Knjiga fraza

bs Prilozi   »   cs Příslovce

100 [stotina]

Prilozi

Prilozi

100 [sto]

Příslovce

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski češki Igra Više
već jednom – još nikada už ---n-- - ješ-ě---k-y už jednou – ještě nikdy u- j-d-o- – j-š-ě n-k-y ----------------------- už jednou – ještě nikdy 0
Jeste li već jednom bili u Berlinu? Byl---a ---e -- ---d--v-B--lí--? Byl / a jste už někdy v Berlíně? B-l / a j-t- u- n-k-y v B-r-í-ě- -------------------------------- Byl / a jste už někdy v Berlíně? 0
Ne, još nikada. Ne, --š-ě---k--. Ne, ještě nikdy. N-, j-š-ě n-k-y- ---------------- Ne, ještě nikdy. 0
neko – niko n-kd--- n-k-o někdo – nikdo n-k-o – n-k-o ------------- někdo – nikdo 0
Poznajete li ovdje nekoga? Z-áte t--y n----o? Znáte tady někoho? Z-á-e t-d- n-k-h-? ------------------ Znáte tady někoho? 0
Ne, ja ne poznajem nikoga ovdje. N-,--e---m --dy---k---. Ne, neznám tady nikoho. N-, n-z-á- t-d- n-k-h-. ----------------------- Ne, neznám tady nikoho. 0
još – ne više j-----– už ne ještě – už ne j-š-ě – u- n- ------------- ještě – už ne 0
Ostajete li još dugo ovdje? Z--t---te -a-y-j--t- ---uho? Zůstanete tady ještě dlouho? Z-s-a-e-e t-d- j-š-ě d-o-h-? ---------------------------- Zůstanete tady ještě dlouho? 0
Ne, ja ne ostajem više dugo ovdje. Ne- -e-ůst--u-t----d-o-h-. Ne, nezůstanu tady dlouho. N-, n-z-s-a-u t-d- d-o-h-. -------------------------- Ne, nezůstanu tady dlouho. 0
još nešto – ništa više je--ě--ě-o --u---ic ještě něco – už nic j-š-ě n-c- – u- n-c ------------------- ještě něco – už nic 0
Želite li još nešto popiti? Chc-t----ště --c- k pi--? Chcete ještě něco k pití? C-c-t- j-š-ě n-c- k p-t-? ------------------------- Chcete ještě něco k pití? 0
Ne, ja ne želim ništa više. N---už---------c-. Ne, už nic nechci. N-, u- n-c n-c-c-. ------------------ Ne, už nic nechci. 0
već nešto – još ništa už---c- ---e--- -ic už něco – ještě nic u- n-c- – j-š-ě n-c ------------------- už něco – ještě nic 0
Jeste li već nešto jeli? J----/---d-a -st- ---n--o? Jedl / jedla jste už něco? J-d- / j-d-a j-t- u- n-c-? -------------------------- Jedl / jedla jste už něco? 0
Ne, ja još nisam ništa jeo. Ne-----t- -s----i---e--dl / ---e-l-. Ne, ještě jsem nic nejedl / nejedla. N-, j-š-ě j-e- n-c n-j-d- / n-j-d-a- ------------------------------------ Ne, ještě jsem nic nejedl / nejedla. 0
još neko – niko više j--t--ně-d--- u- ni--o ještě někdo – už nikdo j-š-ě n-k-o – u- n-k-o ---------------------- ještě někdo – už nikdo 0
Želi li još neko kafu? Ch-e je-t--n-k-o káv-? Chce ještě někdo kávu? C-c- j-š-ě n-k-o k-v-? ---------------------- Chce ještě někdo kávu? 0
Ne, niko više. Ne---ž ni---. Ne, už nikdo. N-, u- n-k-o- ------------- Ne, už nikdo. 0

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Arapski jezik

Arapski jezik je jedan od najvažnijih svjetskih jezika. Arapski jezik govori više od 300 miliona ljudi. Oni žive u više od 20 različitih zemalja. Arapski spada u afroazijake jezike. Arapski jezik nastao je prije više hiljada godina. Ovaj jezik se prvobitno govorio na Arapskom poluostrvu. Odatle se počeo širiti dalje. Govorni arapski jezik se razlikuje od standardnog jezika. Takođe postoji mnogo različitih arapskih dijalekata. Moglo bi se reći da se u svakoj regiji govori drugačije. Govornici različitih dijalekata se uopće ne razumiju. Stoga su filmovi iz arapskih zemalja većinom titlovani. Samo tako ih se može razumjeti u svim arapskim zemljama. Klasični standardni arapski jezik se danas jedva uopće govori. Postoji samo u pisanom obliku. U knjigama i novinama se koristi klasičan arapski standardni jezik. Danas ne postoji stručni arapski jezik. Stručni termini su preuzeti iz drugih jezika. Ovdje prije svega prevladavaju francuski i engleski jezik. Interes za arapski jezik posljednjih je godina jako porastao. Sve više ljudi želi učiti arapski. Tečajevi se nude na svakom univerzitetu i u mnogim školama. Puno ljudi smatra arapsko pismo posebno fascinantnim. U arapskom jeziku se piše zdesna nalijevo. Izgovor i gramatika arapskog jezika nisu baš jednostavni. Ima puno glasova i pravila koje drugi jezici ne poznaju. Pri učenju arapskog jezika bi se stoga trebalo pridržavati određenog redoslijeda. Prvo izgovor, pa gramatika, a onda pisanje...