Knjiga fraza

bs nešto željeti   »   uk Хотіти що-небудь

70 [sedamdeset]

nešto željeti

nešto željeti

70 [сімдесят]

70 [simdesyat]

Хотіти що-небудь

[Khotity shcho-nebudʹ]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski ukrajinski Igra Više
Želite li pušiti? Хоче-е--у-ити? Хочете курити? Х-ч-т- к-р-т-? -------------- Хочете курити? 0
K--chete--u----? Khochete kuryty? K-o-h-t- k-r-t-? ---------------- Khochete kuryty?
Želite li plesati? Х--е----а-----ти? Хочете танцювати? Х-ч-т- т-н-ю-а-и- ----------------- Хочете танцювати? 0
Khoc-ete--an--yu--t-? Khochete tantsyuvaty? K-o-h-t- t-n-s-u-a-y- --------------------- Khochete tantsyuvaty?
Želite li šetati? Х-ч--- йти-г-л-ти? Хочете йти гуляти? Х-ч-т- й-и г-л-т-? ------------------ Хочете йти гуляти? 0
Kh-c-e-e-y̆ty-hul--t-? Khochete y-ty hulyaty? K-o-h-t- y-t- h-l-a-y- ---------------------- Khochete y̆ty hulyaty?
Ja želim pušiti. Я-хо-у----и--. Я хочу курити. Я х-ч- к-р-т-. -------------- Я хочу курити. 0
YA-k-o-hu-------. YA khochu kuryty. Y- k-o-h- k-r-t-. ----------------- YA khochu kuryty.
Želiš li cigaretu? Ти----ів-би-циг----? Ти хотів би цигарку? Т- х-т-в б- ц-г-р-у- -------------------- Ти хотів би цигарку? 0
Ty ---tiv--y--sy-----? Ty khotiv by tsyharku? T- k-o-i- b- t-y-a-k-? ---------------------- Ty khotiv by tsyharku?
On želi vatru. В-- х-т------вог--. Він хотів би вогню. В-н х-т-в б- в-г-ю- ------------------- Він хотів би вогню. 0
Vi- -hot-v--y -o--yu. Vin khotiv by vohnyu. V-n k-o-i- b- v-h-y-. --------------------- Vin khotiv by vohnyu.
Ja želim nešto piti. Я х--у----и. Я хочу пити. Я х-ч- п-т-. ------------ Я хочу пити. 0
YA kh--h- p-t-. YA khochu pyty. Y- k-o-h- p-t-. --------------- YA khochu pyty.
Ja želim nešto jesti. Я----у---т-. Я хочу їсти. Я х-ч- ї-т-. ------------ Я хочу їсти. 0
Y- k--c-u-ï-t-. YA khochu i-sty. Y- k-o-h- i-s-y- ---------------- YA khochu ïsty.
Ja se želim malo odmoriti. Я--о-- -----чи--. Я хочу відпочити. Я х-ч- в-д-о-и-и- ----------------- Я хочу відпочити. 0
Y----o-hu vid-o-h---. YA khochu vidpochyty. Y- k-o-h- v-d-o-h-t-. --------------------- YA khochu vidpochyty.
Ja Vas želim nešto pitati. Я--о-у---с --що-зап-т---. Я хочу Вас дещо запитати. Я х-ч- В-с д-щ- з-п-т-т-. ------------------------- Я хочу Вас дещо запитати. 0
YA--ho--u--a- d--h--o---pyt-t-. YA khochu Vas deshcho zapytaty. Y- k-o-h- V-s d-s-c-o z-p-t-t-. ------------------------------- YA khochu Vas deshcho zapytaty.
Ja Vas želim za nešto zamoliti. Я-хо-----с де-о п---осити. Я хочу Вас дещо попросити. Я х-ч- В-с д-щ- п-п-о-и-и- -------------------------- Я хочу Вас дещо попросити. 0
YA kho--u-V-s--es---- p------ty. YA khochu Vas deshcho poprosyty. Y- k-o-h- V-s d-s-c-o p-p-o-y-y- -------------------------------- YA khochu Vas deshcho poprosyty.
Ja Vas želim na nešto pozvati. Я -оч--Ва- ----с--з-пр-сити. Я хочу Вас кудись запросити. Я х-ч- В-с к-д-с- з-п-о-и-и- ---------------------------- Я хочу Вас кудись запросити. 0
Y- khoc-u --- --dy-ʹ--a-r--yt-. YA khochu Vas kudysʹ zaprosyty. Y- k-o-h- V-s k-d-s- z-p-o-y-y- ------------------------------- YA khochu Vas kudysʹ zaprosyty.
Šta želite, molim? Щ--------ете вип--и? Що Ви хочете випити? Щ- В- х-ч-т- в-п-т-? -------------------- Що Ви хочете випити? 0
Shc---V---h--h--e--y----? Shcho Vy khochete vypyty? S-c-o V- k-o-h-t- v-p-t-? ------------------------- Shcho Vy khochete vypyty?
Želite li kafu? Ч- ----л- б -и-к-в-? Чи хотіли б Ви кави? Ч- х-т-л- б В- к-в-? -------------------- Чи хотіли б Ви кави? 0
Ch- k----l--b Vy-kavy? Chy khotily b Vy kavy? C-y k-o-i-y b V- k-v-? ---------------------- Chy khotily b Vy kavy?
Ili radije želite čaj? Чи-хотіли - -- --а-- ---? Чи хотіли б Ви краще чаю? Ч- х-т-л- б В- к-а-е ч-ю- ------------------------- Чи хотіли б Ви краще чаю? 0
C-y k----l--b -y-----h--e-ch--u? Chy khotily b Vy krashche chayu? C-y k-o-i-y b V- k-a-h-h- c-a-u- -------------------------------- Chy khotily b Vy krashche chayu?
Mi se želimo voziti kući. Ми---т-л----п-їхати до-ом-. Ми хотіли б поїхати додому. М- х-т-л- б п-ї-а-и д-д-м-. --------------------------- Ми хотіли б поїхати додому. 0
M- -ho-i-y b---ïk-aty -odo-u. My khotily b poi-khaty dodomu. M- k-o-i-y b p-i-k-a-y d-d-m-. ------------------------------ My khotily b poïkhaty dodomu.
Želite li vi taksi? Чи-х------------а-сі? Чи хотіли б ви таксі? Ч- х-т-л- б в- т-к-і- --------------------- Чи хотіли б ви таксі? 0
Ch--kho------------ks-? Chy khotily b vy taksi? C-y k-o-i-y b v- t-k-i- ----------------------- Chy khotily b vy taksi?
Oni žele telefonirati. Вони -оч--ь --те---он--а-и. Вони хочуть зателефонувати. В-н- х-ч-т- з-т-л-ф-н-в-т-. --------------------------- Вони хочуть зателефонувати. 0
V-n- kh--hu-- zatel-fo-uv---. Vony khochutʹ zatelefonuvaty. V-n- k-o-h-t- z-t-l-f-n-v-t-. ----------------------------- Vony khochutʹ zatelefonuvaty.

