Zbirka izraza

hr Godišnja doba i vrijeme   »   bn ঋতু এবং আবহাওয়া

16 [šesnaest]

Godišnja doba i vrijeme

Godišnja doba i vrijeme

১৬ [ষোল]

16 [Ṣōla]

ঋতু এবং আবহাওয়া

[r̥tu ēbaṁ ābahā'ōẏā]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski bengalski igra Više
Ovo su godišnja doba: এইগ-ল---- বিভি-্- -তু এইগ-ল- হল ব-ভ-ন-ন ঋত- এ-গ-ল- হ- ব-ভ-ন-ন ঋ-ু --------------------- এইগুলো হল বিভিন্ন ঋতু 0
ē'-g----hal--bib-inna -̥tu ē'igulō hala bibhinna r-tu ē-i-u-ō h-l- b-b-i-n- r-t- -------------------------- ē'igulō hala bibhinna r̥tu
Proljeće, ljeto, ব----,--্র---ম বসন-ত, গ-র-ষ-ম ব-ন-ত- গ-র-ষ-ম -------------- বসন্ত, গ্রীষ্ম 0
basa---- gr-ṣ-a basanta, grīṣma b-s-n-a- g-ī-m- --------------- basanta, grīṣma
jesen i zima. শ-- এব- -ীত শরৎ এব- শ-ত শ-ৎ এ-ং শ-ত ----------- শরৎ এবং শীত 0
śa-aṯ-ēbaṁ--ī-a śaraṯ ēbaṁ śīta ś-r-ṯ ē-a- ś-t- --------------- śaraṯ ēbaṁ śīta
Ljeto je vruće. গ----্-কা- -----৷ গ-র-ষ-মক-ল উষ-ণ ৷ গ-র-ষ-ম-া- উ-্- ৷ ----------------- গ্রীষ্মকাল উষ্ণ ৷ 0
grīṣ----la u-ṇa grīṣmakāla uṣṇa g-ī-m-k-l- u-ṇ- --------------- grīṣmakāla uṣṇa
Ljeti sija sunce. গ্--ষ্-কা-- সূ-্-ের-আলো---্বল-হ- ৷ গ-র-ষ-মক-ল- স-র-য-র আল- উজ-বল হয় ৷ গ-র-ষ-ম-া-ে স-র-য-র আ-ো উ-্-ল হ- ৷ ---------------------------------- গ্রীষ্মকালে সূর্যের আলো উজ্বল হয় ৷ 0
grīṣm--ā---sūry-ra --- --b--- haẏa grīṣmakālē sūryēra ālō ujbala haẏa g-ī-m-k-l- s-r-ē-a ā-ō u-b-l- h-ẏ- ---------------------------------- grīṣmakālē sūryēra ālō ujbala haẏa
Ljeti rado idemo šetati. আমরা--্--ষ--কালে--াঁট-ে --লবা---৷ আমর- গ-র-ষ-মক-ল- হ--টত- ভ-লব-স- ৷ আ-র- গ-র-ষ-ম-া-ে হ-ঁ-ত- ভ-ল-া-ি ৷ --------------------------------- আমরা গ্রীষ্মকালে হাঁটতে ভালবাসি ৷ 0
ā-ar--grīṣ-ak-----ā---at--bh-l--ā-i āmarā grīṣmakālē hām-ṭatē bhālabāsi ā-a-ā g-ī-m-k-l- h-m-ṭ-t- b-ā-a-ā-i ----------------------------------- āmarā grīṣmakālē hām̐ṭatē bhālabāsi
Zima je hladna. শ-তকা- ঠ--্-া-৷ শ-তক-ল ঠ-ণ-ড- ৷ শ-ত-া- ঠ-ণ-ড- ৷ --------------- শীতকাল ঠাণ্ডা ৷ 0
śī-ak--a -h---ā śītakāla ṭhāṇḍā ś-t-k-l- ṭ-ā-ḍ- --------------- śītakāla ṭhāṇḍā
Zimi pada snijeg ili kiša. শীত------র- পড-ে ---ব--্-- হ--৷ শ-তক-ল- বরফ পড-- ব- ব-ষ-ট- হয় ৷ শ-ত-া-ে ব-ফ প-়- ব- ব-ষ-ট- হ- ৷ ------------------------------- শীতকালে বরফ পড়ে বা বৃষ্টি হয় ৷ 0
ś--ak--ē bar-pha-pa-- ---br̥-ṭi -aẏa śītakālē barapha paṛē bā br-ṣṭi haẏa ś-t-k-l- b-r-p-a p-ṛ- b- b-̥-ṭ- h-ẏ- ------------------------------------ śītakālē barapha paṛē bā br̥ṣṭi haẏa
