Knjiga fraza

bs Ćaskanje 2   »   sl Kratek pogovor 2

21 [dvadeset i jedan]

Ćaskanje 2

Ćaskanje 2

21 [enaindvajset]

Kratek pogovor 2

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski slovenački Igra Više
Odakle ste? O-k-d p----j-t-? Odkod prihajate? O-k-d p-i-a-a-e- ---------------- Odkod prihajate? 0
Iz Bazela. Iz-Basl-. Iz Basla. I- B-s-a- --------- Iz Basla. 0
Bazel je u Švicarskoj. Ba-el-je - Šv---. Basel je v Švici. B-s-l j- v Š-i-i- ----------------- Basel je v Švici. 0
Mogu li Vam predstaviti gospodina Milera? A-i-v-m-s-em-pre-s-av----gos-oda-Mü---rj-? Ali vam smem predstaviti gospoda Müllerja? A-i v-m s-e- p-e-s-a-i-i g-s-o-a M-l-e-j-? ------------------------------------------ Ali vam smem predstaviti gospoda Müllerja? 0
On je stranac. On je t--e-. On je tujec. O- j- t-j-c- ------------ On je tujec. 0
On govori više jezika. On-g---r- več je-i---. On govori več jezikov. O- g-v-r- v-č j-z-k-v- ---------------------- On govori več jezikov. 0
Jeste li prvi put ovdje? Al- ste---v-č-tuk--? Ali ste prvič tukaj? A-i s-e p-v-č t-k-j- -------------------- Ali ste prvič tukaj? 0
Ne, bio / bila sam već ovdje prošle godine. N-, -i- --m--u-aj-že-l-n-. Ne, bil sem tukaj že lani. N-, b-l s-m t-k-j ž- l-n-. -------------------------- Ne, bil sem tukaj že lani. 0
Ali samo jednu sedmicu. Vend-r---m--en---d--. Vendar samo en teden. V-n-a- s-m- e- t-d-n- --------------------- Vendar samo en teden. 0
Kako Vam se dopada kod nas? Kak--va- -e v-e- -r--na-? Kako vam je všeč pri nas? K-k- v-m j- v-e- p-i n-s- ------------------------- Kako vam je všeč pri nas? 0
Vrlo dobro. Ljudi su dragi. Z--o.-L-ud-- so---ij--ni. Zelo. Ljudje so prijazni. Z-l-. L-u-j- s- p-i-a-n-. ------------------------- Zelo. Ljudje so prijazni. 0
I krajolik mi se također dopada. In ---r--in--mi j--tu-i vš-č. In pokrajina mi je tudi všeč. I- p-k-a-i-a m- j- t-d- v-e-. ----------------------------- In pokrajina mi je tudi všeč. 0
Šta ste po zanimanju? Ka--s-e-p- --kl---? Kaj ste po poklicu? K-j s-e p- p-k-i-u- ------------------- Kaj ste po poklicu? 0
Ja sam prevodilac. S-m prev-j----. Sem prevajalec. S-m p-e-a-a-e-. --------------- Sem prevajalec. 0
Ja prevodim knjige. Pr--a-a--knj-g-. Prevajam knjige. P-e-a-a- k-j-g-. ---------------- Prevajam knjige. 0
Jeste li sami ovdje? S-e sam----k-j? Ste sami tukaj? S-e s-m- t-k-j- --------------- Ste sami tukaj? 0
Ne, moja supruga / moj suprug je također ovdje. Ne--z--ano--e-t----žena --m-ž. Ne, z mano je tudi žena / mož. N-, z m-n- j- t-d- ž-n- / m-ž- ------------------------------ Ne, z mano je tudi žena / mož. 0
А tamo su moje dvoje djece. I- ----st- -b-----a-o-r-ka. In tam sta oba moja otroka. I- t-m s-a o-a m-j- o-r-k-. --------------------------- In tam sta oba moja otroka. 0

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Romanski jezici

700 miliona ljudi su izvorni govornici nekog od romanskih jezika. Time romanska gurpa jezika spada u najvažnije jezike u svijetu. Romanski jezici spadaju u indoevropsku porodicu jezika. Svi romanski jezici potječu od latinskog. To znači da su potomci jezika Rima. Osnova svih romanskih jezika bio je vulgarni latinski jezik. Pod tim se podrazumijeva govorni jezik kasnog antičkog doba. Vulgarni latinski jezik se raširio Evropom romanskim osvajanjima. Iz njega su se zatim razvili romanski jezici i dijalekti. Sam latinski je naprotiv italski jezik. Ukupno postoji oko 15 romanskih jezika. Teško je odrediti tačan broj. Često je nejasno da li se tu ubrajaju i zasebni jezici ili samo dijalekti. Neki romanski jezici su u međuvremenu izumrli. Međutim, na romanskoj osnovi su također nastali novi jezici. To su kreolski jezici. Danas je španlski najveći romanski jezik u svijetu. On spada u svjetske jezik s više od 380 miliona govornika. Naučnicima su romanski jezici jako zanimljivi. Budući da je povijest te jezičke grupe dobro dokumentirana. Latinski ili romanski spisi postoje već 2.500 godina. Jezikoslovci pomoću njih ispituju nastanak pojedinih jezika. Na taj način mogu istražiti pravila po kojima se razvija jezik. Mnoga od ovih rezultata mogu se primijeniti na druge jezike. Gramatika romanskih jezika je slično građena. Međutim, najviše sličnosti je u vokabularu tih jezika. Ukoliko čovjek govori romanski jezik, lako će naučiti drugi. Hvala ti, latinski!
Da li ste to znali?
Japanski jezik spada sigurno u najfascinantnije jezike. Naročito je pismo za puno ljudi interesantno. Sastoji se od kineskih znakova i dva slogovna pisma. Za japanski su takođe karakteristični mnogi dijalekti. Oni se djelimice znatno razlikuju između sebe. Može se desiti da se dva govornika iz različitih područja ne razumiju. Japanski posjeduje melodični akcent. Kada se neka riječ želi naglasiti, ne govori se znači glasnije. Mijenja se visina tonova. Oko 130 miliona ljudi govori japanski. Većina njih, naravno, živi u Japanu. Međutim, i u Brazilu i Sjevernoj Americi ima velikih grupa govornika japanskog jezika. To su potomci japanskih iseljenika. Pravih govornika japanskog kao drugog jezika ima relativno malo. Ali upravo to bi nas trebalo motivirati da naučimo ovaj uzbudljivi jezik!