Zbirka izraza

hr U hotelu – dolazak   »   mk Во хотел – пристигнување

27 [dvadeset i sedam]

U hotelu – dolazak

U hotelu – dolazak

27 [дваесет и седум]

27 [dvayesyet i syedoom]

Во хотел – пристигнување

[Vo khotyel – pristigunoovaњye]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski makedonski igra Više
Imate li slobodnu sobu? Имате----ед---сл--о-на с---? Имате ли една слободна соба? И-а-е л- е-н- с-о-о-н- с-б-? ---------------------------- Имате ли една слободна соба? 0
I----- li -e-n- sl-bo-na--oba? Imatye li yedna slobodna soba? I-a-y- l- y-d-a s-o-o-n- s-b-? ------------------------------ Imatye li yedna slobodna soba?
Rezervirao / rezervirala sam sobu. Ја--р-зе--ира- ---- -о--. Јас резервирав една соба. Ј-с р-з-р-и-а- е-н- с-б-. ------------------------- Јас резервирав една соба. 0
Ј-s--ye---r--ra- -e--- --b-. Јas ryezyervirav yedna soba. Ј-s r-e-y-r-i-a- y-d-a s-b-. ---------------------------- Јas ryezyervirav yedna soba.
Moje ime je Miler. М--т- пре-им- е--илер. Моето презиме е Милер. М-е-о п-е-и-е е М-л-р- ---------------------- Моето презиме е Милер. 0
M-y----p-y----y--y-----ye-. Moyeto pryezimye ye Milyer. M-y-t- p-y-z-m-e y- M-l-e-. --------------------------- Moyeto pryezimye ye Milyer.
Trebam jednokrevetnu sobu. М- т-е---една--дно--ев-тн- со--. Ми треба една еднокреветна соба. М- т-е-а е-н- е-н-к-е-е-н- с-б-. -------------------------------- Ми треба една еднокреветна соба. 0
Mi--ry----ye--a -ed--k-y---e-------a. Mi tryeba yedna yednokryevyetna soba. M- t-y-b- y-d-a y-d-o-r-e-y-t-a s-b-. ------------------------------------- Mi tryeba yedna yednokryevyetna soba.
Trebam dvokrevetnu sobu. Ми т---- --на -вок--ве-на -о-а. Ми треба една двокреветна соба. М- т-е-а е-н- д-о-р-в-т-а с-б-. ------------------------------- Ми треба една двокреветна соба. 0
Mi-t---b---edna dvokr---yetna--oba. Mi tryeba yedna dvokryevyetna soba. M- t-y-b- y-d-a d-o-r-e-y-t-a s-b-. ----------------------------------- Mi tryeba yedna dvokryevyetna soba.
Koliko košta soba za jednu noć? К---у чи-и -о-а-а -а ---- -ече-? Колку чини собата за една вечер? К-л-у ч-н- с-б-т- з- е-н- в-ч-р- -------------------------------- Колку чини собата за една вечер? 0
Kolko---hi-i so-ata za y-dna-vy-ch--r? Kolkoo chini sobata za yedna vyechyer? K-l-o- c-i-i s-b-t- z- y-d-a v-e-h-e-? -------------------------------------- Kolkoo chini sobata za yedna vyechyer?
Htio / htjela bih sobu s kupaonicom. Ј----и-с-кал-/ сак--а-е--а -об- с----њ-. Јас би сакал / сакала една соба со бања. Ј-с б- с-к-л / с-к-л- е-н- с-б- с- б-њ-. ---------------------------------------- Јас би сакал / сакала една соба со бања. 0
Јa--b- s-kal-/--a--l- y--na s-b--so b--a. Јas bi sakal / sakala yedna soba so baњa. Ј-s b- s-k-l / s-k-l- y-d-a s-b- s- b-њ-. ----------------------------------------- Јas bi sakal / sakala yedna soba so baњa.
Htio / htjela bih sobu s tušem. Ј-- б--сакал----а--ла е--а-с-ба-с- т--. Јас би сакал / сакала една соба со туш. Ј-с б- с-к-л / с-к-л- е-н- с-б- с- т-ш- --------------------------------------- Јас би сакал / сакала една соба со туш. 0
Јa- -i---kal - ---al- y---- s-b--s- to-s-. Јas bi sakal / sakala yedna soba so toosh. Ј-s b- s-k-l / s-k-l- y-d-a s-b- s- t-o-h- ------------------------------------------ Јas bi sakal / sakala yedna soba so toosh.
Mogu li vidjeti sobu? М-ж-- -и да -а--о-л----- со--т-? Можам ли да ја погледнам собата? М-ж-м л- д- ј- п-г-е-н-м с-б-т-? -------------------------------- Можам ли да ја погледнам собата? 0
M-ʐam--i d- -a --g-lyed----so-ata? Moʐam li da јa pogulyednam sobata? M-ʐ-m l- d- ј- p-g-l-e-n-m s-b-t-? ---------------------------------- Moʐam li da јa pogulyednam sobata?
Ima li ovdje garaža? Им- -- -вд- --ра--? Има ли овде гаража? И-а л- о-д- г-р-ж-? ------------------- Има ли овде гаража? 0
I-a l--o-d----u-raʐ-? Ima li ovdye guaraʐa? I-a l- o-d-e g-a-a-a- --------------------- Ima li ovdye guaraʐa?
Ima li ovdje sef? Им- л- о-де---ф? Има ли овде сеф? И-а л- о-д- с-ф- ---------------- Има ли овде сеф? 0
I-- -- ---y- -yef? Ima li ovdye syef? I-a l- o-d-e s-e-? ------------------ Ima li ovdye syef?
Ima li ovdje faks? И-а--- --д- факс? Има ли овде факс? И-а л- о-д- ф-к-? ----------------- Има ли овде факс? 0
Ima-li o-d---f---? Ima li ovdye faks? I-a l- o-d-e f-k-? ------------------ Ima li ovdye faks?
Dobro, uzet ću sobu. Д-бр-- ќ- -а--е-а- с---та. Добро, ќе ја земам собата. Д-б-о- ќ- ј- з-м-м с-б-т-. -------------------------- Добро, ќе ја земам собата. 0
Dob-o- --ye-јa---e-a- so-a-a. Dobro, kjye јa zyemam sobata. D-b-o- k-y- ј- z-e-a- s-b-t-. ----------------------------- Dobro, kjye јa zyemam sobata.
Ovdje su ključevi. Ев--г--к-у-е----. Еве ги клучевите. Е-е г- к-у-е-и-е- ----------------- Еве ги клучевите. 0
Y---- gui--l---hyev---e. Yevye gui kloochyevitye. Y-v-e g-i k-o-c-y-v-t-e- ------------------------ Yevye gui kloochyevitye.
Ovdje je moja prtljaga. Ев- -----јо--ба---. Еве го мојот багаж. Е-е г- м-ј-т б-г-ж- ------------------- Еве го мојот багаж. 0
Y-vy- g------ot b-gu--. Yevye guo moјot baguaʐ. Y-v-e g-o m-ј-t b-g-a-. ----------------------- Yevye guo moјot baguaʐ.
U koliko sati je doručak? Во --л-- ч-с---- -о----к--? Во колку часот е појадокот? В- к-л-у ч-с-т е п-ј-д-к-т- --------------------------- Во колку часот е појадокот? 0
V--ko--o- -haso- ye -o---o---? Vo kolkoo chasot ye poјadokot? V- k-l-o- c-a-o- y- p-ј-d-k-t- ------------------------------ Vo kolkoo chasot ye poјadokot?
U koliko sati je ručak? Во-к--ку ---о--е-ру--ко-? Во колку часот е ручекот? В- к-л-у ч-с-т е р-ч-к-т- ------------------------- Во колку часот е ручекот? 0
V----lko--ch---t y---ooc-y-kot? Vo kolkoo chasot ye roochyekot? V- k-l-o- c-a-o- y- r-o-h-e-o-? ------------------------------- Vo kolkoo chasot ye roochyekot?
U koliko sati je večera? Во--о--- ч--о- - -ече-ата? Во колку часот е вечерата? В- к-л-у ч-с-т е в-ч-р-т-? -------------------------- Во колку часот е вечерата? 0
V- k--ko-----s---ye-v-ech-----a? Vo kolkoo chasot ye vyechyerata? V- k-l-o- c-a-o- y- v-e-h-e-a-a- -------------------------------- Vo kolkoo chasot ye vyechyerata?

