Knjiga fraza

bs nešto željeti   »   am የሆነ ነገር ለመወዳደር

70 [sedamdeset]

nešto željeti

nešto željeti

70 [ሰባ]

70 [seba]

የሆነ ነገር ለመወዳደር

[mewidedi]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski amharski Igra Više
Želite li pušiti? ማጨ- --ልጋሉ? ማጨስ ይፈልጋሉ? ማ-ስ ይ-ል-ሉ- ---------- ማጨስ ይፈልጋሉ? 0
mach’-s-----e---al-? mach’esi yifeligalu? m-c-’-s- y-f-l-g-l-? -------------------- mach’esi yifeligalu?
Želite li plesati? መደ-ስ---ል-ሉ? መደነስ ይፈልጋሉ? መ-ነ- ይ-ል-ሉ- ----------- መደነስ ይፈልጋሉ? 0
me---es------li--l-? medenesi yifeligalu? m-d-n-s- y-f-l-g-l-? -------------------- medenesi yifeligalu?
Želite li šetati? የ-ግ--ጉዞ -ድረግ----ጋ-? የእግር ጉዞ ማድረግ ይፈልጋሉ? የ-ግ- ጉ- ማ-ረ- ይ-ል-ሉ- ------------------- የእግር ጉዞ ማድረግ ይፈልጋሉ? 0
ye’i-iri---z- m-d-r--i yifeli--lu? ye’igiri guzo madiregi yifeligalu? y-’-g-r- g-z- m-d-r-g- y-f-l-g-l-? ---------------------------------- ye’igiri guzo madiregi yifeligalu?
Ja želim pušiti. ማ-- ---ጋለው ማጨስ እፈልጋለው ማ-ስ እ-ል-ለ- ---------- ማጨስ እፈልጋለው 0
ma--’es- -fel----ewi mach’esi ifeligalewi m-c-’-s- i-e-i-a-e-i -------------------- mach’esi ifeligalewi
Želiš li cigaretu? ሲ---ት-ልጋ---ጊያለ-? ሲጋራ ትፈልጋለህ/ጊያለሽ? ሲ-ራ ት-ል-ለ-/-ያ-ሽ- ---------------- ሲጋራ ትፈልጋለህ/ጊያለሽ? 0
sīga-a-tifeli----------a---h-? sīgara tifeligalehi/gīyaleshi? s-g-r- t-f-l-g-l-h-/-ī-a-e-h-? ------------------------------ sīgara tifeligalehi/gīyaleshi?
On želi vatru. እሱ--ይ-ር -ፈልጋል እሱ ላይተር ይፈልጋል እ- ላ-ተ- ይ-ል-ል ------------- እሱ ላይተር ይፈልጋል 0
is- -ayi-eri y--el---li isu layiteri yifeligali i-u l-y-t-r- y-f-l-g-l- ----------------------- isu layiteri yifeligali
Ja želim nešto piti. ጥ----ገ- -ጠጣት እፈልጋ--። ጥቂት ነገር መጠጣት እፈልጋለው። ጥ-ት ነ-ር መ-ጣ- እ-ል-ለ-። -------------------- ጥቂት ነገር መጠጣት እፈልጋለው። 0
t’---ī-i-n----i --t’e-’a-- ifeliga-ewi. t’ik’īti negeri met’et’ati ifeligalewi. t-i-’-t- n-g-r- m-t-e-’-t- i-e-i-a-e-i- --------------------------------------- t’ik’īti negeri met’et’ati ifeligalewi.
Ja želim nešto jesti. ጥ-ት--ገ- ---ት-እፈልጋለ-። ጥቂት ነገር መብላት እፈልጋለው። ጥ-ት ነ-ር መ-ላ- እ-ል-ለ-። -------------------- ጥቂት ነገር መብላት እፈልጋለው። 0
t----īti n--------bi--t-----liga-ewi. t’ik’īti negeri mebilati ifeligalewi. t-i-’-t- n-g-r- m-b-l-t- i-e-i-a-e-i- ------------------------------------- t’ik’īti negeri mebilati ifeligalewi.
Ja se želim malo odmoriti. ት------ --ል--ው። ትንሽ ማረፍ እፈልጋለው። ት-ሽ ማ-ፍ እ-ል-ለ-። --------------- ትንሽ ማረፍ እፈልጋለው። 0
tinis---m-re-- i--lig-le--. tinishi marefi ifeligalewi. t-n-s-i m-r-f- i-e-i-a-e-i- --------------------------- tinishi marefi ifeligalewi.
Ja Vas želim nešto pitati. ጥ-- ነገ-----ቅ---ፈ-ጋለ-። ጥቂት ነገር ልጠይቅዎ እፈልጋለው። ጥ-ት ነ-ር ል-ይ-ዎ እ-ል-ለ-። --------------------- ጥቂት ነገር ልጠይቅዎ እፈልጋለው። 0
t-i-’-t---egeri li-’--ik’iwo --el--a---i. t’ik’īti negeri lit’eyik’iwo ifeligalewi. t-i-’-t- n-g-r- l-t-e-i-’-w- i-e-i-a-e-i- ----------------------------------------- t’ik’īti negeri lit’eyik’iwo ifeligalewi.
Ja Vas želim za nešto zamoliti. ጥቂ--------ዲሰጡኝ -ጠ-ቅ- ------። ጥቂት ነገር እንዲሰጡኝ ልጠይቅዎ እፈልጋለው። ጥ-ት ነ-ር እ-ዲ-ጡ- ል-ይ-ዎ እ-ል-ለ-። ---------------------------- ጥቂት ነገር እንዲሰጡኝ ልጠይቅዎ እፈልጋለው። 0
t’------ neg-ri--nidī--t---y---it-e-i--i-- --el-g-----. t’ik’īti negeri inidīset’unyi lit’eyik’iwo ifeligalewi. t-i-’-t- n-g-r- i-i-ī-e-’-n-i l-t-e-i-’-w- i-e-i-a-e-i- ------------------------------------------------------- t’ik’īti negeri inidīset’unyi lit’eyik’iwo ifeligalewi.
Ja Vas želim na nešto pozvati. ል--ዝዎ -ፈልጋለው። ልጋብዝዎ እፈልጋለው። ል-ብ-ዎ እ-ል-ለ-። ------------- ልጋብዝዎ እፈልጋለው። 0
liga--z-wo -fe----lewi. ligabiziwo ifeligalewi. l-g-b-z-w- i-e-i-a-e-i- ----------------------- ligabiziwo ifeligalewi.
Šta želite, molim? ም--እንዳ----- ይ-ል-ሉ? ምን እንዳቀርብልዎ ይፈልጋሉ? ም- እ-ዳ-ር-ል- ይ-ል-ሉ- ------------------ ምን እንዳቀርብልዎ ይፈልጋሉ? 0
m----in---k-er------o-yife--g---? mini inidak’eribiliwo yifeligalu? m-n- i-i-a-’-r-b-l-w- y-f-l-g-l-? --------------------------------- mini inidak’eribiliwo yifeligalu?
Želite li kafu? ቡ---ፈል--? ቡና ይፈልጋሉ? ቡ- ይ-ል-ሉ- --------- ቡና ይፈልጋሉ? 0
b-na -i--li--l-? buna yifeligalu? b-n- y-f-l-g-l-? ---------------- buna yifeligalu?
Ili radije želite čaj? ወይስ-ሻይ----ሉ? ወይስ ሻይ ይወዳሉ? ወ-ስ ሻ- ይ-ዳ-? ------------ ወይስ ሻይ ይወዳሉ? 0
weyi-i --ayi-yiweda-u? weyisi shayi yiwedalu? w-y-s- s-a-i y-w-d-l-? ---------------------- weyisi shayi yiwedalu?
Mi se želimo voziti kući. ወ--ቤት -ንዳ--እ-ፈልጋለ-። ወደ ቤት መንዳት እንፈልጋለን። ወ- ቤ- መ-ዳ- እ-ፈ-ጋ-ን- ------------------- ወደ ቤት መንዳት እንፈልጋለን። 0
w------t-----id-t----ifeliga-e--. wede bēti menidati inifeligaleni. w-d- b-t- m-n-d-t- i-i-e-i-a-e-i- --------------------------------- wede bēti menidati inifeligaleni.
Želite li vi taksi? ታክሲ--ፈ---? ታክሲ ይፈልጋሉ? ታ-ሲ ይ-ል-ሉ- ---------- ታክሲ ይፈልጋሉ? 0
t----ī---fe--ga-u? takisī yifeligalu? t-k-s- y-f-l-g-l-? ------------------ takisī yifeligalu?
Oni žele telefonirati. ስልክ -ደ----ፈ--ሉ？ ስልክ መደወል ይፈልጋሉ？ ስ-ክ መ-ወ- ይ-ል-ሉ- --------------- ስልክ መደወል ይፈልጋሉ？ 0
sil--i mede-e-i----el---lu？ siliki medeweli yifeligalu？ s-l-k- m-d-w-l- y-f-l-g-l-？ --------------------------- siliki medeweli yifeligalu？

