Knjiga fraza

bs Zemlje i jezici   »   kk Countries and Languages

5 [pet]

Zemlje i jezici

Zemlje i jezici

5 [бес]

5 [bes]

Countries and Languages

[Elder men tilder]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski kazaški Igra Više
Džon je iz Londona. Джо----ндо-н-н. Джон Лондоннан. Д-о- Л-н-о-н-н- --------------- Джон Лондоннан. 0
D-o--Lo-do-n--. Djon Londonnan. D-o- L-n-o-n-n- --------------- Djon Londonnan.
London je u Velikoj Britaniji. Л-н-он--лы--ита-----. Лондон Ұлыбританияда. Л-н-о- Ұ-ы-р-т-н-я-а- --------------------- Лондон Ұлыбританияда. 0
Lo------l--rï--n----a. London Ulıbrïtanïyada. L-n-o- U-ı-r-t-n-y-d-. ---------------------- London Ulıbrïtanïyada.
On govori engleski. Ол -ғыл----а-с-йле--і. Ол ағылшынша сөйлейді. О- а-ы-ш-н-а с-й-е-д-. ---------------------- Ол ағылшынша сөйлейді. 0
Ol --ılş-----sö-l-y--. Ol ağılşınşa söyleydi. O- a-ı-ş-n-a s-y-e-d-. ---------------------- Ol ağılşınşa söyleydi.
Marija je iz Madrida. М-ри--Мадри-те-. Мария Мадридтен. М-р-я М-д-и-т-н- ---------------- Мария Мадридтен. 0
M-rï-- M--r--ten. Marïya Madrïdten. M-r-y- M-d-ï-t-n- ----------------- Marïya Madrïdten.
Madrid je u Španiji. Ма---- --п-н-яд-. Мадрид Испанияда. М-д-и- И-п-н-я-а- ----------------- Мадрид Испанияда. 0
Ma-rï- -sp-n--a-a. Madrïd Ïspanïyada. M-d-ï- Ï-p-n-y-d-. ------------------ Madrïd Ïspanïyada.
Ona govori španski. О--и---нш- ---лейді. Ол испанша сөйлейді. О- и-п-н-а с-й-е-д-. -------------------- Ол испанша сөйлейді. 0
O- --p-------yle-di. Ol ïspanşa söyleydi. O- ï-p-n-a s-y-e-d-. -------------------- Ol ïspanşa söyleydi.
Peter i Marta su iz Berlina. П---р-ме------а Берлин--н ке----. Петер мен Марта Берлиннен келген. П-т-р м-н М-р-а Б-р-и-н-н к-л-е-. --------------------------------- Петер мен Марта Берлиннен келген. 0
Pe--- m-----r-- Ber-ïnnen---l-e-. Peter men Marta Berlïnnen kelgen. P-t-r m-n M-r-a B-r-ï-n-n k-l-e-. --------------------------------- Peter men Marta Berlïnnen kelgen.
Berlin je u Njemačkoj. Берл-н ------и--а. Берлин Германияда. Б-р-и- Г-р-а-и-д-. ------------------ Берлин Германияда. 0
Be-l-- -e--an-y-d-. Berlïn Germanïyada. B-r-ï- G-r-a-ï-a-a- ------------------- Berlïn Germanïyada.
Govorite li oboje njemački? Е-еу-- д- --м-сш--с-----сің-е- м-? Екеуің де немісше сөйлейсіңдер ме? Е-е-і- д- н-м-с-е с-й-е-с-ң-е- м-? ---------------------------------- Екеуің де немісше сөйлейсіңдер ме? 0
E-ew-- -----m--şe-söy--ysiñd-----? Ekewiñ de nemisşe söyleysiñder me? E-e-i- d- n-m-s-e s-y-e-s-ñ-e- m-? ---------------------------------- Ekewiñ de nemisşe söyleysiñder me?
London je glavni grad. Л------- --т---. Лондон – астана. Л-н-о- – а-т-н-. ---------------- Лондон – астана. 0
L----n - --t-n-. London – astana. L-n-o- – a-t-n-. ---------------- London – astana.
Madrid i Berlin su također glavni gradovi. Ма-р-- п-- -е-л---д- —-ас----. Мадрид пен Берлин де — астана. М-д-и- п-н Б-р-и- д- — а-т-н-. ------------------------------ Мадрид пен Берлин де — астана. 0
M---ï- ----B-r----d--— as---a. Madrïd pen Berlïn de — astana. M-d-ï- p-n B-r-ï- d- — a-t-n-. ------------------------------ Madrïd pen Berlïn de — astana.
Glavni gradovi su veliki i bučni. А--ан-----ү-к---әрі ---ы. Астаналар үлкен әрі шулы. А-т-н-л-р ү-к-н ә-і ш-л-. ------------------------- Астаналар үлкен әрі шулы. 0
A--an-l-r -l-e- ä-i--w--. Astanalar ülken äri şwlı. A-t-n-l-r ü-k-n ä-i ş-l-. ------------------------- Astanalar ülken äri şwlı.
Francuska je u Evropi. Фр-нц-я-Е-роп-да. Франция Еуропада. Ф-а-ц-я Е-р-п-д-. ----------------- Франция Еуропада. 0
F---cï-a Ew--pa-a. Francïya Ewropada. F-a-c-y- E-r-p-d-. ------------------ Francïya Ewropada.
Egipat je u Africi. Е---е- Аф-ик---. Египет Африкада. Е-и-е- А-р-к-д-. ---------------- Египет Африкада. 0
E--p-- --rïka-a. Egïpet Afrïkada. E-ï-e- A-r-k-d-. ---------------- Egïpet Afrïkada.
Japan je u Aziji. Жап--и- А--яда. Жапония Азияда. Ж-п-н-я А-и-д-. --------------- Жапония Азияда. 0
J-p--ï-a --ïy-da. Japonïya Azïyada. J-p-n-y- A-ï-a-a- ----------------- Japonïya Azïyada.
Kanada je u Sjevernoj Americi. Ка--да--ол-------А-е-ик--а. Канада Солтүстік Америкада. К-н-д- С-л-ү-т-к А-е-и-а-а- --------------------------- Канада Солтүстік Америкада. 0
Ka-------ltüsti- --e-ï--da. Kanada Soltüstik Amerïkada. K-n-d- S-l-ü-t-k A-e-ï-a-a- --------------------------- Kanada Soltüstik Amerïkada.
Panama je u Srednjoj Americi. П----а О-т-л-- А---и--д-. Панама Орталық Америкада. П-н-м- О-т-л-қ А-е-и-а-а- ------------------------- Панама Орталық Америкада. 0
Pa--ma--rt---q-A-er--a--. Panama Ortalıq Amerïkada. P-n-m- O-t-l-q A-e-ï-a-a- ------------------------- Panama Ortalıq Amerïkada.
Brazil je u Južnoj Americi. Бра-илия О------к-А-е-и---а. Бразилия Оңтүстік Америкада. Б-а-и-и- О-т-с-і- А-е-и-а-а- ---------------------------- Бразилия Оңтүстік Америкада. 0
B---ïlï-- -ñtüs-ik ---r----a. Brazïlïya Oñtüstik Amerïkada. B-a-ï-ï-a O-t-s-i- A-e-ï-a-a- ----------------------------- Brazïlïya Oñtüstik Amerïkada.

