Knjiga fraza

bs U gradu   »   sr У граду

25 [dvadeset i pet]

U gradu

U gradu

25 [двадесет и пет]

25 [dvadeset i pet]

У граду

[U gradu]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski srpski Igra Više
Htio / htjela bih do željezničke stanice. Хт-о / -т-ла--их -- желез----- -тан-це. Хтео / хтела бих до железничке станице. Х-е- / х-е-а б-х д- ж-л-з-и-к- с-а-и-е- --------------------------------------- Хтео / хтела бих до железничке станице. 0
H-e--- ht--a --h -o ž--eznič-e st-n-ce. Hteo / htela bih do železničke stanice. H-e- / h-e-a b-h d- ž-l-z-i-k- s-a-i-e- --------------------------------------- Hteo / htela bih do železničke stanice.
Htio / htjela bih do aerodroma. Хт-- ------а-б-х-д--а------ма. Хтео / хтела бих до аеродрома. Х-е- / х-е-а б-х д- а-р-д-о-а- ------------------------------ Хтео / хтела бих до аеродрома. 0
Hte--- h-e-a--i- do a----rom-. Hteo / htela bih do aerodroma. H-e- / h-e-a b-h d- a-r-d-o-a- ------------------------------ Hteo / htela bih do aerodroma.
Htio / htjela bih do centra grada. Х-ео-/ -т--а -и- ---це---- г--д-. Хтео / хтела бих до центра града. Х-е- / х-е-а б-х д- ц-н-р- г-а-а- --------------------------------- Хтео / хтела бих до центра града. 0
H--o-/-htel--b-h----ce--ra---a--. Hteo / htela bih do centra grada. H-e- / h-e-a b-h d- c-n-r- g-a-a- --------------------------------- Hteo / htela bih do centra grada.
Kako da dođem do željezničke stanice? Како да-и--- д- --л--ни-к--с-ан-ц-? Како да идем до железничке станице? К-к- д- и-е- д- ж-л-з-и-к- с-а-и-е- ----------------------------------- Како да идем до железничке станице? 0
K-ko-da-id-- -o -el--n-č-e--tani-e? Kako da idem do železničke stanice? K-k- d- i-e- d- ž-l-z-i-k- s-a-i-e- ----------------------------------- Kako da idem do železničke stanice?
Kako da dođem do aerodroma? К--- да--д-м--о---р------? Како да идем до аеродрома? К-к- д- и-е- д- а-р-д-о-а- -------------------------- Како да идем до аеродрома? 0
K--o d- ide--do----od-o-a? Kako da idem do aerodroma? K-k- d- i-e- d- a-r-d-o-a- -------------------------- Kako da idem do aerodroma?
Kako da dođem do centra grada? Ка-- да и-е- д- цент-- града? Како да идем до центра града? К-к- д- и-е- д- ц-н-р- г-а-а- ----------------------------- Како да идем до центра града? 0
K-----a-i-e- do-c-ntr- gr-da? Kako da idem do centra grada? K-k- d- i-e- d- c-n-r- g-a-a- ----------------------------- Kako da idem do centra grada?
Trebam taksi. Т-е----т--с-. Требам такси. Т-е-а- т-к-и- ------------- Требам такси. 0
Tre--- ---si. Trebam taksi. T-e-a- t-k-i- ------------- Trebam taksi.
Trebam plan grada. Тр---- план г-а-а. Требам план града. Т-е-а- п-а- г-а-а- ------------------ Требам план града. 0
Treb-m pl---g-ad-. Trebam plan grada. T-e-a- p-a- g-a-a- ------------------ Trebam plan grada.
Trebam hotel. Тр---- -----. Требам хотел. Т-е-а- х-т-л- ------------- Требам хотел. 0
T----m --t--. Trebam hotel. T-e-a- h-t-l- ------------- Trebam hotel.
Htio / htjela bih iznajmiti auto. Хт-о---хт-л--би- ---ај-------т-. Хтео / хтела бих изнајмити ауто. Х-е- / х-е-а б-х и-н-ј-и-и а-т-. -------------------------------- Хтео / хтела бих изнајмити ауто. 0
Ht-o-/ -t--a-b-h-i--a-m----auto. Hteo / htela bih iznajmiti auto. H-e- / h-e-a b-h i-n-j-i-i a-t-. -------------------------------- Hteo / htela bih iznajmiti auto.
Ovdje je moja kreditna kartica. Овд- -е---ј--к-е-и--а ----и--. Овде је моја кредитна картица. О-д- ј- м-ј- к-е-и-н- к-р-и-а- ------------------------------ Овде је моја кредитна картица. 0
O--- je moj----e-i-na--a--i-a. Ovde je moja kreditna kartica. O-d- j- m-j- k-e-i-n- k-r-i-a- ------------------------------ Ovde je moja kreditna kartica.
Ovdje je moja vozačka dozvola. О--е--- моја --з--к- -о-во--. Овде је моја возачка дозвола. О-д- ј- м-ј- в-з-ч-а д-з-о-а- ----------------------------- Овде је моја возачка дозвола. 0
Ovde-j- ---- --z--k----zvo-a. Ovde je moja vozačka dozvola. O-d- j- m-j- v-z-č-a d-z-o-a- ----------------------------- Ovde je moja vozačka dozvola.
Šta se ima vidjeti u gradu? Ш-а -е и-а--идет--у----ду? Шта се има видети у граду? Ш-а с- и-а в-д-т- у г-а-у- -------------------------- Шта се има видети у граду? 0
Šta--- i-a--i--t- u -r-d-? Šta se ima videti u gradu? Š-a s- i-a v-d-t- u g-a-u- -------------------------- Šta se ima videti u gradu?
Idite u stari grad. Иди-----ст-ри гр-д. Идите у стари град. И-и-е у с-а-и г-а-. ------------------- Идите у стари град. 0
I-i---u ----i -r-d. Idite u stari grad. I-i-e u s-a-i g-a-. ------------------- Idite u stari grad.
Napravite obilazak grada. Нап-ави-е -б---за- града. Направите обилазак града. Н-п-а-и-е о-и-а-а- г-а-а- ------------------------- Направите обилазак града. 0
Nap--vite-o-i-a--k --a--. Napravite obilazak grada. N-p-a-i-e o-i-a-a- g-a-a- ------------------------- Napravite obilazak grada.
Idite do luke. Иди-е----л---. Идите до луке. И-и-е д- л-к-. -------------- Идите до луке. 0
I-i-e ---luke. Idite do luke. I-i-e d- l-k-. -------------- Idite do luke.
Napravite obilazak luke. На--авите ---ла-ак --к-. Направите обилазак лукe. Н-п-а-и-е о-и-а-а- л-к-. ------------------------ Направите обилазак лукe. 0
Napra-----o--l-za- luke. Napravite obilazak luke. N-p-a-i-e o-i-a-a- l-k-. ------------------------ Napravite obilazak luke.
Koje još znamenitosti postoje? Ко-- -ош ----ен-тос-- -о--оје? Које још знаменитости постоје? К-ј- ј-ш з-а-е-и-о-т- п-с-о-е- ------------------------------ Које још знаменитости постоје? 0
Koj---o- zn-m-nitos-i p-----e? Koje još znamenitosti postoje? K-j- j-š z-a-e-i-o-t- p-s-o-e- ------------------------------ Koje još znamenitosti postoje?

