Zbirka izraza

hr U banci   »   fi Pankissa

60 [šezdeset]

U banci

U banci

60 [kuusikymmentä]

Pankissa

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski finski igra Više
Želim otvoriti račun. Hal--n-a-a-a tili-. Haluan avata tilin. H-l-a- a-a-a t-l-n- ------------------- Haluan avata tilin. 0
Tu je moja putovnica. Tä--- -n pass-n-. Tässä on passini. T-s-ä o- p-s-i-i- ----------------- Tässä on passini. 0
A ovdje je moja adresa. J---äss- -n-o-oi-tee-i. Ja tässä on osoitteeni. J- t-s-ä o- o-o-t-e-n-. ----------------------- Ja tässä on osoitteeni. 0
Želim uplatiti novac na moj račun. H--ua- t--le--a--ra-aa-t-lil----. Haluan tallettaa rahaa tililleni. H-l-a- t-l-e-t-a r-h-a t-l-l-e-i- --------------------------------- Haluan tallettaa rahaa tililleni. 0
Želim podići novac sa svojeg računa. Hal-a--n----a-----a til-lt-n-. Haluan nostaa rahaa tililtäni. H-l-a- n-s-a- r-h-a t-l-l-ä-i- ------------------------------ Haluan nostaa rahaa tililtäni. 0
Želim uzeti izvadak sa računa. H---an ----a-----ott-e--. Haluan hakea tiliotteeni. H-l-a- h-k-a t-l-o-t-e-i- ------------------------- Haluan hakea tiliotteeni. 0
Želim unovčiti putnički ček. H-l-an---nas-a- ma-kas----. Haluan lunastaa matkasekin. H-l-a- l-n-s-a- m-t-a-e-i-. --------------------------- Haluan lunastaa matkasekin. 0
Kolike su pristojbe? K--n-a-----eat o-a- m--s-t? Kuinka korkeat ovat maksut? K-i-k- k-r-e-t o-a- m-k-u-? --------------------------- Kuinka korkeat ovat maksut? 0
Gdje moram potpisati? Mihi---in-------ä--l---irj--ttaa? Mihin minun pitää allekirjoittaa? M-h-n m-n-n p-t-ä a-l-k-r-o-t-a-? --------------------------------- Mihin minun pitää allekirjoittaa? 0
Očekujem doznaku iz Njemačke. Mi----d-tan -a-kk----r-o- S---asta. Minä odotan pankkisiirtoa Saksasta. M-n- o-o-a- p-n-k-s-i-t-a S-k-a-t-. ----------------------------------- Minä odotan pankkisiirtoa Saksasta. 0
Tu je moj broj računa. T-s---o- ti--n--e----. Tässä on tilinumeroni. T-s-ä o- t-l-n-m-r-n-. ---------------------- Tässä on tilinumeroni. 0
Je li novac stigao? Ovat-o-----t---a-----t? Ovatko rahat saapuneet? O-a-k- r-h-t s-a-u-e-t- ----------------------- Ovatko rahat saapuneet? 0
Želim promijeniti ovaj novac. Mi---taht-is-- va----a ---ä ---at. Minä tahtoisin vaihtaa nämä rahat. M-n- t-h-o-s-n v-i-t-a n-m- r-h-t- ---------------------------------- Minä tahtoisin vaihtaa nämä rahat. 0
Trebam američke dolare. M-n- t-rv-ts---U----ll--e-t-. Minä tarvitsen US-dollareita. M-n- t-r-i-s-n U---o-l-r-i-a- ----------------------------- Minä tarvitsen US-dollareita. 0
Molim Vas, dajte mi sitne novčanice. A-t--sitt--o mi-u--e-p--n-ä setel--t-? Antaisitteko minulle pieniä seteleitä? A-t-i-i-t-k- m-n-l-e p-e-i- s-t-l-i-ä- -------------------------------------- Antaisitteko minulle pieniä seteleitä? 0
Postoji li ovdje bankomat? O-ko tä-llä---nk--auto----t-a? Onko täällä pankkiautomaattia? O-k- t-ä-l- p-n-k-a-t-m-a-t-a- ------------------------------ Onko täällä pankkiautomaattia? 0
Koliko se novca može podići? K-i-k- -a-----r-h---voi nos-a-? Kuinka paljon rahaa voi nostaa? K-i-k- p-l-o- r-h-a v-i n-s-a-? ------------------------------- Kuinka paljon rahaa voi nostaa? 0
Koje se kreditne kartice mogu koristiti? Mi-ä ---ttoko----j- ---llä--o- käytt-ä? Mitä luottokortteja täällä voi käyttää? M-t- l-o-t-k-r-t-j- t-ä-l- v-i k-y-t-ä- --------------------------------------- Mitä luottokortteja täällä voi käyttää? 0

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Postoji li univerzalna gramatika?

Dok učimo jezik, učimo i njegovu gramatiku. Kod djece koja uče materinji jezik to se dešava automatski. Oni ne primjećuju da je njihov mozak naučio mnogo različitih pravila. No ipak od početka ispravno nauče svoj materinji jezik. Budući da postoji mnogo jezika, postoji i mnogo gramatika. Međutim, postoji li i univerzalna gramatika? Znanost se već dugo bavi tim pitanjem. Nova istraživanja bi mogla imati odgovor na njega. Istraživači mozga su došli do zanimljivog otkrića. Dali su ispitanicima da uče gramatička pravila. Ti ispitanici su bili učenici jezika. Učili su japanski i talijanski jezik. Polovica gramatičkih pravila bila je izmišljena. Međutim, ispitanici to nisu znali. Učenicima su nakon učenja prezentirane rečenice. Ispitanici su morali procijeniti da li su rečenice bile ispravne. Dok su rješavali zadatke, mozak im je bio podvrgnut analizi. To znači da su istraživači mjerili moždanu aktivnost. Tako su mogli ispitati kako je mozak reagirao na rečenice. I čini se da naš mozak prepoznaje gramatiku! Pri obradi jezika aktivna su određena područja mozga. Tu spada i Brocino područje. Nalazi se u lijevom velikom mozgu. Ono je bilo jako aktivno prilikom obrade stvarnih gramatička pravila. Aktivnost je znatno opala pri obradi izmišljenih pravila. Stoga može biti da svi gramatički sistemi imaju istu osnovu. Svi oni bi pratili iste principe. I ti principi bi nam bili urođeni...