Knjiga fraza

bs Pridjevi 2   »   no Adjektiv 2

79 [sedamdeset i devet]

Pridjevi 2

Pridjevi 2

79 [syttini]

Adjektiv 2

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski norveški Igra Više
Ja imam na sebi plavu haljinu. Jeg -ar en blå k-ol- -å m-g. Jeg har en blå kjole på meg. J-g h-r e- b-å k-o-e p- m-g- ---------------------------- Jeg har en blå kjole på meg. 0
Ja imam na sebi crvenu haljinu. Jeg --- en-rø- k-o-- -å----. Jeg har en rød kjole på meg. J-g h-r e- r-d k-o-e p- m-g- ---------------------------- Jeg har en rød kjole på meg. 0
Ja imam na sebi zelenu haljinu. J-g h-- ---g---n-kjo-e--å-m--. Jeg har en grønn kjole på meg. J-g h-r e- g-ø-n k-o-e p- m-g- ------------------------------ Jeg har en grønn kjole på meg. 0
Ja kupujem crnu tašnu. J-g --øp-r-en----rt-v--k-. Jeg kjøper en svart veske. J-g k-ø-e- e- s-a-t v-s-e- -------------------------- Jeg kjøper en svart veske. 0
Ja kupujem smeđu tašnu. J-- kj-per -n-b----v-s--. Jeg kjøper en brun veske. J-g k-ø-e- e- b-u- v-s-e- ------------------------- Jeg kjøper en brun veske. 0
Ja kupujem bijelu tašnu. J---k-ø-er ---hvit-ve-ke. Jeg kjøper en hvit veske. J-g k-ø-e- e- h-i- v-s-e- ------------------------- Jeg kjøper en hvit veske. 0
Ja trebam novo auto. J-g t-e---r en-n---il. Jeg trenger en ny bil. J-g t-e-g-r e- n- b-l- ---------------------- Jeg trenger en ny bil. 0
Ja trebam brzo auto. J---t-en------ ras- bi-. Jeg trenger en rask bil. J-g t-e-g-r e- r-s- b-l- ------------------------ Jeg trenger en rask bil. 0
Ja trebam udobno auto. J-g--r-n--- -n--o-f-rta--l -il. Jeg trenger en komfortabel bil. J-g t-e-g-r e- k-m-o-t-b-l b-l- ------------------------------- Jeg trenger en komfortabel bil. 0
Tamo gore stanuje jedna stara žena. D---op---bor det en----mel -ame. Der oppe bor det en gammel dame. D-r o-p- b-r d-t e- g-m-e- d-m-. -------------------------------- Der oppe bor det en gammel dame. 0
Tamo gore stanuje jedna debela žena. D-r--ppe b-------e---j--k-dam-. Der oppe bor det en tjukk dame. D-r o-p- b-r d-t e- t-u-k d-m-. ------------------------------- Der oppe bor det en tjukk dame. 0
Tamo dole stanuje jedna radoznala žena. D-r-ne-- b-r---t-en ny--jer-i- ---e. Der nede bor det en nysgjerrig dame. D-r n-d- b-r d-t e- n-s-j-r-i- d-m-. ------------------------------------ Der nede bor det en nysgjerrig dame. 0
Naši gosti su bili dragi ljudi. Gj-st-ne -år----- -y-ge-i------k. Gjestene våre var hyggelige folk. G-e-t-n- v-r- v-r h-g-e-i-e f-l-. --------------------------------- Gjestene våre var hyggelige folk. 0
Naši gosti su bili kulturni ljudi. Gj-st-n---å-e-va--høf--ge---l-. Gjestene våre var høflige folk. G-e-t-n- v-r- v-r h-f-i-e f-l-. ------------------------------- Gjestene våre var høflige folk. 0
Naši gosti su bili interesantni ljudi. Gj--te---vå-e---r---t------n-e f-l-. Gjestene våre var interessante folk. G-e-t-n- v-r- v-r i-t-r-s-a-t- f-l-. ------------------------------------ Gjestene våre var interessante folk. 0
Ja imam dragu djecu. Je- h---sni----ba-n. Jeg har snille barn. J-g h-r s-i-l- b-r-. -------------------- Jeg har snille barn. 0
Ali komšije imaju bezobraznu djecu. Men----oene-----f-e-ke -ar-. Men naboene har frekke barn. M-n n-b-e-e h-r f-e-k- b-r-. ---------------------------- Men naboene har frekke barn. 0
Jesu li Vaša djeca dobra? E--bar-a -ine -y-i--? Er barna dine lydige? E- b-r-a d-n- l-d-g-? --------------------- Er barna dine lydige? 0

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Jedan jezik, mnogo varijeteta

Čak i kada govorimo samo jedan jezik, govorimo mnogo jezika. Jer nijedan jezik nije zatvoren sistem. Svaki jezik pokazuje mnoge različite dimenzije. Jezik je živi sistem. Govornici se uvijek usmjeravaju prema svojim sugovornicima. Stoga ljudi mijenjaju jezik koji govore. Ti varijeteti se pojavljuju u različitim oblicima. Svaki jezik, na primjer, ima istoriju. Ona se mijenjala i nastavit će se mijenjati. To se vidi po tome što stariji ljudi govore drugačije od mladih. U većini jezika takođerpostoje različiti dijalekti. Međutim, mnogi govornici dijalekata se mogu prilagoditi svojoj okolini. U određenim situacijama govore standardni jezik. Različite društvene grupe koriste različite jezike. Jezik mladih ili lovački žargon su primjer za to. Većina ljudi govori drugačije na poslu nego kod kuće. Mnogi na poslu koriste i stručni jezik. Razlike postoje i u usmenom i pismenom jeziku. Govorni jezik je većinom puno jednostavniji od pisanog. Ta razlika može biti jako velika. To je slučaj kad se pisani jezici dugo ne mijenjaju. Govornik tada mora prvo naučiti jezik koristiti pismo. Jezik žena i muškaraca se često razlikuje. U zapadnim društvima ta razlika nije jako velika. Međutim, postoje zemlje u kojima žene govore sasvim drugačije od muškaraca. U nekim kulturama uljudnost ima vlastiti jezični oblik. Pričanje uopće nije lako! Moramo paziti na mnoge različite stvari istovremeno...