Knjiga fraza

bs Ćaskanje 2   »   sv Småprat 2

21 [dvadeset i jedan]

Ćaskanje 2

Ćaskanje 2

21 [tjugoett]

Småprat 2

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski švedski Igra Više
Odakle ste? Va--ko---r -i -----? Var kommer ni ifrån? V-r k-m-e- n- i-r-n- -------------------- Var kommer ni ifrån? 0
Iz Bazela. F--n-Base-. Från Basel. F-å- B-s-l- ----------- Från Basel. 0
Bazel je u Švicarskoj. B-sel ligger i -chwei-. Basel ligger i Schweiz. B-s-l l-g-e- i S-h-e-z- ----------------------- Basel ligger i Schweiz. 0
Mogu li Vam predstaviti gospodina Milera? F-- ------v --t --ese-t--- h----M--l-r? Får jag lov att presentera herr Müller? F-r j-g l-v a-t p-e-e-t-r- h-r- M-l-e-? --------------------------------------- Får jag lov att presentera herr Müller? 0
On je stranac. H-- är-u-l----ng. Han är utlänning. H-n ä- u-l-n-i-g- ----------------- Han är utlänning. 0
On govori više jezika. H-n-t--a- f--r- s-råk. Han talar flera språk. H-n t-l-r f-e-a s-r-k- ---------------------- Han talar flera språk. 0
Jeste li prvi put ovdje? Ä---e---ö-st- gång-n ---är---r? Är det första gången ni är här? Ä- d-t f-r-t- g-n-e- n- ä- h-r- ------------------------------- Är det första gången ni är här? 0
Ne, bio / bila sam već ovdje prošle godine. Ne----ag-v-r---r ---an--ö----å-et. Nej, jag var här redan förra året. N-j- j-g v-r h-r r-d-n f-r-a å-e-. ---------------------------------- Nej, jag var här redan förra året. 0
Ali samo jednu sedmicu. M-n-ba----n--e---. Men bara en vecka. M-n b-r- e- v-c-a- ------------------ Men bara en vecka. 0
Kako Vam se dopada kod nas? Hu--triv- ni h-r -o---s-? Hur trivs ni här hos oss? H-r t-i-s n- h-r h-s o-s- ------------------------- Hur trivs ni här hos oss? 0
Vrlo dobro. Ljudi su dragi. My-ke- b-a. ---- ä- -r--l-g-. Mycket bra. Folk är trevliga. M-c-e- b-a- F-l- ä- t-e-l-g-. ----------------------------- Mycket bra. Folk är trevliga. 0
I krajolik mi se također dopada. O-h------y-ke- om-l-nds-a-e--o-k--. Och jag tycker om landskapet också. O-h j-g t-c-e- o- l-n-s-a-e- o-k-å- ----------------------------------- Och jag tycker om landskapet också. 0
Šta ste po zanimanju? Vad--a- ----ör ----? Vad har ni för yrke? V-d h-r n- f-r y-k-? -------------------- Vad har ni för yrke? 0
Ja sam prevodilac. J-g -r -versä--a-e. Jag är översättare. J-g ä- ö-e-s-t-a-e- ------------------- Jag är översättare. 0
Ja prevodim knjige. J-- öv----t--r-bö-ker. Jag översätter böcker. J-g ö-e-s-t-e- b-c-e-. ---------------------- Jag översätter böcker. 0
Jeste li sami ovdje? Är n--hä--ensam? Är ni här ensam? Ä- n- h-r e-s-m- ---------------- Är ni här ensam? 0
Ne, moja supruga / moj suprug je također ovdje. N--- ------u-- m-- -a-----h-- ock-å. Nej, min fru / min man är här också. N-j- m-n f-u / m-n m-n ä- h-r o-k-å- ------------------------------------ Nej, min fru / min man är här också. 0
А tamo su moje dvoje djece. O-h -är -- mi-- -å-a----n. Och där är mina båda barn. O-h d-r ä- m-n- b-d- b-r-. -------------------------- Och där är mina båda barn. 0

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Romanski jezici

700 miliona ljudi su izvorni govornici nekog od romanskih jezika. Time romanska gurpa jezika spada u najvažnije jezike u svijetu. Romanski jezici spadaju u indoevropsku porodicu jezika. Svi romanski jezici potječu od latinskog. To znači da su potomci jezika Rima. Osnova svih romanskih jezika bio je vulgarni latinski jezik. Pod tim se podrazumijeva govorni jezik kasnog antičkog doba. Vulgarni latinski jezik se raširio Evropom romanskim osvajanjima. Iz njega su se zatim razvili romanski jezici i dijalekti. Sam latinski je naprotiv italski jezik. Ukupno postoji oko 15 romanskih jezika. Teško je odrediti tačan broj. Često je nejasno da li se tu ubrajaju i zasebni jezici ili samo dijalekti. Neki romanski jezici su u međuvremenu izumrli. Međutim, na romanskoj osnovi su također nastali novi jezici. To su kreolski jezici. Danas je španlski najveći romanski jezik u svijetu. On spada u svjetske jezik s više od 380 miliona govornika. Naučnicima su romanski jezici jako zanimljivi. Budući da je povijest te jezičke grupe dobro dokumentirana. Latinski ili romanski spisi postoje već 2.500 godina. Jezikoslovci pomoću njih ispituju nastanak pojedinih jezika. Na taj način mogu istražiti pravila po kojima se razvija jezik. Mnoga od ovih rezultata mogu se primijeniti na druge jezike. Gramatika romanskih jezika je slično građena. Međutim, najviše sličnosti je u vokabularu tih jezika. Ukoliko čovjek govori romanski jezik, lako će naučiti drugi. Hvala ti, latinski!
Da li ste to znali?
Japanski jezik spada sigurno u najfascinantnije jezike. Naročito je pismo za puno ljudi interesantno. Sastoji se od kineskih znakova i dva slogovna pisma. Za japanski su takođe karakteristični mnogi dijalekti. Oni se djelimice znatno razlikuju između sebe. Može se desiti da se dva govornika iz različitih područja ne razumiju. Japanski posjeduje melodični akcent. Kada se neka riječ želi naglasiti, ne govori se znači glasnije. Mijenja se visina tonova. Oko 130 miliona ljudi govori japanski. Većina njih, naravno, živi u Japanu. Međutim, i u Brazilu i Sjevernoj Americi ima velikih grupa govornika japanskog jezika. To su potomci japanskih iseljenika. Pravih govornika japanskog kao drugog jezika ima relativno malo. Ali upravo to bi nas trebalo motivirati da naučimo ovaj uzbudljivi jezik!