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Slavenski jezici

Slavenski jezik je maternji jezik 300 miliona ljudi. Slavenski jezici spadaju u indoevropske jezike. Postoji oko 20 slavenskih jezika. Najznačajniji među njima je ruski jezik. Više od 150 miliona ljudi govori ruski kao maternji jezik. Zatim slijede poljski i ukrajinski s više od 50 miliona govornika. Slavenski jezici su u lingvistici podijeljeni u različite skupine. Dijele se na zapadnoslavenske, istočnoslavenske i južnoslavenske jezike. Zapadnoslavenski jezici su poljski, češki i slovački. Ruski, ukrajinski i bjeloruski spadaju u istočnoslavenske jezike. Južnoslavenski jezici su srpski, hrvatski i bugarski. Osim navedenih postoji još mnogo drugih slavenskih jezika. No njih govori relativno mali broj ljudi. Slavenski jezici potječu od zajedničkog protojezika. Pojedinačni jezici su se od istog razvili relativno kasno. Stoga su mlađi od germanskih i romanskih jezika. Velik dio vokabulara slavenskih jezika je sličan. Za to je zaslužno njihovo relativno kasno odvajanje. S naučnog gledišta slavenski jezici su konzervativni. Što znači da sadrže još mnogo starih jezičnih struktura. Drugi indoevropski jezici su izgubili te stare oblike. Slavenski jezici su stoga jako zanimljivi za istraživanje. Njihovim istraživanjem mogu se izvući zaključci o prijašnjim jezicima. Na taj se način istražitelji nadaju da će rekonstruirati indoevropski. Slavenske jezike karakterizira malo samoglasnika. Osim toga, imaju mnogo zvukova koji se u drugim jezicima ne pojavljuju. Zapadni Evropljani imaju zbog toga često poteškoća s izgovorom. Ali ne brinite – sve će biti u redu! Na poljskom: Wszystko będzie dobrze!
Da li ste to znali?
Hrvatski je južnoslavenski jezik. U bliskom je srodstvu sa srpskim, bosanskim i crnogorskim jezikom. Govornici ovih jezika mogu se bez problema međusobno sporazumijevati. Puno jezikoslovaca su stoga mišljenja da hrvatski uopće nije poseban jezik. Posmatraju ga kao jednu od puno inačica srpskohrvatskog. Oko 7 miliona ljudi u svijetu govori hrvatski. Jezik koristi latinska slova. Uključujući neke posebne znakove, hrvatska abeceda ima ukupno 30 slova. Pravopis striktno slijedi izgovor riječi. To važi i za riječi koje su preuzete iz drugih jezika. Akcent riječi hrvatskog jezika je melodijski. To znači da je kod naglaska odlučujuća visina slogova. Gramatika ima sedam padeža i nije baš uvijek sasvim jednostavna. Isplati se, međutim, naučiti hrvatski jezik. Hrvatska je predivna zemlja za odmor!