Knjiga fraza

bs U restoranu 4   »   sr У ресторану 4

32 [trideset i dva]

U restoranu 4

U restoranu 4

32 [тридесет и два]

32 [trideset i dva]

У ресторану 4

[U restoranu 4]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski srpski Igra Više
Jedanput pomfrit s kečapom. Ј--а-п-т------ит--- -е-а-ом. Једанпут помфрит са кечапом. Ј-д-н-у- п-м-р-т с- к-ч-п-м- ---------------------------- Једанпут помфрит са кечапом. 0
Je-------pom--it sa -eč--o-. Jedanput pomfrit sa kečapom. J-d-n-u- p-m-r-t s- k-č-p-m- ---------------------------- Jedanput pomfrit sa kečapom.
I dvaput s majonezom. И---апут-с -ај-н----. И двапут с мајонезом. И д-а-у- с м-ј-н-з-м- --------------------- И двапут с мајонезом. 0
I dvaput s -aj--e--m. I dvaput s majonezom. I d-a-u- s m-j-n-z-m- --------------------- I dvaput s majonezom.
I triput prženu kobasicu sa senfom. И-т-ипу---р---у--о--сицу с---е-ф--. И трипут пржену кобасицу са сенфом. И т-и-у- п-ж-н- к-б-с-ц- с- с-н-о-. ----------------------------------- И трипут пржену кобасицу са сенфом. 0
I--riput --že-u k--a---- s--s---om. I triput prženu kobasicu sa senfom. I t-i-u- p-ž-n- k-b-s-c- s- s-n-o-. ----------------------------------- I triput prženu kobasicu sa senfom.
Kakvo povrće imate? Какво п-вр-е -мат-? Какво поврће имате? К-к-о п-в-ћ- и-а-е- ------------------- Какво поврће имате? 0
K--------rće----t-? Kakvo povrc-e imate? K-k-o p-v-c-e i-a-e- -------------------- Kakvo povrće imate?
Imate li graha? И--те -и па-уља? Имате ли пасуља? И-а-е л- п-с-љ-? ---------------- Имате ли пасуља? 0
Im--- l- pa-ul--? Imate li pasulja? I-a-e l- p-s-l-a- ----------------- Imate li pasulja?
Imate li karfiola? И-а-- ли-карфиол-? Имате ли карфиола? И-а-е л- к-р-и-л-? ------------------ Имате ли карфиола? 0
I-a-e -- karf-o--? Imate li karfiola? I-a-e l- k-r-i-l-? ------------------ Imate li karfiola?
Ja rado jedem kukuruz. Ја р-до-ј--е---ук-р-з. Ја радо једем кукуруз. Ј- р-д- ј-д-м к-к-р-з- ---------------------- Ја радо једем кукуруз. 0
Ja-r--- -e-e- --kuruz. Ja rado jedem kukuruz. J- r-d- j-d-m k-k-r-z- ---------------------- Ja rado jedem kukuruz.
Ja rado jedem krastavce. Ј- --д----------а--а--е. Ја радо једем краставце. Ј- р-д- ј-д-м к-а-т-в-е- ------------------------ Ја радо једем краставце. 0
Ja-rado --dem-kras-avc-. Ja rado jedem krastavce. J- r-d- j-d-m k-a-t-v-e- ------------------------ Ja rado jedem krastavce.
Ja rado jedem paradajz. Ј- --д--ј-дем -----ај-. Ја радо једем парадајз. Ј- р-д- ј-д-м п-р-д-ј-. ----------------------- Ја радо једем парадајз. 0
J--rado ------pa-a---z. Ja rado jedem paradajz. J- r-d- j-d-m p-r-d-j-. ----------------------- Ja rado jedem paradajz.
Jedete li i Vi rado praziluk? Је-е---ли и Ви---д- пра--лу-? Једете ли и Ви радо празилук? Ј-д-т- л- и В- р-д- п-а-и-у-? ----------------------------- Једете ли и Ви радо празилук? 0
J--e-e l- i-Vi -ado pra---u-? Jedete li i Vi rado praziluk? J-d-t- l- i V- r-d- p-a-i-u-? ----------------------------- Jedete li i Vi rado praziluk?
Jedete li Vi rado i kiseli kupus? Јед-те--- В--рад- --кис----к-пус? Једете ли Ви радо и кисели купус? Ј-д-т- л- В- р-д- и к-с-л- к-п-с- --------------------------------- Једете ли Ви радо и кисели купус? 0
J---te li Vi--a-o - k-sel- k--us? Jedete li Vi rado i kiseli kupus? J-d-t- l- V- r-d- i k-s-l- k-p-s- --------------------------------- Jedete li Vi rado i kiseli kupus?
Jedete li Vi rado i leću? Је-е-е-л- Ви--------ле--? Једете ли Ви радо и лећу? Ј-д-т- л- В- р-д- и л-ћ-? ------------------------- Једете ли Ви радо и лећу? 0
Je---- li-V- rado-i l----? Jedete li Vi rado i lec-u? J-d-t- l- V- r-d- i l-c-u- -------------------------- Jedete li Vi rado i leću?
Jedeš li i ti rado mrkvu? Једеш л- - ти ра-о-ш----р---? Једеш ли и ти радо шаргарепу? Ј-д-ш л- и т- р-д- ш-р-а-е-у- ----------------------------- Једеш ли и ти радо шаргарепу? 0
J---š--i i--- r--o -a-----pu? Jedeš li i ti rado šargarepu? J-d-š l- i t- r-d- š-r-a-e-u- ----------------------------- Jedeš li i ti rado šargarepu?
Jedeš li i ti rado brokulu? Једеш ли-- ти радо бр---лe? Једеш ли и ти радо брокулe? Ј-д-ш л- и т- р-д- б-о-у-e- --------------------------- Једеш ли и ти радо брокулe? 0
Je-e- -i-- -- ra---b-ok-le? Jedeš li i ti rado brokule? J-d-š l- i t- r-d- b-o-u-e- --------------------------- Jedeš li i ti rado brokule?
Jedeš li i ti rado papriku? Једе--ли и ти--ад--папри-у? Једеш ли и ти радо паприку? Ј-д-ш л- и т- р-д- п-п-и-у- --------------------------- Једеш ли и ти радо паприку? 0
J---š -i-- -i --do ---ri-u? Jedeš li i ti rado papriku? J-d-š l- i t- r-d- p-p-i-u- --------------------------- Jedeš li i ti rado papriku?
Ja ne volim luk. Ј--н- в---- --к. Ја не волим лук. Ј- н- в-л-м л-к- ---------------- Ја не волим лук. 0
J---e---lim luk. Ja ne volim luk. J- n- v-l-m l-k- ---------------- Ja ne volim luk.
Ja ne volim masline. Ја-н------м---сл---. Ја не волим маслине. Ј- н- в-л-м м-с-и-е- -------------------- Ја не волим маслине. 0
J- -----li- m-sli--. Ja ne volim masline. J- n- v-l-m m-s-i-e- -------------------- Ja ne volim masline.
Ja ne volim gljive. Ја -- в------љи--. Ја не волим гљиве. Ј- н- в-л-м г-и-е- ------------------ Ја не волим гљиве. 0
J- -e ---i- glj-v-. Ja ne volim gljive. J- n- v-l-m g-j-v-. ------------------- Ja ne volim gljive.

