Knjiga fraza

bs U taksiju   »   sq Nё taksi

38 [trideset i osam]

U taksiju

U taksiju

38 [tridhjetёetetё]

Nё taksi

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski albanski Igra Više
Molimo Vas pozovite taksi. T--r--i ju l--em-nj- ---si. Thirrni ju lutem njё taksi. T-i-r-i j- l-t-m n-ё t-k-i- --------------------------- Thirrni ju lutem njё taksi. 0
Koliko košta do željezničke stanice? S--------n---r--te--tacioni-- --e--t? Sa kushton deri te stacioni i trenit? S- k-s-t-n d-r- t- s-a-i-n- i t-e-i-? ------------------------------------- Sa kushton deri te stacioni i trenit? 0
Koliko košta do aerodroma? Sa ---h-o- de-i n- a-ro---t? Sa kushton deri nё aeroport? S- k-s-t-n d-r- n- a-r-p-r-? ---------------------------- Sa kushton deri nё aeroport? 0
Pravo, molim. D--j- -- l-t--. Drejt ju lutem. D-e-t j- l-t-m- --------------- Drejt ju lutem. 0
Ovdje desno, molim. Djatht-s-j--lut--. Djathtas ju lutem. D-a-h-a- j- l-t-m- ------------------ Djathtas ju lutem. 0
Tamo na uglu lijevo, molim. Te --p--a--e majt-s-j-----e-. Te cepi atje majtas ju lutem. T- c-p- a-j- m-j-a- j- l-t-m- ----------------------------- Te cepi atje majtas ju lutem. 0
Meni se žuri. E ka--me n--tim. E kam me nxitim. E k-m m- n-i-i-. ---------------- E kam me nxitim. 0
Ja imam vremena. Kam-k-h-. Kam kohё. K-m k-h-. --------- Kam kohё. 0
Molim Vas vozite sporije. E-ni-m---ga--lё-ju -u-e-. Ecni mё ngadalё ju lutem. E-n- m- n-a-a-ё j- l-t-m- ------------------------- Ecni mё ngadalё ju lutem. 0
Stanite ovdje, molim. Nd--o----ёtu -- l-tem. Ndaloni kёtu ju lutem. N-a-o-i k-t- j- l-t-m- ---------------------- Ndaloni kёtu ju lutem. 0
Sačekajte momenat, molim Vas. Pris-i--j- -o-e---j--lu-em. Prisni njё moment ju lutem. P-i-n- n-ё m-m-n- j- l-t-m- --------------------------- Prisni njё moment ju lutem. 0
Odmah se vraćam. J- e---a. Ja erdha. J- e-d-a- --------- Ja erdha. 0
Dajte mi račun molim. L-ogar----ju---t-m. Llogarinё ju lutem. L-o-a-i-ё j- l-t-m- ------------------- Llogarinё ju lutem. 0
Nemam sitno. S’kam--ekё t--vo-la. S’kam lekё tё vogla. S-k-m l-k- t- v-g-a- -------------------- S’kam lekё tё vogla. 0
U redu je, ostatak je za Vas. Nё-r--g-ll- ku-u--n mbaje-i. Nё rregull, kusurin mbajeni. N- r-e-u-l- k-s-r-n m-a-e-i- ---------------------------- Nё rregull, kusurin mbajeni. 0
Odvezite me do ove adrese. M--çoni-t- -j- ad-e--. Mё çoni te kjo adresё. M- ç-n- t- k-o a-r-s-. ---------------------- Mё çoni te kjo adresё. 0
Odvezite me do mog hotela. M---oni -ё----el-- -im. Mё çoni nё hotelin tim. M- ç-n- n- h-t-l-n t-m- ----------------------- Mё çoni nё hotelin tim. 0
Odvezite me do plaže. M- ---i-nё---a--. Mё çoni nё plazh. M- ç-n- n- p-a-h- ----------------- Mё çoni nё plazh. 0

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Jezički geniji

Većina ljudi je sretna ako govori jedan strani jezik. Međutim, postoje ljudi koji barataju s više od 70 jezika. Sve te jezike mogu tečno govoriti i ispravno pisati. Dakle, moglo bi se reći da su ti ljudi hiperpoligloti. Fenomen višejezičnosti je poznat vijekovima. Postoji mnogo izvještaja o ljudima s takvim talentom. No još uvijek nije tačno istraženo odakle on dolazi. Postoje različite naučne teorije što se toga tiče. Neki smatraju da je mozak poliglota drugačije građen. Ta razlika je posebno vidljiva u broca području. Jezik se stvara u tom području mozga. Moždane stanice poliglota su u tom području drugačije raspoređene. Moguće je da zbog toga drugačije obrađuju informacije. Za potvrdu te teorije nedostaju još daljnja istraživanja. Možda je samo presudna dodatna motivacija. Djeca jako brzo od druge djece uče strane jezike. To je zbog toga što se tokom igre žele integrirati. Žele postati dijelom grupe i s drugima komunicirati. Njihovo uspješno učenje zavisi od njihove volje za integracijom. Druga teorija tvrdi da učenjem raste moždana masa. To znači da što više učimo učenje postaje sve jednostavnije. Takođe je lakše učiti slične jezike. Ko govori danski, brzo će naučiti švedski ili norveški. Još nije odgovoreno na puno pitanja. Međutim, sigurno je da inteligencija ne igra nikakvu ulogu. Neki ljudi manjih intelektualnih sposobnosti govore mnogo jezika. No i najveći jezični genij mora biti veoma discipliniran. To nas ipak malo tješi, je l' tako?
Da li ste to znali?
Ruski spada u jezike koji vladaju tržištem knjiga. Velika djela svjetske literature su napisali ruski autori. Znači, prevodi se puno knjiga s ruskog jezika. Ali i Rusi čitaju rado, tako da prevodioci uvijek imaju puno posla. Za oko 160 miliona ljudi ruski je maternji jezik. Osim toga puno ljudi u drugim slavenskim zemljama govore ruski. Tako je ruski jezik s najvećom rasprostranjenošću u Evropi. U cijelom svijetu oko 280 miliona ljudi govori ruski. Kao istočnoslavenski jezik ruski je veoma srodan ukrajinskom i bjeloruskom. Ruska gramatika je veoma sistematično strukturirana. To je prednost za ljude koji rado razmišljaju analitički i logički. U svakom slučaju se isplati učiti ruski! U nauci, umjetnosti i tehnici ruski je veoma važan jezik. A zar ne bi bilo lijepo da sva poznata ruska djela čitate u originalu?