Knjiga fraza

bs Aktivnosti na godišnjem odmoru   »   bn ছুটির কার্যকলাপ

48 [četrdeset i osam]

Aktivnosti na godišnjem odmoru

Aktivnosti na godišnjem odmoru

৪৮ [আটচল্লিশ]

48 [āṭacalliśa]

ছুটির কার্যকলাপ

[chuṭira kāryakalāpa]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski bengalski Igra Više
Je li plaža čista? ত--কি-পরিষ্--- আ-ে? তট ক- পর-ষ-ক-র আছ-? ত- ক- প-ি-্-া- আ-ে- ------------------- তট কি পরিষ্কার আছে? 0
t-ṭa-ki---riṣk-r- ā--ē? taṭa ki pariṣkāra āchē? t-ṭ- k- p-r-ṣ-ā-a ā-h-? ----------------------- taṭa ki pariṣkāra āchē?
Može li se tamo kupati? ও-ান- ----- --তে---রি? ওখ-ন- স-ন-ন করত- প-র-? ও-া-ে স-ন-ন ক-ত- প-র-? ---------------------- ওখানে স্নান করতে পারি? 0
Ōk-ā-ē-snā-- kar--ē--āri? Ōkhānē snāna karatē pāri? Ō-h-n- s-ā-a k-r-t- p-r-? ------------------------- Ōkhānē snāna karatē pāri?
Nije li opasno tamo se kupati? সে--ন- সাঁতা- ক-ট--ব--দজনক নয়---? স-খ-ন- স--ত-র ক-ট- ব-পদজনক নয় ত-? স-খ-ন- স-ঁ-া- ক-ট- ব-প-জ-ক ন- ত-? --------------------------------- সেখানে সাঁতার কাটা বিপদজনক নয় তো? 0
Sē-hā-ē ----t--- --ṭ- ----daja--ka--aẏ- t-? Sēkhānē sām-tāra kāṭā bipadajanaka naẏa tō? S-k-ā-ē s-m-t-r- k-ṭ- b-p-d-j-n-k- n-ẏ- t-? ------------------------------------------- Sēkhānē sām̐tāra kāṭā bipadajanaka naẏa tō?
Može li se ovdje iznajmiti suncobran? এ---ে কি---ড়া----় রো----ছা-া -াওয়--যা-? এখ-ন- ক- ভ-ড--য় বড- র-দ – ছ-ত- প-ওয়- য-য়? এ-া-ে ক- ভ-ড-া- ব-় র-দ – ছ-ত- প-ও-া য-য়- ----------------------------------------- এখানে কি ভাড়ায় বড় রোদ – ছাতা পাওয়া যায়? 0
Ēk--n- -i-b--ṛ-ẏ--ba---rōd--–----tā-pā'--ā -āẏa? Ēkhānē ki bhāṛāẏa baṛa rōda – chātā pā'ōẏā yāẏa? Ē-h-n- k- b-ā-ā-a b-ṛ- r-d- – c-ā-ā p-'-ẏ- y-ẏ-? ------------------------------------------------ Ēkhānē ki bhāṛāẏa baṛa rōda – chātā pā'ōẏā yāẏa?
Može li se ovdje iznajmiti ležaljka? এ-া-- ডেক চে-ার -া---য়--া-য়- -ায়? এখ-ন- ড-ক চ-য়-র ভ-ড--য় প-ওয়- য-য়? এ-া-ে ড-ক চ-য়-র ভ-ড-া- প-ও-া য-য়- --------------------------------- এখানে ডেক চেয়ার ভাড়ায় পাওয়া যায়? 0
Ēkhā-ē--ēka-c--ā-a--hāṛāẏ- -ā'----yā--? Ēkhānē ḍēka cēẏāra bhāṛāẏa pā'ōẏā yāẏa? Ē-h-n- ḍ-k- c-ẏ-r- b-ā-ā-a p-'-ẏ- y-ẏ-? --------------------------------------- Ēkhānē ḍēka cēẏāra bhāṛāẏa pā'ōẏā yāẏa?
Može li se ovdje iznajmiti čamac? এ-া-- -া---য় ---া প-ও-- ---? এখ-ন- ভ-ড--য় ন-ক- প-ওয়- য-য়? এ-া-ে ভ-ড-া- ন-ক- প-ও-া য-য়- ---------------------------- এখানে ভাড়ায় নৌকা পাওয়া যায়? 0
Ē-h--- -h--ā---naukā------ā yā--? Ēkhānē bhāṛāẏa naukā pā'ōẏā yāẏa? Ē-h-n- b-ā-ā-a n-u-ā p-'-ẏ- y-ẏ-? --------------------------------- Ēkhānē bhāṛāẏa naukā pā'ōẏā yāẏa?
Ja bih rado surfao / surfala. আম--স-র্ফ-কর- ৷ আম- স-র-ফ করব ৷ আ-ি স-র-ফ ক-ব ৷ --------------- আমি সার্ফ করব ৷ 0
Ā-i-s----- -a-aba Āmi sārpha karaba Ā-i s-r-h- k-r-b- ----------------- Āmi sārpha karaba
Ja bih rado ronio / ronila. আ-ি -াই- -ড-ব-/-ঝ-ঁপ ----)---- ৷ আম- ড-ইভ (ড-ব / ঝ--প দ-য়-) দ-ব ৷ আ-ি ড-ই- (-ু- / ঝ-ঁ- দ-য়-) দ-ব ৷ -------------------------------- আমি ডাইভ (ডুব / ঝাঁপ দেয়া) দেব ৷ 0
āmi ḍ-'ib-a -ḍ----- -hā-̐pa-d---) --ba āmi ḍā'ibha (ḍuba / jhām-pa dēẏā) dēba ā-i ḍ-'-b-a (-u-a / j-ā-̐-a d-ẏ-) d-b- -------------------------------------- āmi ḍā'ibha (ḍuba / jhām̐pa dēẏā) dēba