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Jezici i dijalekti

U cijelom svijetu postoji 6.000 do 7.000 različitih jezika. Broj dijalekata je naravno daleko veći. Međutim, koja je razlika između jezika i dijalekta? Dijalekti uvijek imaju jasan lokalni prizvuk. Dakle, oni pripadaju regionalnim jezičkim raznolikostima. Stoga dijalekti predstavljaju jezički oblik s najmanjim dometom. Dijalekti u pravilu postoje u govornom obliku, ne i pisanom. Oni oblikuju zaseban jezički sistem. I prate vlastita pravila. Svaki jezik teoretski može imati nekoliko dijalekata. Svi dijalekti spadaju u standardni jezik zemlje. Standardni jezik razumiju svi ljudi jedne zemlje. Njime se mogu sporazumijevati govornici najrazličitijih dijalekata. Gotovo svi dijalekti gube sve više na važnosti. U gradovima se jedva još govori na dijalektu. Standardni jezik se takođe koristi u poslovnom okruženju. Govornici dijalekata su stoga okarakterizirani kao prosti i neobrazovani. A opet su prisutni u svim društvenim slojevima. Govornici dijalekata, dakle, nisu ništa manje inteligentni od drugih. Upravo suprotno! Ko govori na dijalektu ima mnogo prednosti. Na primjer, na nastavi jezika. Govornici dijalekta znaju da postoje različiti jezički oblici. Takođe su naučili da brzo barataju jezičkim stilovima. Stoga govornici dijalekta imaju višu varijacijsku kompetenciju. Oni osjećaju koji jezični stil odgovara određenoj situaciji. To je čak naučno dokazano. Dakle: Imajte hrabrosti koristiti se dijalektom – isplati se!
Da li ste to znali?
Bugarski spada u južnoslavenske jezike. Oko 10 miliona ljudi govori bugarski. Većina njih živi naravno u Bugarskoj. Ali i u drugim zemljama se govori bugarski. Tu spadaju na primjer Ukraјina i Moldavija. Bugarski je jedan od najstarijih dokumentiranih slavenskih jezika. I ima puno posebnosti. Upadljiva je, na primjer, sličnost s albanskim i rumunskim. Oba ova jezika ne spadaju u slavenske jezike. Pa ipak ima puno paralela. Zato se svi ovi jezici nazivaju i balkanski jezici. Imaju puno zajedničkih crta, iako međusobno nisu srodni. Bugarski glagoli mogu imati izuzetno puno oblika. U bugarskom takođe ne postoji infinitiv. Ko želi da uči ovaj zanimljivi jezik, otkrit će veoma brzo puno novih stvari!