslavenski jezik ruski je veoma srodan ukrajinskom i bjeloruskom. Ruska gramatika je veoma sistematično strukturirana. To je prednost za ljude koji rado razmišljaju analitički i logički. U svakom slučaju se isplati učiti ruski! U nauci, umjetnosti i tehnici ruski je veoma važan jezik. A zar ne bi bilo lijepo da sva poznata ruska djela čitate u originalu?