Knjiga fraza

bs Kupovina   »   cs Nakupování

54 [pedeset i četiri]

Kupovina

Kupovina

54 [padesát čtyři]

Nakupování

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski češki Igra Više
Ja želim kupiti poklon. C--ěl --c- ----it ně-a-- -----. Chtěl bych koupit nějaký dárek. C-t-l b-c- k-u-i- n-j-k- d-r-k- ------------------------------- Chtěl bych koupit nějaký dárek. 0
Ali ništa previše skupo. Ale -e -oc dr--ý. Ale ne moc drahý. A-e n- m-c d-a-ý- ----------------- Ale ne moc drahý. 0
Imate li možda tašnu? Mož-á n-jako---abe---? Možná nějakou kabelku? M-ž-á n-j-k-u k-b-l-u- ---------------------- Možná nějakou kabelku? 0
Koju boju želite? Ja-ou-b-r---bys-e-c-t-l / -h-ě-a? Jakou barvu byste chtěl / chtěla? J-k-u b-r-u b-s-e c-t-l / c-t-l-? --------------------------------- Jakou barvu byste chtěl / chtěla? 0
Crnu, braon ili bijelu? Č--nou, -ně--u ---o bí-ou? Černou, hnědou nebo bílou? Č-r-o-, h-ě-o- n-b- b-l-u- -------------------------- Černou, hnědou nebo bílou? 0
Veliku ili malu? Větší -e----e---? Větší nebo menší? V-t-í n-b- m-n-í- ----------------- Větší nebo menší? 0
Mogu li vidjeti ovu? Mů-u-si-pr-hlédno----u-o? Můžu si prohlédnout tuto? M-ž- s- p-o-l-d-o-t t-t-? ------------------------- Můžu si prohlédnout tuto? 0
Je li ona od kože? J- z-k--e? Je z kůže? J- z k-ž-? ---------- Je z kůže? 0
Ili je od vještačkog materijala? N-b--- k-že-k-? Nebo z koženky? N-b- z k-ž-n-y- --------------- Nebo z koženky? 0
Naravno, od kože. S-mo---jm- ----ž-. Samozřejmě z kůže. S-m-z-e-m- z k-ž-. ------------------ Samozřejmě z kůže. 0
To je naročito dobar kvalitet. J- o--vlá-- k-al-tní. Je obzvlášť kvalitní. J- o-z-l-š- k-a-i-n-. --------------------- Je obzvlášť kvalitní. 0
A tašna ja zaista povoljna. A t----šk---e s-----ně ---m- --vná. A ta taška je skutečně velmi levná. A t- t-š-a j- s-u-e-n- v-l-i l-v-á- ----------------------------------- A ta taška je skutečně velmi levná. 0
Ova mi se sviđa. T--- se--i --b-. Tato se mi líbí. T-t- s- m- l-b-. ---------------- Tato se mi líbí. 0
Ovu ću uzeti. Vez-- -i ----. Vezmu si tuto. V-z-u s- t-t-. -------------- Vezmu si tuto. 0
Mogu li je eventualno zamijeniti? Moh---i--ří---ně -ym-n-t? Mohu ji případně vyměnit? M-h- j- p-í-a-n- v-m-n-t- ------------------------- Mohu ji případně vyměnit? 0
Podrazumijeva se. S----ř---ě. Samozřejmě. S-m-z-e-m-. ----------- Samozřejmě. 0
Zapakovaćemo je kao poklon. Zab-l--- -- ja-o-dá---. Zabalíme ji jako dárek. Z-b-l-m- j- j-k- d-r-k- ----------------------- Zabalíme ji jako dárek. 0
Tamo preko je blagajna. T----- ----ok-a-na. Támhle je pokladna. T-m-l- j- p-k-a-n-. ------------------- Támhle je pokladna. 0

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Ko razumije koga?

Na svijetu živi oko 7 milijardi ljudi. Svi oni govore neki jezik. Nažalost, on nije uvijek isti. Da bismo komunicirali s drugim narodima, moramo učiti jezike. To je često veoma mukotrpno. Međutim, postoje jezici koji su veoma slični. Njihovi govornici se razumiju bez da su usvojili drugi jezik. Taj se fenomen naziva mutual intelligibility . Pritom se razlikuju dvije varijante. Prva varijanta je međusobnо usmeno razumijevanje. Ovdje se govornici razumiju tokom međusobne usmene komunikacije. Međutim, pisani oblik drugih jezika ne razumiju. To je zbog različitih pisama jezika. Primjer za to su jezici hindi i urdu. Međusobno pismeno razumijevanje predstavlja drugu varijantu. U tom slučaju jezik se razumije u pisanom obliku. Međutim, kad govornici međusobno pričaju, jako se loše razumiju. Razlog tome je jako različit izgovor. Primjer za to su njemački i holandski jezik. Većina srodnih jezika sadrže obje varijante. To znači da su usmeno i pismeno uzajamno razumljivi. Primjer za to su ruski i ukrajinski ili tajlandski i laoski. Takođe postoji asimetričan oblik međusobnog razmijevanja. To je slučaj kad se govornici različito razumiju. Portugalci bolje razumiju Špance nego Španci Portugalce. Austrijanci takođe bolje razumiju Njemce nego obrnuto. Kod navedenih primjera prepreku predstavljaju izgovor i dijalekt. Ko želi voditi dobre razgovore, mora naučiti nešto novo...