Zbirka izraza

hr U hotelu – dolazak   »   zh 在宾馆–到达

27 [dvadeset i sedam]

U hotelu – dolazak

U hotelu – dolazak

27[二十七]

27 [Èrshíqī]

在宾馆–到达

[zài bīnguǎn – dàodá]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski kineski (pojednostavljeni) igra Više
Imate li slobodnu sobu? 您-有-----房间-吗-? 您 有 一个 空房间 吗 ? 您 有 一- 空-间 吗 ? -------------- 您 有 一个 空房间 吗 ? 0
n-n y-u-yī----ōn--fán-j-ā- --? nín yǒu yīgè kōng fángjiān ma? n-n y-u y-g- k-n- f-n-j-ā- m-? ------------------------------ nín yǒu yīgè kōng fángjiān ma?
Rezervirao / rezervirala sam sobu. 我-定-- ---房间-。 我 定 了 一个 房间 。 我 定 了 一- 房- 。 ------------- 我 定 了 一个 房间 。 0
W- ---g-e y--è --ngj-ā-. Wǒ dìngle yīgè fángjiān. W- d-n-l- y-g- f-n-j-ā-. ------------------------ Wǒ dìngle yīgè fángjiān.
Moje ime je Miler. 我- 名--是 -- 。 我的 名字 是 米勒 。 我- 名- 是 米- 。 ------------ 我的 名字 是 米勒 。 0
W- ---mí--z--s-- mǐ -ē-. Wǒ de míngzì shì mǐ lēi. W- d- m-n-z- s-ì m- l-i- ------------------------ Wǒ de míngzì shì mǐ lēi.
Trebam jednokrevetnu sobu. 我 -要----单人间 。 我 需要 一个 单人间 。 我 需- 一- 单-间 。 ------------- 我 需要 一个 单人间 。 0
Wǒ xū-ào---gè dān -----ā-. Wǒ xūyào yīgè dān rénjiān. W- x-y-o y-g- d-n r-n-i-n- -------------------------- Wǒ xūyào yīgè dān rénjiān.
Trebam dvokrevetnu sobu. 我 需要 -个 --间 。 我 需要 一个 双人间 。 我 需- 一- 双-间 。 ------------- 我 需要 一个 双人间 。 0
W---ūy------è-shuā-g-ré-ji-n. Wǒ xūyào yīgè shuāng rénjiān. W- x-y-o y-g- s-u-n- r-n-i-n- ----------------------------- Wǒ xūyào yīgè shuāng rénjiān.
Koliko košta soba za jednu noć? 这个--- 每--要--少钱 ? 这个 房间 每晚 要 多少钱 ? 这- 房- 每- 要 多-钱 ? ---------------- 这个 房间 每晚 要 多少钱 ? 0
Z-------n--i-n -ě--------- -u--hǎ- -iá-? Zhège fángjiān měi wǎn yào duōshǎo qián? Z-è-e f-n-j-ā- m-i w-n y-o d-ō-h-o q-á-? ---------------------------------------- Zhège fángjiān měi wǎn yào duōshǎo qián?
Htio / htjela bih sobu s kupaonicom. 我 -要--个--浴盆的--间-。 我 需要 一个 带浴盆的 房间 。 我 需- 一- 带-盆- 房- 。 ----------------- 我 需要 一个 带浴盆的 房间 。 0
W----y-o -ī-è-d-i ---é- d--fá--j--n. Wǒ xūyào yīgè dài yùpén de fángjiān. W- x-y-o y-g- d-i y-p-n d- f-n-j-ā-. ------------------------------------ Wǒ xūyào yīgè dài yùpén de fángjiān.
Htio / htjela bih sobu s tušem. 我 需---个 ---- 房--。 我 需要 一个 带淋浴的 房间 。 我 需- 一- 带-浴- 房- 。 ----------------- 我 需要 一个 带淋浴的 房间 。 0
W- ---à--yī-è dài-l-n-ù -- f-ngj-ā-. Wǒ xūyào yīgè dài línyù de fángjiān. W- x-y-o y-g- d-i l-n-ù d- f-n-j-ā-. ------------------------------------ Wǒ xūyào yīgè dài línyù de fángjiān.
Mogu li vidjeti sobu? 我 能 看-下 -间 --? 我 能 看一下 房间 吗 ? 我 能 看-下 房- 吗 ? -------------- 我 能 看一下 房间 吗 ? 0
W- ---g k-- -īx-- --ngjiān---? Wǒ néng kàn yīxià fángjiān ma? W- n-n- k-n y-x-à f-n-j-ā- m-? ------------------------------ Wǒ néng kàn yīxià fángjiān ma?
Ima li ovdje garaža? 这--有 -库 吗-? 这里 有 车库 吗 ? 这- 有 车- 吗 ? ----------- 这里 有 车库 吗 ? 0
Z-- -- y-u----k----? Zhè li yǒu chēkù ma? Z-è l- y-u c-ē-ù m-? -------------------- Zhè li yǒu chēkù ma?
Ima li ovdje sef? 这--有-保险柜 --? 这里 有 保险柜 吗 ? 这- 有 保-柜 吗 ? ------------ 这里 有 保险柜 吗 ? 0
Zhè -i -ǒu b-o--ǎ---u--ma? Zhè li yǒu bǎoxiǎn guì ma? Z-è l- y-u b-o-i-n g-ì m-? -------------------------- Zhè li yǒu bǎoxiǎn guì ma?
Ima li ovdje faks? 这里 --传真 吗 ? 这里 有 传真 吗 ? 这- 有 传- 吗 ? ----------- 这里 有 传真 吗 ? 0
Zh---- --u -----zhē- --? Zhè li yǒu chuánzhēn ma? Z-è l- y-u c-u-n-h-n m-? ------------------------ Zhè li yǒu chuánzhēn ma?
Dobro, uzet ću sobu. 好--我 -要 这个 -间-。 好, 我 就要 这个 房间 。 好- 我 就- 这- 房- 。 --------------- 好, 我 就要 这个 房间 。 0
H-o, wǒ ----yào -hège fán--iā-. Hǎo, wǒ jiù yào zhège fángjiān. H-o- w- j-ù y-o z-è-e f-n-j-ā-. ------------------------------- Hǎo, wǒ jiù yào zhège fángjiān.
Ovdje su ključevi. 这- 房- 钥--。 这是 房间 钥匙 。 这- 房- 钥- 。 ---------- 这是 房间 钥匙 。 0
Zhè-sh------j--n---o-hi. Zhè shì fángjiān yàoshi. Z-è s-ì f-n-j-ā- y-o-h-. ------------------------ Zhè shì fángjiān yàoshi.
Ovdje je moja prtljaga. 这是 我---- 。 这是 我的 行李 。 这- 我- 行- 。 ---------- 这是 我的 行李 。 0
Z-- --ì--- ---x---lǐ. Zhè shì wǒ de xínglǐ. Z-è s-ì w- d- x-n-l-. --------------------- Zhè shì wǒ de xínglǐ.
U koliko sati je doručak? 早餐--- -始-? 早餐 几点 开始 ? 早- 几- 开- ? ---------- 早餐 几点 开始 ? 0
Z-ocān j- ---- -ā-shǐ? Zǎocān jǐ diǎn kāishǐ? Z-o-ā- j- d-ǎ- k-i-h-? ---------------------- Zǎocān jǐ diǎn kāishǐ?
U koliko sati je ručak? 午--几---始-? 午饭 几点 开始 ? 午- 几- 开- ? ---------- 午饭 几点 开始 ? 0
W---n--ǐ-d-ǎn -āis--? Wǔfàn jǐ diǎn kāishǐ? W-f-n j- d-ǎ- k-i-h-? --------------------- Wǔfàn jǐ diǎn kāishǐ?
U koliko sati je večera? 晚---点-开始 ? 晚饭 几点 开始 ? 晚- 几- 开- ? ---------- 晚饭 几点 开始 ? 0
Wǎnf-n j- -iǎ--k--s-ǐ? Wǎnfàn jǐ diǎn kāishǐ? W-n-à- j- d-ǎ- k-i-h-? ---------------------- Wǎnfàn jǐ diǎn kāishǐ?

