Zbirka izraza

hr Obitelj   »   hy Family Members

2 [dva]

Obitelj

Obitelj

2 [երկու]

2 [yerku]

Family Members

[yntanik’]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski armenski igra Više
djed պ-պ պապ պ-պ --- պապ 0
pap pap p-p --- pap
baka տ-տ տատ տ-տ --- տատ 0
t-t tat t-t --- tat
on i ona նա - -ա նա և նա ն- և ն- ------- նա և նա 0
n- --- na na yev na n- y-v n- --------- na yev na
otac հա-ր հայր հ-յ- ---- հայր 0
hayr hayr h-y- ---- hayr
majka մա-ր մայր մ-յ- ---- մայր 0
m--r mayr m-y- ---- mayr
on i ona նա-և-նա նա և նա ն- և ն- ------- նա և նա 0
na y---na na yev na n- y-v n- --------- na yev na
sin որ-ի որդի ո-դ- ---- որդի 0
vo-di vordi v-r-i ----- vordi
kćerka դուստր դուստր դ-ւ-տ- ------ դուստր 0
d-str dustr d-s-r ----- dustr
on i ona նա և--ա նա և նա ն- և ն- ------- նա և նա 0
n- -ev-na na yev na n- y-v n- --------- na yev na
brat եղ-այր եղբայր ե-բ-յ- ------ եղբայր 0
y-ghb--r yeghbayr y-g-b-y- -------- yeghbayr
sestra քո--ր քույր ք-ւ-ր ----- քույր 0
k---r k’uyr k-u-r ----- k’uyr
on i ona ն- - նա նա և նա ն- և ն- ------- նա և նա 0
n--yev -a na yev na n- y-v n- --------- na yev na
ujak, stric h-ր-ղ--յր-ք-ռի hորեղբայր/քեռի h-ր-ղ-ա-ր-ք-ռ- -------------- hորեղբայր/քեռի 0
h----hb-yr----er-i horeghbayr/k’yerri h-r-g-b-y-/-’-e-r- ------------------ horeghbayr/k’yerri
tetka մո---ո-յր/-ո-աք-ւյր մորաքույր/հորաքույր մ-ր-ք-ւ-ր-հ-ր-ք-ւ-ր ------------------- մորաքույր/հորաքույր 0
m--ak’u-r--orak’u-r morak’uyr/horak’uyr m-r-k-u-r-h-r-k-u-r ------------------- morak’uyr/horak’uyr
on i ona ն--- -ա նա և նա ն- և ն- ------- նա և նա 0
na --- na na yev na n- y-v n- --------- na yev na
Mi smo obitelj. Մ--ք--- --տ-ն---ե-ք: Մենք մի ընտանիք ենք: Մ-ն- մ- ը-տ-ն-ք ե-ք- -------------------- Մենք մի ընտանիք ենք: 0
M---’--- -nt--i---y-nk’ Menk’ mi yntanik’ yenk’ M-n-’ m- y-t-n-k- y-n-’ ----------------------- Menk’ mi yntanik’ yenk’
Obitelj nije mala. Ընտ-ն-քը -ոք- --: Ընտանիքը փոքր չէ: Ը-տ-ն-ք- փ-ք- չ-: ----------------- Ընտանիքը փոքր չէ: 0
Y-ta-i-’- p’-ok’r-ch’e Yntanik’y p’vok’r ch’e Y-t-n-k-y p-v-k-r c-’- ---------------------- Yntanik’y p’vok’r ch’e
Obitelj je velika. Ը---նիք- -ե---: Ընտանիքը մեծ է: Ը-տ-ն-ք- մ-ծ է- --------------- Ընտանիքը մեծ է: 0
Yn---ik-y met- e Yntanik’y mets e Y-t-n-k-y m-t- e ---------------- Yntanik’y mets e

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Govorimo li svi ‘afrički’?

Nismo svi bili u Africi. Moguće je, doduše, da je svaki jezik već jednom bio tamo! Barem mnogi znanstvenici vjeruju u to. Prema njihovom mišljenju, svi jezici potiču iz Afrike. Odande su se jezici proširili na ostatak svijeta. Ukupno postoji preko 6.000 različitih jezika. Međutim, svi oni imaju zajedničke korijene u Africi. Istraživači su usporedili foneme različitih jezika. Fonemi su najmanja razlikovna jedinica u jeziku. Ako se fonem mijenja, mijenja se i značenje riječi. To se može objasniti primjerom iz engleskog jezika. U engleskom jeziku riječi dip i tip opisuju dvije različite stvari. Tako su u engleskom jeziku /d/ i /t/ dva različita fonema. Ta glasovna raznolikost je najviše prisutna u afričkim jezicima. Što se više udaljujemo od Afrike, ona se dramatično smanjuje. A točno tu istraživači vide dokaz svoje teorije. Stanovništvo koje se širi, postaje sličnije. Genetska raznolikost se smanjuje na njihovim vanjskim rubovima. To je zbog toga što se broj “naseljenika” također smanjuje. Što manje gena migrira, populacija je sličnija. Mogućnosti kombinacija gena se također smanjuju. Zbog toga pripadnici iseljenog stanovništva sliče jedan drugom. Znanstvenici to nazivaju efektom osnivača. Kad su ljudi napustili Afriku, sa sobom su ponijeli i svoj jezik. Međutim, manji broj naseljenika je sa sobom donio i manj broj fonema. Na taj način su pojedinačni jezici vremenom postajali sve sličniji. Čini se da je dokazano da Homo sapiens potječe iz Afrike. Jedva čekamo da vidimo vrijedi li isto i za njegov jezik...
Dali si znao?
Arapski jezik spada u najvažnije jezike na svijetu. Više od 300 milijuna ljudi u preko 20 zemalja govori arapski. Ovaj afroazijski jezik je nastao prije više tisuća godina. Prvo se govorio na Arapskom poluotoku, a onda se snažno proširio. Govorni arapski jako se razlikuje od književnog arapskog jezika. Također ima puno različitih arapskih narječja. Govornici iz različitih regija često se međusobno uopće ne razumiju. Klasični književni arapski jezik danas se skoro nikako ne govori. Pojavljuje se prije svega u pisanom obliku. Interes za arapskim jezikom je posljednjih godina jako porastao. Mnogim ljudima je posebno fascinantno arapsko pismo. Piše se zdesna nalijevo. Tko želi učiti arapski, morao bi se pridržavati određenog redoslijeda. Prvo izgovor, zatim gramatika a tek onda pismo. Tko se toga pridržava, bit će mu sigurno mnogo zabavno pri učenju.