Zbirka izraza

hr U hotelu – dolazak   »   pl W hotelu – przyjazd

27 [dvadeset i sedam]

U hotelu – dolazak

U hotelu – dolazak

27 [dwadzieścia siedem]

W hotelu – przyjazd

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski poljski igra Više
Imate li slobodnu sobu? Ma-ą -a--two wol----o-ój? Mają państwo wolny pokój? M-j- p-ń-t-o w-l-y p-k-j- ------------------------- Mają państwo wolny pokój? 0
Rezervirao / rezervirala sam sobu. Za-e-er-o-ał-m - ---ez-rwow--a- -okó-. Zarezerwowałem / Zarezerwowałam pokój. Z-r-z-r-o-a-e- / Z-r-z-r-o-a-a- p-k-j- -------------------------------------- Zarezerwowałem / Zarezerwowałam pokój. 0
Moje ime je Miler. N--------i---ülle-. Nazywam się Müller. N-z-w-m s-ę M-l-e-. ------------------- Nazywam się Müller. 0
Trebam jednokrevetnu sobu. P-trz---ję-p--ój------o-obow-. Potrzebuję pokój jednoosobowy. P-t-z-b-j- p-k-j j-d-o-s-b-w-. ------------------------------ Potrzebuję pokój jednoosobowy. 0
Trebam dvokrevetnu sobu. P--r-eb--ę p---j-dw----bo-y. Potrzebuję pokój dwuosobowy. P-t-z-b-j- p-k-j d-u-s-b-w-. ---------------------------- Potrzebuję pokój dwuosobowy. 0
Koliko košta soba za jednu noć? Ile -o---uje--ok-- z- j-d-- -ob-? Ile kosztuje pokój za jedną dobę? I-e k-s-t-j- p-k-j z- j-d-ą d-b-? --------------------------------- Ile kosztuje pokój za jedną dobę? 0
Htio / htjela bih sobu s kupaonicom. Chc-----m-- ---i-ła-ym-p--ój -------n-ą. Chciałbym / Chciałabym pokój z łazienką. C-c-a-b-m / C-c-a-a-y- p-k-j z ł-z-e-k-. ---------------------------------------- Chciałbym / Chciałabym pokój z łazienką. 0
Htio / htjela bih sobu s tušem. Ch------m ----ciał--ym---kój z --y-zn-cem. Chciałbym / Chciałabym pokój z prysznicem. C-c-a-b-m / C-c-a-a-y- p-k-j z p-y-z-i-e-. ------------------------------------------ Chciałbym / Chciałabym pokój z prysznicem. 0
Mogu li vidjeti sobu? Cz- -------e--z-- p----? Czy mogę obejrzeć pokój? C-y m-g- o-e-r-e- p-k-j- ------------------------ Czy mogę obejrzeć pokój? 0
Ima li ovdje garaža? Czy-je-t-t-taj g-r--? Czy jest tutaj garaż? C-y j-s- t-t-j g-r-ż- --------------------- Czy jest tutaj garaż? 0
Ima li ovdje sef? Cz- --s- tuta--s-jf? Czy jest tutaj sejf? C-y j-s- t-t-j s-j-? -------------------- Czy jest tutaj sejf? 0
Ima li ovdje faks? C-y-j--- ---aj fak-? Czy jest tutaj faks? C-y j-s- t-t-j f-k-? -------------------- Czy jest tutaj faks? 0
Dobro, uzet ću sobu. Do--z---w-zm--te- -o-ój. Dobrze, wezmę ten pokój. D-b-z-, w-z-ę t-n p-k-j- ------------------------ Dobrze, wezmę ten pokój. 0
Ovdje su ključevi. T- -- -luc-e. Tu są klucze. T- s- k-u-z-. ------------- Tu są klucze. 0
Ovdje je moja prtljaga. T--jest-mó- bag-ż. Tu jest mój bagaż. T- j-s- m-j b-g-ż- ------------------ Tu jest mój bagaż. 0
U koliko sati je doručak? O-kt--ej -odzi--e-j----ś---d-nie? O której godzinie jest śniadanie? O k-ó-e- g-d-i-i- j-s- ś-i-d-n-e- --------------------------------- O której godzinie jest śniadanie? 0
U koliko sati je ručak? O ----e- -o----i- -----o----? O której godzinie jest obiad? O k-ó-e- g-d-i-i- j-s- o-i-d- ----------------------------- O której godzinie jest obiad? 0
U koliko sati je večera? O kt--------z-----jest-ko-ac-a? O której godzinie jest kolacja? O k-ó-e- g-d-i-i- j-s- k-l-c-a- ------------------------------- O której godzinie jest kolacja? 0

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Stanke su bitne za uspješno učenje

Tko želi uspješnije učiti trebao bi češće napraviti stanku! Do ovog su rezultata došla nova znanstvena istraživanja. Istraživači su ispitivali faze učenja. Pritom su simulirani različiti slučajevi učenja. Najbolje upijamo informacije u malim količinama. Shodno tome, ne bismo trebali nastojati naučiti previše odjedanput. Između nastavnih jedinica bi se uvijek trebala napraviti stanka. Uspješno učenje također ovisi i o biokemijskim procesima. Ti procesi se odvijaju u mozgu. Oni određuju naš optimalan ritam učenja. Kad učimo nešto novo, naš mozak izlučuje određene tvari. Te tvari utječu na aktivnost naših moždanih stanica. Dva različita enzima igraju posebno važnu ulogu pri tome. Oni se oslobađaju prilikom učenja novih sadržaja. No ne oslobađaju se zajedno. Njihovo se djelovanje aktivira nakon nekog vremena. Najučinkovitije ipak učimo kad su oba enzima istovremeno prisutna. Uspjeh se jasno povećava kad napravimo više stanki. Dakle, smisleno je da pojedine faze učenja budu različitog trajanja. Dužina stanki bi također trebala biti različita. Idealno bi bilo da u početku prve dvije stanke traju deset minuta. Zatim slijedi stanka od pet minuta. Nakon toga bi trebala uslijediti još jedna stanka od 30 minuta. U stankama naš mozak učinkovitije memorira nove sadržaje. Za vrijeme stanki bi trebalo napustiti radno mjesto. Osim toga, poželjno je kretati se tijekom stanke. Prošetajte se između učenja! I nemojte imati grižnju savjesti – pritom također učite!
Dali si znao?
Litvanski spada u baltičke jezike. Govori ga više od 3 milijuna ljudi. Oni žive u Litvaniji, Bjelorusiji i Poljskoj. Litvanski je u bližem srodstvu samo s latvijskim. Iako je Litvanija zaista mala zemlja, jezik se dijeli na puno dijalekata. Litvanski koristi latinična slova, ali ima i nekoliko posebnih znakova. Tipična crta ovog jezika je puno duplih vokala. A takođe ima više varijanata vokala kao na primjer kratki, dugi i nazalni. Izgovor litvanskog nije težak. Puno teži je naglasak jer je fleksibilan. To znači da se on orijentira prema gramatičkom obliku slova. Zanimljivo je da je litvanski veoma arhaičan jezik. Smatra se da je to jezik koji se najmanje udaljio od roditeljskog jezika. To znači da još uvijek veoma liči prvom indoeuropskom jeziku. Tko želi znati kako su naši preci govorili, treba učiti litvanski…