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Dva jezika = dva centra za govor!

Našem mozgu je svejedno kada učimo neki jezik. Jer različite jezike pohranjuje u različitim područjima. Ne pohranjuju se svi jezici koje učimo na istom mjestu. Jezici koje učimo kao odrasli imaju vlastiti spremnik. To znači da mozak obrađuje nova pravila na jednom drugom mjestu. Ne pohranjuju se zajedno s materinjim jezikom. Ljudima koji odrastaju dvojezično potrebno je samo jedno područje. Do tog zaključka se došlo u mnogim istraživanja. Neuronaučnici su ispitivali različite ispitanike. Ti ispitanici su tečno govorili dva jezika. Međutim, jedan dio ispitanika je odrastao s dva jezika. Drugi dio je kasnije naučio drugi jezik. Istraživači su mjerili moždanu aktivnost tokom jezičkih testova. Tako su vidjeli koja područja mozga rade kod testova. I uvidjeli su da “kasniji” učenici imaju dva jezična centra! Istraživači su već duže vrijeme pretpostavljali da je to tako. Ljudi s ozljedama mozga pokazuju različite simptome. Na taj način ozljeda mozga vodi do poteškoća u govoru. Oboljeli tako ne mogu izgovoriti ili razumjeti riječi. Međutim, ponekad dvojezičke žrtve nesreće pokazuju neobične simptome. Njihove jezičke poteškoće ne moraju uvijek pogoditi oba jezika. Ako je ozlijeđeno samo jedno područje mozga, drugo može još uvijek funkcionirati. Tada pacijenti govore jedan jezik bolje od drugog. Dva jezika se opet nauče različitim tempom. To dokazuje da se oba jezika ne pohranjuju na isto mjesto. Budući da se ne nauče istovremeno, formiraju se dva centra. Još nije poznato na koji tačno način naš mozak upravlja s više jezika. Međutim, nova saznanja bi mogla dovesti do novih strategija učenja.