Dva jezika = dva centra za govor!

Našem mozgu je svejedno kada učimo neki jezik. Jer različite jezike pohranjuje u različitim područjima. Ne pohranjuju se svi jezici koje učimo na istom mjestu. Jezici koje učimo kao odrasli imaju vlastiti spremnik. To znači da mozak obrađuje nova pravila na jednom drugom mjestu. Ne pohranjuju se zajedno s materinjim jezikom. Ljudima koji odrastaju dvojezično potrebno je samo jedno područje. Do tog zaključka se došlo u mnogim istraživanja. Neuronaučnici su ispitivali različite ispitanike. Ti ispitanici su tečno govorili dva jezika. Međutim, jedan dio ispitanika je odrastao s dva jezika. Drugi dio je kasnije naučio drugi jezik. Istraživači su mjerili moždanu aktivnost tokom jezičkih testova. Tako su vidjeli koja područja mozga rade kod testova. I uvidjeli su da “kasniji” učenici imaju dva jezična centra! Istraživači su već duže vrijeme pretpostavljali da je to tako. Ljudi s ozljedama mozga pokazuju različite simptome. Na taj način ozljeda mozga vodi do poteškoća u govoru. Oboljeli tako ne mogu izgovoriti ili razumjeti riječi. Međutim, ponekad dvojezičke žrtve nesreće pokazuju neobične simptome. Njihove jezičke poteškoće ne moraju uvijek pogoditi oba jezika. Ako je ozlijeđeno samo jedno područje mozga, drugo može još uvijek funkcionirati. Tada pacijenti govore jedan jezik bolje od drugog. Dva jezika se opet nauče različitim tempom. To dokazuje da se oba jezika ne pohranjuju na isto mjesto. Budući da se ne nauče istovremeno, formiraju se dva centra. Još nije poznato na koji tačno način naš mozak upravlja s više jezika. Međutim, nova saznanja bi mogla dovesti do novih strategija učenja.