Knjiga fraza

bs U gradu   »   sl V mestu

25 [dvadeset i pet]

U gradu

U gradu

25 [petindvajset]

V mestu

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski slovenački Igra Više
Htio / htjela bih do željezničke stanice. R----- še- / -a----i -------že-e-n---o po-tajo. Rad bi šel / Rada bi šla na železniško postajo. R-d b- š-l / R-d- b- š-a n- ž-l-z-i-k- p-s-a-o- ----------------------------------------------- Rad bi šel / Rada bi šla na železniško postajo. 0
Htio / htjela bih do aerodroma. R-d bi -el---R-d---i--l- na-l-tali--e. Rad bi šel / Rada bi šla na letališče. R-d b- š-l / R-d- b- š-a n- l-t-l-š-e- -------------------------------------- Rad bi šel / Rada bi šla na letališče. 0
Htio / htjela bih do centra grada. Rad----še--/ ---a -i-šl--- c-nte--me---. Rad bi šel / Rada bi šla v center mesta. R-d b- š-l / R-d- b- š-a v c-n-e- m-s-a- ---------------------------------------- Rad bi šel / Rada bi šla v center mesta. 0
Kako da dođem do željezničke stanice? K----pr--e--------e--i-k-----t---? Kako pridem na železniško postajo? K-k- p-i-e- n- ž-l-z-i-k- p-s-a-o- ---------------------------------- Kako pridem na železniško postajo? 0
Kako da dođem do aerodroma? Ka-o -----m--- -e-a--š--? Kako pridem na letališče? K-k- p-i-e- n- l-t-l-š-e- ------------------------- Kako pridem na letališče? 0
Kako da dođem do centra grada? K-k--prid-m-- -e-te- --s-a. Kako pridem v center mesta. K-k- p-i-e- v c-n-e- m-s-a- --------------------------- Kako pridem v center mesta. 0
Trebam taksi. Po-r-b-j-m taksi. Potrebujem taksi. P-t-e-u-e- t-k-i- ----------------- Potrebujem taksi. 0
Trebam plan grada. Potr-----m-z---j-v-d-mesta. Potrebujem zemljevid mesta. P-t-e-u-e- z-m-j-v-d m-s-a- --------------------------- Potrebujem zemljevid mesta. 0
Trebam hotel. Po-re---em hote-. Potrebujem hotel. P-t-e-u-e- h-t-l- ----------------- Potrebujem hotel. 0
Htio / htjela bih iznajmiti auto. Ra- ----ajel----je-a- -vt-. Rad bi najel (najela) avto. R-d b- n-j-l (-a-e-a- a-t-. --------------------------- Rad bi najel (najela) avto. 0
Ovdje je moja kreditna kartica. Tu-j---oj--k-e-------a--i-a. Tu je moja kreditna kartica. T- j- m-j- k-e-i-n- k-r-i-a- ---------------------------- Tu je moja kreditna kartica. 0
Ovdje je moja vozačka dozvola. Tu je moj-----n-š-- dovolje-j-. Tu je moje vozniško dovoljenje. T- j- m-j- v-z-i-k- d-v-l-e-j-. ------------------------------- Tu je moje vozniško dovoljenje. 0
Šta se ima vidjeti u gradu? K-j----d---i-et- v ---t-? Kaj se da videti v mestu? K-j s- d- v-d-t- v m-s-u- ------------------------- Kaj se da videti v mestu? 0
Idite u stari grad. P---i-e v---a-- --l-me---. Pojdite v stari del mesta. P-j-i-e v s-a-i d-l m-s-a- -------------------------- Pojdite v stari del mesta. 0
Napravite obilazak grada. P-------na--r--no --žn-o------stu. Pojdite na krožno vožnjo po mestu. P-j-i-e n- k-o-n- v-ž-j- p- m-s-u- ---------------------------------- Pojdite na krožno vožnjo po mestu. 0
Idite do luke. P-jdit--v -ri-ta--šč-. Pojdite v pristanišče. P-j-i-e v p-i-t-n-š-e- ---------------------- Pojdite v pristanišče. 0
Napravite obilazak luke. Pojd-t--n--kr---o -ož-j- -- pris--n-šč-. Pojdite na krožno vožnjo po pristanišču. P-j-i-e n- k-o-n- v-ž-j- p- p-i-t-n-š-u- ---------------------------------------- Pojdite na krožno vožnjo po pristanišču. 0
Koje još znamenitosti postoje? K-j -e--- vre--o -gled-? Kaj je še vredno ogleda? K-j j- š- v-e-n- o-l-d-? ------------------------ Kaj je še vredno ogleda? 0

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Slavenski jezici

Slavenski jezik je maternji jezik 300 miliona ljudi. Slavenski jezici spadaju u indoevropske jezike. Postoji oko 20 slavenskih jezika. Najznačajniji među njima je ruski jezik. Više od 150 miliona ljudi govori ruski kao maternji jezik. Zatim slijede poljski i ukrajinski s više od 50 miliona govornika. Slavenski jezici su u lingvistici podijeljeni u različite skupine. Dijele se na zapadnoslavenske, istočnoslavenske i južnoslavenske jezike. Zapadnoslavenski jezici su poljski, češki i slovački. Ruski, ukrajinski i bjeloruski spadaju u istočnoslavenske jezike. Južnoslavenski jezici su srpski, hrvatski i bugarski. Osim navedenih postoji još mnogo drugih slavenskih jezika. No njih govori relativno mali broj ljudi. Slavenski jezici potječu od zajedničkog protojezika. Pojedinačni jezici su se od istog razvili relativno kasno. Stoga su mlađi od germanskih i romanskih jezika. Velik dio vokabulara slavenskih jezika je sličan. Za to je zaslužno njihovo relativno kasno odvajanje. S naučnog gledišta slavenski jezici su konzervativni. Što znači da sadrže još mnogo starih jezičnih struktura. Drugi indoevropski jezici su izgubili te stare oblike. Slavenski jezici su stoga jako zanimljivi za istraživanje. Njihovim istraživanjem mogu se izvući zaključci o prijašnjim jezicima. Na taj se način istražitelji nadaju da će rekonstruirati indoevropski. Slavenske jezike karakterizira malo samoglasnika. Osim toga, imaju mnogo zvukova koji se u drugim jezicima ne pojavljuju. Zapadni Evropljani imaju zbog toga često poteškoća s izgovorom. Ali ne brinite – sve će biti u redu! Na poljskom: Wszystko będzie dobrze!
Da li ste to znali?
Hrvatski je južnoslavenski jezik. U bliskom je srodstvu sa srpskim, bosanskim i crnogorskim jezikom. Govornici ovih jezika mogu se bez problema međusobno sporazumijevati. Puno jezikoslovaca su stoga mišljenja da hrvatski uopće nije poseban jezik. Posmatraju ga kao jednu od puno inačica srpskohrvatskog. Oko 7 miliona ljudi u svijetu govori hrvatski. Jezik koristi latinska slova. Uključujući neke posebne znakove, hrvatska abeceda ima ukupno 30 slova. Pravopis striktno slijedi izgovor riječi. To važi i za riječi koje su preuzete iz drugih jezika. Akcent riječi hrvatskog jezika je melodijski. To znači da je kod naglaska odlučujuća visina slogova. Gramatika ima sedam padeža i nije baš uvijek sasvim jednostavna. Isplati se, međutim, naučiti hrvatski jezik. Hrvatska je predivna zemlja za odmor!