Knjiga fraza

bs Zemlje i jezici   »   cs Země a jazyky

5 [pet]

Zemlje i jezici

Zemlje i jezici

5 [pět]

Země a jazyky

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski češki Igra Više
Džon je iz Londona. Joh- je z--ondýna. John je z Londýna. J-h- j- z L-n-ý-a- ------------------ John je z Londýna. 0
London je u Velikoj Britaniji. Lon--- l-ž- -e -elk---r---n-i. Londýn leží ve Velké Británii. L-n-ý- l-ž- v- V-l-é B-i-á-i-. ------------------------------ Londýn leží ve Velké Británii. 0
On govori engleski. On-m-uv- ang-i--y. On mluví anglicky. O- m-u-í a-g-i-k-. ------------------ On mluví anglicky. 0
Marija je iz Madrida. M-r-a -----M-d----. Maria je z Madridu. M-r-a j- z M-d-i-u- ------------------- Maria je z Madridu. 0
Madrid je u Španiji. M--ri--l-----e ----ěl-ku. Madrid leží ve Španělsku. M-d-i- l-ž- v- Š-a-ě-s-u- ------------------------- Madrid leží ve Španělsku. 0
Ona govori španski. On- ml-v--š-a----k-. Ona mluví španělsky. O-a m-u-í š-a-ě-s-y- -------------------- Ona mluví španělsky. 0
Peter i Marta su iz Berlina. Petr ---a-t---s-u----e----a. Petr a Marta jsou z Berlína. P-t- a M-r-a j-o- z B-r-í-a- ---------------------------- Petr a Marta jsou z Berlína. 0
Berlin je u Njemačkoj. B---ín -ež--v-N---c--. Berlín leží v Německu. B-r-í- l-ž- v N-m-c-u- ---------------------- Berlín leží v Německu. 0
Govorite li oboje njemački? Mluví-e--b- /--b- --me-k-? Mluvíte oba / obě německy? M-u-í-e o-a / o-ě n-m-c-y- -------------------------- Mluvíte oba / obě německy? 0
London je glavni grad. Londýn--- h-a-n- --sto. Londýn je hlavní město. L-n-ý- j- h-a-n- m-s-o- ----------------------- Londýn je hlavní město. 0
Madrid i Berlin su također glavni gradovi. M--r-d-- --r--n -s---t--é---a--í-m-sta. Madrid a Berlín jsou také hlavní města. M-d-i- a B-r-í- j-o- t-k- h-a-n- m-s-a- --------------------------------------- Madrid a Berlín jsou také hlavní města. 0
Glavni gradovi su veliki i bučni. Hl-vn- m-s--------v--ká-- -l-čná. Hlavní města jsou velká a hlučná. H-a-n- m-s-a j-o- v-l-á a h-u-n-. --------------------------------- Hlavní města jsou velká a hlučná. 0
Francuska je u Evropi. F-an--- l--- v E-ropě. Francie leží v Evropě. F-a-c-e l-ž- v E-r-p-. ---------------------- Francie leží v Evropě. 0
Egipat je u Africi. Eg--- --ž- v ---ice. Egypt leží v Africe. E-y-t l-ž- v A-r-c-. -------------------- Egypt leží v Africe. 0
Japan je u Aziji. Ja-ons---l-ž--v --i-. Japonsko leží v Asii. J-p-n-k- l-ž- v A-i-. --------------------- Japonsko leží v Asii. 0
Kanada je u Sjevernoj Americi. Ka--d- l--- - ---e-ní----ric-. Kanada leží v Severní Americe. K-n-d- l-ž- v S-v-r-í A-e-i-e- ------------------------------ Kanada leží v Severní Americe. 0
Panama je u Srednjoj Americi. Panama-lež--v- S--edn- --e-ice. Panama leží ve Střední Americe. P-n-m- l-ž- v- S-ř-d-í A-e-i-e- ------------------------------- Panama leží ve Střední Americe. 0
Brazil je u Južnoj Americi. Br--íli----ž--v J-žn- -mer---. Brazílie leží v Jižní Americe. B-a-í-i- l-ž- v J-ž-í A-e-i-e- ------------------------------ Brazílie leží v Jižní Americe. 0

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Jezici i dijalekti

U cijelom svijetu postoji 6.000 do 7.000 različitih jezika. Broj dijalekata je naravno daleko veći. Međutim, koja je razlika između jezika i dijalekta? Dijalekti uvijek imaju jasan lokalni prizvuk. Dakle, oni pripadaju regionalnim jezičkim raznolikostima. Stoga dijalekti predstavljaju jezički oblik s najmanjim dometom. Dijalekti u pravilu postoje u govornom obliku, ne i pisanom. Oni oblikuju zaseban jezički sistem. I prate vlastita pravila. Svaki jezik teoretski može imati nekoliko dijalekata. Svi dijalekti spadaju u standardni jezik zemlje. Standardni jezik razumiju svi ljudi jedne zemlje. Njime se mogu sporazumijevati govornici najrazličitijih dijalekata. Gotovo svi dijalekti gube sve više na važnosti. U gradovima se jedva još govori na dijalektu. Standardni jezik se takođe koristi u poslovnom okruženju. Govornici dijalekata su stoga okarakterizirani kao prosti i neobrazovani. A opet su prisutni u svim društvenim slojevima. Govornici dijalekata, dakle, nisu ništa manje inteligentni od drugih. Upravo suprotno! Ko govori na dijalektu ima mnogo prednosti. Na primjer, na nastavi jezika. Govornici dijalekta znaju da postoje različiti jezički oblici. Takođe su naučili da brzo barataju jezičkim stilovima. Stoga govornici dijalekta imaju višu varijacijsku kompetenciju. Oni osjećaju koji jezični stil odgovara određenoj situaciji. To je čak naučno dokazano. Dakle: Imajte hrabrosti koristiti se dijalektom – isplati se!
Da li ste to znali?
Bugarski spada u južnoslavenske jezike. Oko 10 miliona ljudi govori bugarski. Većina njih živi naravno u Bugarskoj. Ali i u drugim zemljama se govori bugarski. Tu spadaju na primjer Ukraјina i Moldavija. Bugarski je jedan od najstarijih dokumentiranih slavenskih jezika. I ima puno posebnosti. Upadljiva je, na primjer, sličnost s albanskim i rumunskim. Oba ova jezika ne spadaju u slavenske jezike. Pa ipak ima puno paralela. Zato se svi ovi jezici nazivaju i balkanski jezici. Imaju puno zajedničkih crta, iako međusobno nisu srodni. Bugarski glagoli mogu imati izuzetno puno oblika. U bugarskom takođe ne postoji infinitiv. Ko želi da uči ovaj zanimljivi jezik, otkrit će veoma brzo puno novih stvari!