Ja bih rado skijao / skijala na vodi. আ-- ওয়---র -্-ী--র--৷ আম- ওয়-ট-র স-ক- করব ৷ আ-ি ও-া-া- স-ক- ক-ব ৷ --------------------- আমি ওয়াটার স্কী করব ৷ 0
āmi---āṭā-----ī k--aba āmi ōẏāṭāra skī karaba ā-i ō-ā-ā-a s-ī k-r-b- ---------------------- āmi ōẏāṭāra skī karaba
Može li se iznajmiti daska za surfanje? স-র-----্ড-ভা-়-য়--াও------? স-র-ফব-র-ড ভ-ড--য় প-ওয়- য-য়? স-র-ফ-ো-্- ভ-ড-া- প-ও-া য-য়- ---------------------------- সার্ফবোর্ড ভাড়ায় পাওয়া যায়? 0
s-rp----rḍ--bh---ẏa-p---ẏā ---a? sārphabōrḍa bhāṛāẏa pā'ōẏā yāẏa? s-r-h-b-r-a b-ā-ā-a p-'-ẏ- y-ẏ-? -------------------------------- sārphabōrḍa bhāṛāẏa pā'ōẏā yāẏa?
Može li se iznajmiti oprema za ronjenje? ডাই- ---াব---্ত-র--তি -াড়-য়-পাওয়া ---? ড-ইভ করব-ব যন-ত-রপ-ত- ভ-ড--য় প-ওয়- য-য়? ড-ই- ক-ব-ব য-্-্-প-ত- ভ-ড-া- প-ও-া য-য়- --------------------------------------- ডাইভ করবাব যন্ত্রপাতি ভাড়ায় পাওয়া যায়? 0
Ḍ-'-bha karab--a-y-ntr-p----bh-ṛ-----ā---ā -āẏa? Ḍā'ibha karabāba yantrapāti bhāṛāẏa pā'ōẏā yāẏa? Ḍ-'-b-a k-r-b-b- y-n-r-p-t- b-ā-ā-a p-'-ẏ- y-ẏ-? ------------------------------------------------ Ḍā'ibha karabāba yantrapāti bhāṛāẏa pā'ōẏā yāẏa?
Mogu li se iznajmiti vodene skije? ও--ট-র-স--- ভ--়---প---া -া-? ওয়-ট-র স-ক- ভ-ড--য় প-ওয়- য-য়? ও-া-া- স-ক- ভ-ড-া- প-ও-া য-য়- ----------------------------- ওয়াটার স্কী ভাড়ায় পাওয়া যায়? 0
Ō-āṭ----sk- b---ā-- -------yāẏ-? Ōẏāṭāra skī bhāṛāẏa pā'ōẏā yāẏa? Ō-ā-ā-a s-ī b-ā-ā-a p-'-ẏ- y-ẏ-? -------------------------------- Ōẏāṭāra skī bhāṛāẏa pā'ōẏā yāẏa?
Ja sam tek početnik. আ---এখ- --ে---নতুন-শি-ছি ৷ আম- এখন সব- / নত-ন শ-খছ- ৷ আ-ি এ-ন স-ে / ন-ু- শ-খ-ি ৷ -------------------------- আমি এখন সবে / নতুন শিখছি ৷ 0
Ā------an- s--ē-- ---un- ś-kha-hi Āmi ēkhana sabē / natuna śikhachi Ā-i ē-h-n- s-b- / n-t-n- ś-k-a-h- --------------------------------- Āmi ēkhana sabē / natuna śikhachi
Ja sam prosječno dobar / dobra. আ-- ম-টা-ুটি-----৷ আম- ম-ট-ম-ট- ভ-ল ৷ আ-ি ম-ট-ম-ট- ভ-ল ৷ ------------------ আমি মোটামুটি ভাল ৷ 0
āmi-mōṭ-mu-- --āla āmi mōṭāmuṭi bhāla ā-i m-ṭ-m-ṭ- b-ā-a ------------------ āmi mōṭāmuṭi bhāla
Snalazim se već s tim. আম---ট------ভ---পা-- ৷ আম- এট- খ-ব ভ-ল প-র- ৷ আ-ি এ-া খ-ব ভ-ল প-র- ৷ ---------------------- আমি এটা খুব ভাল পারি ৷ 0
ā----ṭ- kh--- ----a pā-i āmi ēṭā khuba bhāla pāri ā-i ē-ā k-u-a b-ā-a p-r- ------------------------ āmi ēṭā khuba bhāla pāri
Gdje je ski lift? স্কী-----ফ---ক----? স-ক- – ল-ফ-ট ক-থ-য়? স-ক- – ল-ফ-ট ক-থ-য়- ------------------- স্কী – লিফ্ট কোথায়? 0
s-ī-- ---h-a k-thāẏa? skī – liphṭa kōthāẏa? s-ī – l-p-ṭ- k-t-ā-a- --------------------- skī – liphṭa kōthāẏa?
Imaš li sa sobom skije? তোম-র কা-ে -----আ--? ত-ম-র ক-ছ- স-ক- আছ-? ত-ম-র ক-ছ- স-ক- আ-ে- -------------------- তোমার কাছে স্কী আছে? 0
Tō---a-k--h- sk- āchē? Tōmāra kāchē skī āchē? T-m-r- k-c-ē s-ī ā-h-? ---------------------- Tōmāra kāchē skī āchē?
Imaš li obuću za skijanje tu? ত--া- ---- স-কী -ু---ছে? ত-ম-র ক-ছ- স-ক- ব-ট আছ-? ত-ম-র ক-ছ- স-ক- ব-ট আ-ে- ------------------------ তোমার কাছে স্কী বুট আছে? 0
T----- kā-hē---ī ---- ā---? Tōmāra kāchē skī buṭa āchē? T-m-r- k-c-ē s-ī b-ṭ- ā-h-? --------------------------- Tōmāra kāchē skī buṭa āchē?