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Stanke su bitne za uspješno učenje

Tko želi uspješnije učiti trebao bi češće napraviti stanku! Do ovog su rezultata došla nova znanstvena istraživanja. Istraživači su ispitivali faze učenja. Pritom su simulirani različiti slučajevi učenja. Najbolje upijamo informacije u malim količinama. Shodno tome, ne bismo trebali nastojati naučiti previše odjedanput. Između nastavnih jedinica bi se uvijek trebala napraviti stanka. Uspješno učenje također ovisi i o biokemijskim procesima. Ti procesi se odvijaju u mozgu. Oni određuju naš optimalan ritam učenja. Kad učimo nešto novo, naš mozak izlučuje određene tvari. Te tvari utječu na aktivnost naših moždanih stanica. Dva različita enzima igraju posebno važnu ulogu pri tome. Oni se oslobađaju prilikom učenja novih sadržaja. No ne oslobađaju se zajedno. Njihovo se djelovanje aktivira nakon nekog vremena. Najučinkovitije ipak učimo kad su oba enzima istovremeno prisutna. Uspjeh se jasno povećava kad napravimo više stanki. Dakle, smisleno je da pojedine faze učenja budu različitog trajanja. Dužina stanki bi također trebala biti različita. Idealno bi bilo da u početku prve dvije stanke traju deset minuta. Zatim slijedi stanka od pet minuta. Nakon toga bi trebala uslijediti još jedna stanka od 30 minuta. U stankama naš mozak učinkovitije memorira nove sadržaje. Za vrijeme stanki bi trebalo napustiti radno mjesto. Osim toga, poželjno je kretati se tijekom stanke. Prošetajte se između učenja! I nemojte imati grižnju savjesti – pritom također učite!
Dali si znao?
Litvanski spada u baltičke jezike. Govori ga više od 3 milijuna ljudi. Oni žive u Litvaniji, Bjelorusiji i Poljskoj. Litvanski je u bližem srodstvu samo s latvijskim. Iako je Litvanija zaista mala zemlja, jezik se dijeli na puno dijalekata. Litvanski koristi latinična slova, ali ima i nekoliko posebnih znakova. Tipična crta ovog jezika je puno duplih vokala. A takođe ima više varijanata vokala kao na primjer kratki, dugi i nazalni. Izgovor litvanskog nije težak. Puno teži je naglasak jer je fleksibilan. To znači da se on orijentira prema gramatičkom obliku slova. Zanimljivo je da je litvanski veoma arhaičan jezik. Smatra se da je to jezik koji se najmanje udaljio od roditeljskog jezika. To znači da još uvijek veoma liči prvom indoeuropskom jeziku. Tko želi znati kako su naši preci govorili, treba učiti litvanski…