Knjiga fraza

bs nešto smjeti   »   fi saada tehdä jotakin

73 [sedamdeset i tri]

nešto smjeti

nešto smjeti

73 [seitsemänkymmentäkolme]

saada tehdä jotakin

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski finski Igra Više
Smiješ li već voziti auto? Sa---o-jo -j---au--a? Saatko jo ajaa autoa? S-a-k- j- a-a- a-t-a- --------------------- Saatko jo ajaa autoa? 0
Smiješ li već piti alkohol? Saatk- -o-ju-d--al--h--i-? Saatko jo juoda alkoholia? S-a-k- j- j-o-a a-k-h-l-a- -------------------------- Saatko jo juoda alkoholia? 0
Smiješ li već sam putovati u inostranstvo? S-a-ko j---ennä----i---l--ma----? Saatko jo mennä yksin ulkomaille? S-a-k- j- m-n-ä y-s-n u-k-m-i-l-? --------------------------------- Saatko jo mennä yksin ulkomaille? 0
smjeti saada saada s-a-a ----- saada 0
Smijemo li ovdje pušiti? S-a-m-k- -ol---a-t-ällä? Saammeko polttaa täällä? S-a-m-k- p-l-t-a t-ä-l-? ------------------------ Saammeko polttaa täällä? 0
Smije li se ovdje pušiti? Sa--o -ääll- -olt--a? Saako täällä polttaa? S-a-o t-ä-l- p-l-t-a- --------------------- Saako täällä polttaa? 0
Smije li se platiti kreditnom karticom? Sa-k--t---lä-m--sa- -u---o----il-a? Saako täällä maksaa luottokortilla? S-a-o t-ä-l- m-k-a- l-o-t-k-r-i-l-? ----------------------------------- Saako täällä maksaa luottokortilla? 0
Smije li se platiti čekom? S---o-t----ä-mak-aa-s--ki--ä? Saako täällä maksaa shekillä? S-a-o t-ä-l- m-k-a- s-e-i-l-? ----------------------------- Saako täällä maksaa shekillä? 0
Smije li se platiti samo gotovinom? Saa-o -a---a -ain-k---ise--ä? Saako maksaa vain käteisellä? S-a-o m-k-a- v-i- k-t-i-e-l-? ----------------------------- Saako maksaa vain käteisellä? 0
Smijem li telefonirati? S----- --it-aa? Saanko soittaa? S-a-k- s-i-t-a- --------------- Saanko soittaa? 0
Smijem li nešto pitati? Saan-- ky-y- jota---? Saanko kysyä jotakin? S-a-k- k-s-ä j-t-k-n- --------------------- Saanko kysyä jotakin? 0
Smijem li nešto reći? S--nk- sa--a---t----? Saanko sanoa jotakin? S-a-k- s-n-a j-t-k-n- --------------------- Saanko sanoa jotakin? 0
On ne smije spavati u parku. H-n-ei--aa -u-------isto--a. Hän ei saa nukkua puistossa. H-n e- s-a n-k-u- p-i-t-s-a- ---------------------------- Hän ei saa nukkua puistossa. 0
On ne smije spavati u autu. Hä- -i--a--nuk----a--o--a. Hän ei saa nukkua autossa. H-n e- s-a n-k-u- a-t-s-a- -------------------------- Hän ei saa nukkua autossa. 0
On ne smije spavati na željezničkoj stanici. H---ei s-- nukk-a -a--a-ie--emalla. Hän ei saa nukkua rautatieasemalla. H-n e- s-a n-k-u- r-u-a-i-a-e-a-l-. ----------------------------------- Hän ei saa nukkua rautatieasemalla. 0
Smijemo li sjesti? Sa-----o-i-t-utua? Saammeko istuutua? S-a-m-k- i-t-u-u-? ------------------ Saammeko istuutua? 0
Smijemo li dobiti jelovnik? V-isimm--o-sa-d--ruok--ist-n? Voisimmeko saada ruokalistan? V-i-i-m-k- s-a-a r-o-a-i-t-n- ----------------------------- Voisimmeko saada ruokalistan? 0
Možemo li platiti odvojeno? S-a-me-- mak-a- --i-se--? Saammeko maksaa erikseen? S-a-m-k- m-k-a- e-i-s-e-? ------------------------- Saammeko maksaa erikseen? 0

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Kako mozak uči nove riječi

Prilikom učenja vokabulara naš mozak pohranjuje nove sadržaje. Učenje funkcionira jedino stalnim ponavljanjem. Koliko dobro naš mozak pohranjuje riječi zavisi od više faktora. Najvažnije je ipak da riječi redovnoo ponavljamo. Pohranjuju se samo one riječi koje često čitamo ili pišemo. Moglo bi se reći da se riječi arhiviraju poput slike. Ovaj princip učenja vrijedi i kod majmuna. Majmuni mogu naučiti “čitati” riječi ako su ih dovoljno često vidjeli. Iako ne razumiju riječi, oni je prepoznaju po njenom obliku. Za tečno govorenje jezika potrebno nam je puno riječi. Zbog toga vokabular mora biti dobro organiziran. Buduči da naša memorija funkcionira poput arhiva. Da bi se riječ brzo pronašla, memorija mora znati gdje je treba tražiti. Stoga je riječi bolje učiti u određenom kontekstu. Tako će naš mozak uvijek moći otvoriti pravu “datoteku”. Međutim, sve što smo dobro naučili takođe možemo ponovo zaboraviti. U tom slučaju znanje se seli iz aktivne u pasivnu memoriju. Zaboravljanjem se oslobađamo podataka koje više ne trebamo. Na taj način naš mozak radi mjesta za nove i važnije stvari. Stoga je bitno da svoje znanje redovno aktiviramo. Ono što je u pasivnoj memoriji ipak nije zauvijek izgubljeno. Kad spazimo zaboravljenu riječ, ponovno je se sjetimo. Brže učimo ono što smo već jednom naučili. Onaj ko želi proširiti svoj vokabular mora proširiti i svoje hobije. Jer svatko od nas ima određene interese. Zbog toga se većinom bavimo istim stvarima. Jedan jezik se sastoji od mnogo različitih semantičkih polja. Onaj koga zanima politika trebalo bi takođe da nekad čita sportske novine!