Knjiga fraza

bs Prošlost 2   »   sl Preteklost 2

82 [osamdeset i dva]

Prošlost 2

Prošlost 2

82 [dvainosemdeset]

Preteklost 2

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski slovenački Igra Više
Jesi li morao / morala zvati hitnu pomoć? A-i-si -----(a- -okli---- --šilc-? Ali si moral(a) poklicati rešilca? A-i s- m-r-l-a- p-k-i-a-i r-š-l-a- ---------------------------------- Ali si moral(a) poklicati rešilca? 0
Jesi li morao / morala zvati doktora? Al- ---mo---(a- pok-i-a-- zdrav---a? Ali si moral(a) poklicati zdravnika? A-i s- m-r-l-a- p-k-i-a-i z-r-v-i-a- ------------------------------------ Ali si moral(a) poklicati zdravnika? 0
Jesi li morao / morala zvati policiju? Ali s--mo-al-a) --kl-c-ti po-ici--? Ali si moral(a) poklicati policijo? A-i s- m-r-l-a- p-k-i-a-i p-l-c-j-? ----------------------------------- Ali si moral(a) poklicati policijo? 0
Imate li broj telefona? Upravo sam ga imao / imala. Al- im-t- t---fo-s-o--te-il----P-avk-- -em-j- še ---l(-). Ali imate telefonsko številko? Pravkar sem jo še imel(a). A-i i-a-e t-l-f-n-k- š-e-i-k-? P-a-k-r s-m j- š- i-e-(-)- --------------------------------------------------------- Ali imate telefonsko številko? Pravkar sem jo še imel(a). 0
Imate li adresu? Upravo sam je imao / imala. A------t- n--lov- P-avk-r-s---g---e -m-----. Ali imate naslov? Pravkar sem ga še imel(a). A-i i-a-e n-s-o-? P-a-k-r s-m g- š- i-e-(-)- -------------------------------------------- Ali imate naslov? Pravkar sem ga še imel(a). 0
Imate li plan grada? Upravo sam ga imao / imala. Ali ima-e n---t --s----Pr-v-ar---- -a ---i-e----. Ali imate načrt mesta? Pravkar sem ga še imel(a). A-i i-a-e n-č-t m-s-a- P-a-k-r s-m g- š- i-e-(-)- ------------------------------------------------- Ali imate načrt mesta? Pravkar sem ga še imel(a). 0
Da li je došao na vrijeme? On nije mogao doći na vrijeme. J- -r---l t-čno- -n----mo-e---r-ti---av-ča---. Je prišel točno? On ni mogel priti pravočasno. J- p-i-e- t-č-o- O- n- m-g-l p-i-i p-a-o-a-n-. ---------------------------------------------- Je prišel točno? On ni mogel priti pravočasno. 0
Je li pronašao put? On nije mogao pronaći put. J--naše--pot---i--og-l n-j-i--ot-. Je našel pot? Ni mogel najti poti. J- n-š-l p-t- N- m-g-l n-j-i p-t-. ---------------------------------- Je našel pot? Ni mogel najti poti. 0
Da li te je on razumio? On me nije mogao razumjeti. T---e ra-ume-? N---e m--el-razum---. Te je razumel? Ni me mogel razumeti. T- j- r-z-m-l- N- m- m-g-l r-z-m-t-. ------------------------------------ Te je razumel? Ni me mogel razumeti. 0
Zašto nisi mogao / mogla doći na vrijeme? Za--- ---i-mo-el-(--g-a- -riti t-čn-? Zakaj nisi mogel (mogla) priti točno? Z-k-j n-s- m-g-l (-o-l-) p-i-i t-č-o- ------------------------------------- Zakaj nisi mogel (mogla) priti točno? 0
Zašto nisi mogao / mogla pronaći put? Z-kaj---s--mo--- ---g-a--naj-i-poti? Zakaj nisi mogel (mogla) najti poti? Z-k-j n-s- m-g-l (-o-l-) n-j-i p-t-? ------------------------------------ Zakaj nisi mogel (mogla) najti poti? 0
Zašto ga nisi mogao / mogla razumjeti? Z--a- ga n-s- -og---(mog--- --z----i? Zakaj ga nisi mogel (mogla) razumeti? Z-k-j g- n-s- m-g-l (-o-l-) r-z-m-t-? ------------------------------------- Zakaj ga nisi mogel (mogla) razumeti? 0
Ja nisam mogao / mogla doći na vrijeme, jer nije bilo autobusa. Nis-- --g-l-(m------prit---------ke- -- v--il ----- av--b-s. Nisem mogel (mogla) priti točno, ker ni vozil noben avtobus. N-s-m m-g-l (-o-l-) p-i-i t-č-o- k-r n- v-z-l n-b-n a-t-b-s- ------------------------------------------------------------ Nisem mogel (mogla) priti točno, ker ni vozil noben avtobus. 0
Ja nisam mogao / mogla pronaći put, jer nisam imao plan grada. Ni--- mo-e--(m-gla)---jti-p-ti,-k-r---se--im----)-n-čr-- m-st-. Nisem mogel (mogla) najti poti, ker nisem imel(a) načrta mesta. N-s-m m-g-l (-o-l-) n-j-i p-t-, k-r n-s-m i-e-(-) n-č-t- m-s-a- --------------------------------------------------------------- Nisem mogel (mogla) najti poti, ker nisem imel(a) načrta mesta. 0
Ja ga nisam mogao / mogla razumjeti, jer je muzika bila preglasna. N--e- g- mo-el-(mogl-- r-z--e--, k-r -e ------l--b- --ko--l--na. Nisem ga mogel (mogla) razumeti, ker je bila glasba tako glasna. N-s-m g- m-g-l (-o-l-) r-z-m-t-, k-r j- b-l- g-a-b- t-k- g-a-n-. ---------------------------------------------------------------- Nisem ga mogel (mogla) razumeti, ker je bila glasba tako glasna. 0
Ja sam morao / morala uzeti taksi. Mo--l--) -em vz-ti--a-s-. Moral(a) sem vzeti taksi. M-r-l-a- s-m v-e-i t-k-i- ------------------------- Moral(a) sem vzeti taksi. 0
Ja sam morao / morala kupiti plan grada. Mor-l(a)-se- kupiti na--t --sta. Moral(a) sem kupiti načrt mesta. M-r-l-a- s-m k-p-t- n-č-t m-s-a- -------------------------------- Moral(a) sem kupiti načrt mesta. 0
Ja sam morao / morala isključiti radio. M--a-(-) s-m--z-lop--i-r----. Moral(a) sem izklopiti radio. M-r-l-a- s-m i-k-o-i-i r-d-o- ----------------------------- Moral(a) sem izklopiti radio. 0

