Zbirka izraza

hr Javni lokalni promet   »   zh 公共的郊区运输

36 [trideset i šest]

Javni lokalni promet

Javni lokalni promet

36[三十六]

36 [Sānshíliù]

公共的郊区运输

[gōnggòng de jiāoqū yùnshū]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski kineski (pojednostavljeni) igra Više
Gdje je autobusni kolodvor? 公共-车站----里-? 公共汽车站 在 哪里 ? 公-汽-站 在 哪- ? ------------ 公共汽车站 在 哪里 ? 0
gō----n--qìc---z-à- z-- n-l-? gōnggòng qìchē zhàn zài nǎlǐ? g-n-g-n- q-c-ē z-à- z-i n-l-? ----------------------------- gōnggòng qìchē zhàn zài nǎlǐ?
Koji autobus vozi u centar? 哪- 公-----往 市中心-? 哪路 公共汽车 开往 市中心 ? 哪- 公-汽- 开- 市-心 ? ---------------- 哪路 公共汽车 开往 市中心 ? 0
Nǎ -ù-gō-gg-ng --------- --ng--hì z--n-xī-? Nǎ lù gōnggòng qìchē kāi wǎng shì zhōngxīn? N- l- g-n-g-n- q-c-ē k-i w-n- s-ì z-ō-g-ī-? ------------------------------------------- Nǎ lù gōnggòng qìchē kāi wǎng shì zhōngxīn?
Koju liniju moram uzeti? 我 得------路-- ? 我 得 乘坐 哪一路 车 ? 我 得 乘- 哪-路 车 ? -------------- 我 得 乘坐 哪一路 车 ? 0
W- dé-ché--zu------ī---c-ē? Wǒ dé chéngzuò nǎ yīlù chē? W- d- c-é-g-u- n- y-l- c-ē- --------------------------- Wǒ dé chéngzuò nǎ yīlù chē?
Moram li presjedati? 我-得 ----换----? 我 得 在 中途换车 吗 ? 我 得 在 中-换- 吗 ? -------------- 我 得 在 中途换车 吗 ? 0
W--d- z-------g-- --à---hē -a? Wǒ dé zài zhōngtú huàn chē ma? W- d- z-i z-ō-g-ú h-à- c-ē m-? ------------------------------ Wǒ dé zài zhōngtú huàn chē ma?
Gdje moram presjesti? 我 得-- 哪里 换--? 我 得 在 哪里 换车 ? 我 得 在 哪- 换- ? ------------- 我 得 在 哪里 换车 ? 0
W- -- z----ǎlǐ -u-n --ē? Wǒ dé zài nǎlǐ huàn chē? W- d- z-i n-l- h-à- c-ē- ------------------------ Wǒ dé zài nǎlǐ huàn chē?
Koliko košta karta? 一- 车---少- ? 一张 车票 多少钱 ? 一- 车- 多-钱 ? ----------- 一张 车票 多少钱 ? 0
Y- -hā-- chēpiào d-ōshǎo -iá-? Yī zhāng chēpiào duōshǎo qián? Y- z-ā-g c-ē-i-o d-ō-h-o q-á-? ------------------------------ Yī zhāng chēpiào duōshǎo qián?
Koliko stanica ima do centra? 到-市中--要 --- ? 到 市中心 要 多少站 ? 到 市-心 要 多-站 ? ------------- 到 市中心 要 多少站 ? 0
Dà------zh-n---n-y-- ----hǎo-zhàn? Dào shì zhōngxīn yào duōshǎo zhàn? D-o s-ì z-ō-g-ī- y-o d-ō-h-o z-à-? ---------------------------------- Dào shì zhōngxīn yào duōshǎo zhàn?
Morate ovdje izaći. 您-得 - -里-下车-。 您 得 在 这里 下车 。 您 得 在 这- 下- 。 ------------- 您 得 在 这里 下车 。 0
N-- dé zài -hèlǐ-----c--. Nín dé zài zhèlǐ xià chē. N-n d- z-i z-è-ǐ x-à c-ē- ------------------------- Nín dé zài zhèlǐ xià chē.
Morate izaći otraga. 您--- ---- 下- 。 您 必须 从 后面 下车 。 您 必- 从 后- 下- 。 -------------- 您 必须 从 后面 下车 。 0
Ní--bì-ū c--g hòum--- --à--h-. Nín bìxū cóng hòumiàn xià chē. N-n b-x- c-n- h-u-i-n x-à c-ē- ------------------------------ Nín bìxū cóng hòumiàn xià chē.
Sljedeći metro dolazi za 5 minuta. 下趟 -铁 --钟----。 下趟 地铁 五分钟 后来 。 下- 地- 五-钟 后- 。 -------------- 下趟 地铁 五分钟 后来 。 0