Zimi rado ostajemo doma. শ-তক----আমর--ঘর---া--- -া-ব-সি ৷ শ-তক-ল- আমর- ঘর- থ-কত- ভ-লব-স- ৷ শ-ত-া-ে আ-র- ঘ-ে থ-ক-ে ভ-ল-া-ি ৷ -------------------------------- শীতকালে আমরা ঘরে থাকতে ভালবাসি ৷ 0
śīt--ā----ma-ā -h-rē--h-ka-ē--hāl--āsi śītakālē āmarā gharē thākatē bhālabāsi ś-t-k-l- ā-a-ā g-a-ē t-ā-a-ē b-ā-a-ā-i -------------------------------------- śītakālē āmarā gharē thākatē bhālabāsi
Hladno je. এখ- -াণ-ড- ৷ এখন ঠ-ণ-ড- ৷ এ-ন ঠ-ণ-ড- ৷ ------------ এখন ঠাণ্ডা ৷ 0
ēkha-a-ṭhā-ḍā ēkhana ṭhāṇḍā ē-h-n- ṭ-ā-ḍ- ------------- ēkhana ṭhāṇḍā
Pada kiša. এখন ব--্টি ---ছে-৷ এখন ব-ষ-ট- হচ-ছ- ৷ এ-ন ব-ষ-ট- হ-্-ে ৷ ------------------ এখন বৃষ্টি হচ্ছে ৷ 0
ēkhana -r̥-ṭi-hacc-ē ēkhana br-ṣṭi hacchē ē-h-n- b-̥-ṭ- h-c-h- -------------------- ēkhana br̥ṣṭi hacchē
Vjetrovito je. এ---ঝড়------- ব----৷ এখন ঝড়- হ-ওয়- বইছ- ৷ এ-ন ঝ-ো হ-ও-া ব-ছ- ৷ -------------------- এখন ঝড়ো হাওয়া বইছে ৷ 0
ēk--na j--ṛō------ā b-'ic-ē ēkhana jhaṛō hā'ōẏā ba'ichē ē-h-n- j-a-ō h-'-ẏ- b-'-c-ē --------------------------- ēkhana jhaṛō hā'ōẏā ba'ichē
Toplo je. এখ- ----৷ এখন গরম ৷ এ-ন গ-ম ৷ --------- এখন গরম ৷ 0
ē-h-n--ga--ma ēkhana garama ē-h-n- g-r-m- ------------- ēkhana garama
Sunčano je. এ-ন র-দ আছ- ৷ এখন র-দ আছ- ৷ এ-ন র-দ আ-ে ৷ ------------- এখন রোদ আছে ৷ 0
ē-ha-- -ōd- --hē ēkhana rōda āchē ē-h-n- r-d- ā-h- ---------------- ēkhana rōda āchē
Vedro je. এট-----রম----দ -ুব-কড়া--৷ এট- মন-রম (র-দ খ-ব কড--) ৷ এ-ি ম-ো-ম (-ো- খ-ব ক-়-) ৷ -------------------------- এটি মনোরম (রোদ খুব কড়া) ৷ 0
ēṭi ma-ō-a-a (r------ub---aṛā) ēṭi manōrama (rōda khuba kaṛā) ē-i m-n-r-m- (-ō-a k-u-a k-ṛ-) ------------------------------ ēṭi manōrama (rōda khuba kaṛā)
Kakvo je vrijeme danas? আজ--ব--ওয়া ক-মন? আজ আবহ-ওয়- ক-মন? আ- আ-হ-ও-া ক-ম-? ---------------- আজ আবহাওয়া কেমন? 0
āja-------ōẏ-----a-a? āja ābahā'ōẏā kēmana? ā-a ā-a-ā-ō-ā k-m-n-? --------------------- āja ābahā'ōẏā kēmana?
Danas je hladno. আজ----্----ড়ছ--৷ আজ ঠ-ণ-ড- পড়ছ- ৷ আ- ঠ-ণ-ড- প-ছ- ৷ ---------------- আজ ঠাণ্ডা পড়ছে ৷ 0
Āj- ---ṇḍā-paṛac-ē Āja ṭhāṇḍā paṛachē Ā-a ṭ-ā-ḍ- p-ṛ-c-ē ------------------ Āja ṭhāṇḍā paṛachē
Danas je toplo. আজকে-গ---প--- ৷ আজক- গরম পড়ছ- ৷ আ-ক- গ-ম প-ছ- ৷ --------------- আজকে গরম পড়ছে ৷ 0
āja-ē g-r-m--p----hē ājakē garama paṛachē ā-a-ē g-r-m- p-ṛ-c-ē -------------------- ājakē garama paṛachē