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Stanke su bitne za uspješno učenje

Tko želi uspješnije učiti trebao bi češće napraviti stanku! Do ovog su rezultata došla nova znanstvena istraživanja. Istraživači su ispitivali faze učenja. Pritom su simulirani različiti slučajevi učenja. Najbolje upijamo informacije u malim količinama. Shodno tome, ne bismo trebali nastojati naučiti previše odjedanput. Između nastavnih jedinica bi se uvijek trebala napraviti stanka. Uspješno učenje također ovisi i o biokemijskim procesima. Ti procesi se odvijaju u mozgu. Oni određuju naš optimalan ritam učenja. Kad učimo nešto novo, naš mozak izlučuje određene tvari. Te tvari utječu na aktivnost naših moždanih stanica. Dva različita enzima igraju posebno važnu ulogu pri tome. Oni se oslobađaju prilikom učenja novih sadržaja. No ne oslobađaju se zajedno. Njihovo se djelovanje aktivira nakon nekog vremena. Najučinkovitije ipak učimo kad su oba enzima istovremeno prisutna. Uspjeh se jasno povećava kad napravimo više stanki. Dakle, smisleno je da pojedine faze učenja budu različitog trajanja. Dužina stanki bi također trebala biti različita. Idealno bi bilo da u početku prve dvije stanke traju deset minuta. Zatim slijedi stanka od pet minuta. Nakon toga bi trebala uslijediti još jedna stanka od 30 minuta. U stankama naš mozak učinkovitije memorira nove sadržaje. Za vrijeme stanki bi trebalo napustiti radno mjesto. Osim toga, poželjno je kretati se tijekom stanke. Prošetajte se između učenja! I nemojte imati grižnju savjesti – pritom također učite!
Dali si znao?
Litvanski spada u baltičke jezike. Govori ga više od 3 milijuna ljudi. Oni žive u Litvaniji, Bjelorusiji i Poljskoj. Litvanski je u bližem srodstvu samo s latvijskim. Iako je Litvanija zaista mala zemlja, jezik se dijeli na puno dijalekata. Litvanski koristi latinična slova, ali ima i nekoliko posebnih znakova. Tipična crta ovog jezika je puno duplih vokala. A takođe ima više varijanata vokala kao na primjer kratki, dugi i nazalni. Izgovor litvanskog nije težak. Puno teži je naglasak jer je fleksibilan. To znači da se on orijentira prema gramatičkom obliku slova. Zanimljivo je da je litvanski veoma arhaičan jezik. Smatra se da je to jezik koji se najmanje udaljio od roditeljskog jezika. To znači da još uvijek veoma liči prvom indoeuropskom jeziku. Tko želi znati kako su naši preci govorili, treba učiti litvanski…