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Tonalni jezici

Većina govornih jezika u svijetu su tonalni jezici. Kod tonalnih jezika najvažnija je visina tona. Ona određuje značenje riječi i slogova. Stoga je ton usko vezan za riječ. Većina govornih jezika u Aziji su tonalni jezici. Na primjer, među njih spadaju kineski, tajlandski i vijetnamski jezik. U Africi takođe postoje različiti tonalni jezici. Većina starosjedilačkih jezika Amerike su takođe tonalni jezici. Indoevropski jezici većinom sadrže tonske elemente. To se, na primjer, odnosi na švedski ili srpski jezik. Visina tona varira u pojedinim jezicima. U kineskom jeziku se prepoznaju četiri različita tona. Stoga slog ma može imati četiri značenja. To su majka , konoplja, konj i psovati. Zanimljivo je da tonski jezici utječu i na naš sluh. To su pokazala istraživanja o apsolutnom sluhu. Apsolutni sluh je sposobnost tačnog identificiranja slušanih tonova. Apsolutni sluh je rijetka pojava u Evropi i Sjevernoj Americi. Ima ga manje od 1 na 10.000 osoba. Kod izvornih govornika kineskog jezika situacija je drugačija. Ovdje tu sposobnost ima 9 puta više ljudi. Svi smo imali tu posebnu sposobnost kao mala djeca. Ona nam je zapravo potrebna da bismo naučili ispravno govoriti. Nažalost, kasnije ju većina ljudi izgubi. Visina tonova je naravno važna i u muzici. To posebno vrijedi za kulture u kojima se govori tonalni jezik. Moraju se tačno pridržavati melodije. Inače iz lijepe ljubavne pjesme ispada besmislena pjesmica!
Da li ste to znali?
Pandžapski jezik spada u indoiranske jezike. On je maternji jezik oko 130 miliona ljudi. Većina živi u Pakistanu. Ali pandžapski se govori i u saveznoj državi Pendžab. U Pakistanu se pandžapski skoro nikako ne koristi kao pisani jezik. U Indiji je to drukčije, jer jezik tamo ima službeni status. U pandžapskom se koristi vlastito pismo. I ima veoma dugu književnu tradiciju… Nađeni su tekstovi stari skoro 1000 godina. I s fonološke tačke gledišta je pendžapski veoma interesantan. To je tonski jezik. U tonskim jezicima visina naglašenog sloga mijenja njihovo značenje. U pandžapskom naglašeni slog može imati tri različite visine tona. Za indoevropske jezike je to veoma neobično. Zato to čini pandžapski uzbudljivijim!