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Učenje i osjećaji

Radujemo se kad možemo komunicirati na stranom jeziku. Ponosni smo na sebe i svoj napredak u učenju. U suprotnom, ljuti smo i razočarani ako nismo uspješni. S učenjem su dakle povezani različiti osjećaji. Nova istraživanja su došla do daljnjih zanimljivih rezultata. Ona pokazuju da osjećaji igraju ulogu već prilikom učenja. Zato jer osjećaji utječu na uspješnost našeg učenja. Učenje našem mozgu uvijek predstavlja “problem”. A on taj problem želi riješiti. Hoće li biti uspješan pritom ovisi o našim osjećajima. Ako vjerujemo da ćemo moći riješiti problem, tada smo samouvjerni. Ta emocionalna stabilnost nam pomaže kod učenja. Pozitivno razmišljanje potiče naše intelektualne sposobnosti. S druge strane, učenje pod stresom funckionira puno gore. Sumnjičavost i briga ne donose dobre rezultate. Naročito loše učimo ako se bojimo. U tom slučaju naš mozak ne može dobro spremiti nove sadržaje. Stoga je bitno da smo kod učenja uvijek motivirani. Osjećaji, dakle, utječu na učenje. No učenje također utječe na naše osjećaje. Strukture mozga zadužene za obradu činjenica također obrađuju osjećaje. Stoga nas učenje može radovati, a onaj tko se raduje bolje i uči. Naravno da učenje nije uvijek zabavno; može biti i mukotrpno. Stoga si uvijek moramo postavljati male ciljeve. Na taj način nećemo preopteretiti mozak. I garantiramo da ćemo ispuniti svoja očekivanja. Naš uspjeh je tada nagrada koja nas uvijek iznova motivira. Dakle: Učite i smijte se pritom!
Dali si znao?
Grčki spada u indoeuropske jezike. Međutim, ni s jednim drugim jezikom na svijetu nije zaista u bliskom srodstvu. Ne smije se miješati moderni grčki sa starogrčkim. Taj antički grčki jezik se i danas podučava u mnogim školama i na mnogim sveučilištima. Prije je to bio jezik filozofije i nauke. I onaj tko je putovao antičkim svijetom, koristio je grčki kao lingua franca. Novogrčki je, s druge strane, danas materinski jezik oko 13 milijuna ljudi. Razvio se iz starogrčkog. Kad je točno nastao suvremeni grčki, teško je reći. Ali je sigurno da je jednostavnije strukture nego starogrčki. Ipak su se u novogrčkom zadržali brojni arhaični oblici. To je takođe veoma ujednačen jezik u kojem nema jako izraženih dijalekata. Piše se grčkom abecedom koja je stara skoro 2500 godina. Interesantno je da grčki spada u jezike koji ima najveći leksički fond. Ko rado uči riječi, treba početi od grčkog...