Zbirka izraza

hr U restoranu 3   »   fi Ravintolassa 3

31 [trideset i jedan]

U restoranu 3

U restoranu 3

31 [kolmekymmentäyksi]

Ravintolassa 3

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski finski igra Više
Htio / htjela bih predjelo. H-lu----n --ku-uua-. Haluaisin alkuruuan. H-l-a-s-n a-k-r-u-n- -------------------- Haluaisin alkuruuan. 0
Htio / htjela bih salatu. Ha-ua-sin -al-a-i-. Haluaisin salaatin. H-l-a-s-n s-l-a-i-. ------------------- Haluaisin salaatin. 0
Htio / htjela bih juhu. Ha---i-i- -----n. Haluaisin keiton. H-l-a-s-n k-i-o-. ----------------- Haluaisin keiton. 0
Htio / htjela bih desert. H--u-i-i----lk--uua-. Haluaisin jälkiruuan. H-l-a-s-n j-l-i-u-a-. --------------------- Haluaisin jälkiruuan. 0
Htio / htjela bih sladoled s vrhnjem. H-lu-is-- jä---löä-kerm-v-ahdoll-. Haluaisin jäätelöä kermavaahdolla. H-l-a-s-n j-ä-e-ö- k-r-a-a-h-o-l-. ---------------------------------- Haluaisin jäätelöä kermavaahdolla. 0
Htio / htjela bih voće ili sir. Hal-a-sin ---elm-ä --i-j--s-oa. Haluaisin hedelmiä tai juustoa. H-l-a-s-n h-d-l-i- t-i j-u-t-a- ------------------------------- Haluaisin hedelmiä tai juustoa. 0
Htjeli / htjele bismo doručkovati. Ha--a-s-m-e sy-d- -a---ise-. Haluaisimme syödä aamiaisen. H-l-a-s-m-e s-ö-ä a-m-a-s-n- ---------------------------- Haluaisimme syödä aamiaisen. 0
Htjeli / htjele bismo ručati. Ha---is---- s-öd--p---ä-lis-n. Haluaisimme syödä päivällisen. H-l-a-s-m-e s-ö-ä p-i-ä-l-s-n- ------------------------------ Haluaisimme syödä päivällisen. 0
Htjeli / htjele bismo večerati. Halu-----m- s-ö------a-l--en. Haluaisimme syödä illallisen. H-l-a-s-m-e s-ö-ä i-l-l-i-e-. ----------------------------- Haluaisimme syödä illallisen. 0
Što biste htjeli / htjele za doručak? Mit--h--uai-it-- sy--- aamiai-eksi? Mitä haluaisitte syödä aamiaiseksi? M-t- h-l-a-s-t-e s-ö-ä a-m-a-s-k-i- ----------------------------------- Mitä haluaisitte syödä aamiaiseksi? 0
Pecivo s marmeladom i medom? Sä-p--ä--h-l---l- ---hun--al-a? Sämpylää hillolla ja hunajalla? S-m-y-ä- h-l-o-l- j- h-n-j-l-a- ------------------------------- Sämpylää hillolla ja hunajalla? 0
Тоst s kobasicom i sirom? P---to---pää-ma-k-ra--- -a-juu-to---? Paahtoleipää makkaralla ja juustolla? P-a-t-l-i-ä- m-k-a-a-l- j- j-u-t-l-a- ------------------------------------- Paahtoleipää makkaralla ja juustolla? 0
Kuhano jaje? K---e-y- -a--nmun-n? Keitetyn kananmunan? K-i-e-y- k-n-n-u-a-? -------------------- Keitetyn kananmunan? 0
Jaje na oko? Pais--tun ------un--? Paistetun kananmunan? P-i-t-t-n k-n-n-u-a-? --------------------- Paistetun kananmunan? 0
Omlet? Mu---ka-n? Munakkaan? M-n-k-a-n- ---------- Munakkaan? 0
Molim još jedan jogurt. Ha-uai-----ie-ä -hden ---u---n- -i-to-. Haluaisin vielä yhden jugurtin, kiitos. H-l-a-s-n v-e-ä y-d-n j-g-r-i-, k-i-o-. --------------------------------------- Haluaisin vielä yhden jugurtin, kiitos. 0
Molim još soli i papra. H------in-v---ä s--l----- -ipp--ia- kiit--. Haluaisin vielä suolaa ja pippuria, kiitos. H-l-a-s-n v-e-ä s-o-a- j- p-p-u-i-, k-i-o-. ------------------------------------------- Haluaisin vielä suolaa ja pippuria, kiitos. 0
Molim još jednu čašu vode. H-------- v-elä-la-i- vet----k---o-. Haluaisin vielä lasin vettä, kiitos. H-l-a-s-n v-e-ä l-s-n v-t-ä- k-i-o-. ------------------------------------ Haluaisin vielä lasin vettä, kiitos. 0

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Uspješno korištenje jezika se može naučiti!

Govoriti je prilično jednostavno. Uspješno govoriti je, međutim, puno teže. Naime, način na koji nešto kažemo je važniji od onog što kažemo. To su pokazala mnoga istraživanja. Slušatelji nesvjesno obraćaju pozornost na određene karakteristike govornika. Stoga možemo utjecati na to hoće li naš jezik biti dobro prihvaćen. Uvijek moramo samo paziti na to kako govorimo. To također uključuje i naš govor tijela. On mora biti autentičan i u skladu s našom osobnosti. Glas također igra ulogu jer se uvijek vrednuje. Kod muškaraca je, primjerice, pogodniji dublji glas. Njime govornik djeluje pouzdano i kompetentno. S druge strane, promjene u glasu nemaju nikakvog učinka. Kod govorenja je posebno važna brzina. U eksperimentima se ispitivala uspješnost razgovora. Uspješno govoriti znači imati sposobnost uvjeravanja drugih. Tko želi druge uvjeriti, ne smije prebrzo govoriti. Inače odaje dojam neiskrenosti. Međutim, presporo govorenje također nije korisno. Ljudi koji jako sporo govore djeluju manje inteligentno. Najbolje je stoga govoriti umjerenom brzinom. Idealno je izreći 3,5 riječi u sekundi. Stanke su također bitne kod govora. One čine naš govor prirodnim i uvjerljivim. Na taj način nam slušatelji vjeruju. Optimalno je napraviti 4 do 5 stanki u minuti. Stoga pokušajte kontrolirati svoj govor! Zatim može uslijediti sljedeći razgovor za posao...
Dali si znao?
Norveški je sjevernogermanski jezik. To je materinski jezik oko 5 miliona ljudi. Posebna odlika norveškog je da se sastoji od dva standardna varijeteta: bokmåla i nynorska. To znači da postoje dva priznata norveška jezika. Oba se ravnopravno koriste u upravi, u školama i u medijima. Zbog razuđenosti zemlje dugo se nije mogao stvoriti standardni jezik. Tako su se održali dijalekti i razvili su se nezavisno jedan od drugog. Ali svaki Norvežanin razumije sve lokalne dijalekte i oba službena jezika. Za izgovor norveškog jezika nema utvrđenih pravila. Razlog tome je što se obje inačice pretežno pišu. Većinom se govori lokalni dijalekt. Norveški je veoma sličan danskom i švedskom. Govornici ovih jezika razumiju se međusobno bez većih problema. Norveški je, znači, interesantan jezik... A svatko može odabrati koji norveški želi učiti!