Strane jezike je bolje učiti u inostranstvu!

Odrasli jezike više ne uče tako lako kao djeca. Njihov mozak je potpuno razvijen. Stoga više ne može tako lako uspostavljati nove mreže. No svejedno odrasli mogu jako dobro naučiti jezik! Stoga treba otići u zemlju u kojoj se taj jezik govori. Strani jezik se posebno učinkovito uči u inostranstvu. To zna svako tko je već bio na jezičkom putovanju. U prirodnom se okruženju strani jezik uči puno brže. Novo istraživanje je nedavno došlo do zanimljivog rezultata. Ono pokazuje da se strani jezik u inostranstvu takođe uči drugačije! Mozak može strani jezik obrađivati kao maternji. Istraživači su dugo vjerovali da postoje različiti procesi učenja. Sada je eksperiment to i dokazao. Grupa ispitanika morala je naučiti izmišljeni jezik. Jedan dio ispitanika pohađao je nastavu. Drugi dio ispitanika učio je jezik u simuliranoj situaciji u inostranstvu. Ti ispitanici su se morali orijentirati u stranom okruženju. Svi ljudi s kojima su stupali u kontakt govorili su novi jezik. Ispitanici te grupe, dakle, nisu pripadali standardnim učenicima jezika. Pripadali su stranoj zajednici govornika. Tako su bili prisiljeni da se koriste novim jezikom. Nakon nekog vremena ispitanike se testiralo. Obje grupe su odmah pokazale dobro znanje novog jezika. Njihov mozak je obradio strani jezik, ali na različit način! Oni koji su jezik učili u “inostranstvu” pokazali su upadljivu aktivnost mozga. Njihov mozak je obrađivao stranu gramatiku kao gramatiku maternjeg jezika. Identificirani su isti mehanizmi kao i kod izvornih govornika. Jezičko putovanje je najljepši i najučinkovitiji oblik učenja!