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Jezik slika

Jedna njemačka poslovica kaže: Slika govori više od hiljadu riječi. To znači da se slike često mogu brže razumjeti od govora. Slike također mogu brže prenositi emocije. Stoga se u reklamama koristi jako puno slika. Slike funkcioniraju drugačije od jezika. Pokazuju nam više stvari paralelno i djeluju cjelovito. To znači da cijela slika ima određeni učinak. U jeziku je potrebno više riječi. Međutim, slike i jezik idu jedno s drugim. Da bi se opisala slika, potreban nam je jezik. S druge strane, mnogi su tekstovi razumljivi tek kroz slike. Povezanost slike i jezika istražuju lingvisti. Međutim, postavlja se pitanje da li slike predstavljaju jedan zaseban jezik. Kada se nešto snimi, možemo gledati slike. Međutim, poruka filma nije konkretna. Da bi slika funkcionirala kao jezik, mora biti konkretna. Što manje pokazuje, tim je poruka jasnija. Dobar primjer za to su piktogrami. Piktogrami su jednostavni i jednoznačni slikovni znakovi. Zamjenjuju verbalni jezik te kao takvi predstavljaju oblik vizuelne komunikacije. Na primjer, svi znaju kako izgleda piktogram za zabranu pušenja. Na njemu je prikazana prekrižena cigareta. Slike globalizacijom postaju sve važnije. Jezik slika se takođe mora naučiti. On nije razumljiv u cijelom svijetu iako mnogi tako misle. Pošto naša kultura utječe na razumijevanje slika. Ono što vidimo zavisi od mnogo različitih čimbenika. Dakle, neki ljudi ne vide cigaretu, već samo tamne linije.
Da li ste to znali?
Turski spada u porodicu oko 40 turkijskih jezika. Najveća srodnost turskog je s azerbejdžanskim jezikom. To je maternji ili drugi jezik za više od 80 miliona ljudi. Oni prvenstveno žive u Turskoj i na Balkanu. Iseljenici su donijeli turski i u Evropu, Ameriku i Australiju. I na turski su utjecali drugi jezici. U jezičkom fondu se prije svega nalaze riječi iz arapskog i francuskog. Puno različitih dijalekata je odlika turskog jezika. Istanbulski dijalekt se pri tome smatra osnovom današnjeg književnog jezika. Gramatika poznaje ukupno šest padeža. Karakteristika turskog je takođe aglutinirajuća jezička struktura. To znači da se gramatički oblici izražavaju sufiksima. Redoslijed tih nastavaka je tačno utvrđen, iako ih može biti mnogo. Ovaj princip razlikuje turski od indogermanskih jezika.