X-à -àng-dìt-- ---fēnzh--g -òu-á-. Xià tàng dìtiě wǔ fēnzhōng hòulái. X-à t-n- d-t-ě w- f-n-h-n- h-u-á-. ---------------------------------- Xià tàng dìtiě wǔ fēnzhōng hòulái.
Sljedeći tramvaj dolazi za 10 minuta. 下趟 有--车---钟--到-。 下趟 有轨电车 十分钟 后到 。 下- 有-电- 十-钟 后- 。 ---------------- 下趟 有轨电车 十分钟 后到 。 0
Xi- tàng yǒu -uǐ-di-n-h- sh-----zh-n--h-u----. Xià tàng yǒu guǐ diànchē shí fēnzhōng hòu dào. X-à t-n- y-u g-ǐ d-à-c-ē s-í f-n-h-n- h-u d-o- ---------------------------------------------- Xià tàng yǒu guǐ diànchē shí fēnzhōng hòu dào.
Sljedeći autobus dolazi za 15 minuta. 下趟 公共汽车 ---钟 后到 。 下趟 公共汽车 十五分钟 后到 。 下- 公-汽- 十-分- 后- 。 ----------------- 下趟 公共汽车 十五分钟 后到 。 0
X-à--àng---nggòn--q---- shíwǔ f--zhōng---u dào. Xià tàng gōnggòng qìchē shíwǔ fēnzhōng hòu dào. X-à t-n- g-n-g-n- q-c-ē s-í-ǔ f-n-h-n- h-u d-o- ----------------------------------------------- Xià tàng gōnggòng qìchē shíwǔ fēnzhōng hòu dào.
Kada vozi zadnji metro? 最-----铁----时候-开 ? 最后一班 地铁 什么 时候 开 ? 最-一- 地- 什- 时- 开 ? ----------------- 最后一班 地铁 什么 时候 开 ? 0
Zuìh---yī-b-n-dìtiě shénme-----ò- kā-? Zuìhòu yī bān dìtiě shénme shíhòu kāi? Z-ì-ò- y- b-n d-t-ě s-é-m- s-í-ò- k-i- -------------------------------------- Zuìhòu yī bān dìtiě shénme shíhòu kāi?
Kada vozi zadnji tramvaj? 最后一班 有--车 什- 时--开-? 最后一班 有轨电车 什么 时候 开 ? 最-一- 有-电- 什- 时- 开 ? ------------------- 最后一班 有轨电车 什么 时候 开 ? 0
Z--hò---ī--ān-yǒu g-ǐ d-àn--ē---é--- s-í-òu-k-i? Zuìhòu yī bān yǒu guǐ diànchē shénme shíhòu kāi? Z-ì-ò- y- b-n y-u g-ǐ d-à-c-ē s-é-m- s-í-ò- k-i- ------------------------------------------------ Zuìhòu yī bān yǒu guǐ diànchē shénme shíhòu kāi?
Kada vozi zadnji autobus? 最后一班 -共汽--什- -- 开 ? 最后一班 公共汽车 什么 时候 开 ? 最-一- 公-汽- 什- 时- 开 ? ------------------- 最后一班 公共汽车 什么 时候 开 ? 0
Zuìh-u-y---ā- -ō-ggòn- -ì--------m-----h-- kāi? Zuìhòu yī bān gōnggòng qìchē shénme shíhòu kāi? Z-ì-ò- y- b-n g-n-g-n- q-c-ē s-é-m- s-í-ò- k-i- ----------------------------------------------- Zuìhòu yī bān gōnggòng qìchē shénme shíhòu kāi?
Imate li putnu kartu? 您 有 车票-- ? 您 有 车票 吗 ? 您 有 车- 吗 ? ---------- 您 有 车票 吗 ? 0
N-- y-u-c--p--- m-? Nín yǒu chēpiào ma? N-n y-u c-ē-i-o m-? ------------------- Nín yǒu chēpiào ma?
Putnu kartu? – Ne, nemam. 车--?-不，-- -有 。 车票 ? 不， 我 没有 。 车- ? 不- 我 没- 。 -------------- 车票 ? 不， 我 没有 。 0
Ch-p-à-? -ù- w--m--yǒ-. Chēpiào? Bù, wǒ méiyǒu. C-ē-i-o- B-, w- m-i-ǒ-. ----------------------- Chēpiào? Bù, wǒ méiyǒu.
Onda morate platiti kaznu. 那 - -须 ---金----。 那 您 必须 交 罚金/罚款 。 那 您 必- 交 罚-/-款 。 ---------------- 那 您 必须 交 罚金/罚款 。 0
Nà--í---ìx- j----f--ī---f----n. Nà nín bìxū jiāo fájīn/ fákuǎn. N- n-n b-x- j-ā- f-j-n- f-k-ǎ-. ------------------------------- Nà nín bìxū jiāo fájīn/ fákuǎn.

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Razvoj jezika

Jasno je zašto međusobno komuniciramo. Želimo razmijeniti ideje i razumjeti se. S druge strane, manje je jasno kako je točno nastao jezik. Postoje različite teorije u svezi s time. Međutim, sigurno je da je jezik jedan stari fenomen. Preduvjet za govor bila su određena tjelesna obilježja. Ona su bila nužna za stvaranje zvukova. Već su neandertalci imali sposobnost koristiti svoj glas. Na taj način su se razlikovali od životinja. Osim toga, prodoran i snažan glas bio je potreban za obranu. Na taj je način čovjek mogao zaprijetiti i uplašiti neprijatelje. Tada se već proizvodilo oruđe i koristila vatra. To znanje se nekako moralo prenijeti dalje. Jezik je bio bitan i zbog grupnog lova. Među ljudima je jednostavan oblik komunikacije postojao već prije 2 milijuna godina. Prvi jezični elementi bili su znakovi i gestovi. Međutim, ljudi su se htjeli sporazumijevati i u tami. Pritom su morali pričati bez da se vide. Stoga se razvio glas koji je zamijenio gestove. Jezik u današnjem smislu je star barem 50.000 godina. Kad je Homo sapiens napustio Afriku, raširio je jezik po cijelom svijetu. Jezici su se razdvojili u različitim predjelima. Time su se razvile različite porodice jezika. Sadržavale su samo osnove jezičnih sistema. Prvi jezici su bili puno jednostavniji od današnjih. Dalje su se razvijali kroz gramatiku, fonologiju i semantiku. Moglo bi se reći da različiti jezici predstavljaju različita rješenja. Međutim, problem je uvijek isti: Kako da pokažem ono što mislim?
Dali si znao?
Brazilski portugalski spada u romanske jezike. Nastao je iz europskog portugalskog. Donesen je tokom kolonijalne politike Portugala sve do Južne Amerike. Danas je Brazil najveća nacija na svijetu koja govori portugalski. Oko 190 milijuna ljudi govori brazilski portugalski kao materinski jezik. A jezik ima i velik utjecaj na druge južnoameričke zemlje… Čak postoji miješani jezik koji sadrži portugalske i španjolske elemente. Prije se Brazil jezički usko orijentirao na svoj europski uzor. Od 1930. probudila se nova svijest za brazilsku kulturu. Brazilci su bili ponosni na svoj jezik pa su željeli jače naglasiti njegove posebnosti. Ali bilo je stalno i napora da se ova dva jezika ne razdvajaju. U međuvremenu postoji, na primjer, sporazum o zajedničkom pravopisu. Najveća razlika između dva varijeteta danas se ogleda u izgovoru. U brazilskom jezičkom fondu ima nekoliko pojmova iz indijanskog jezika kojih nema u Europi. Otkrijte ovaj uzbudljivi jezik koji spada u najvažnije jezike na svijetu!