Zbirka izraza

hr Javni lokalni promet   »   mk Јавен сообраќај

36 [trideset i šest]

Javni lokalni promet

Javni lokalni promet

36 [триесет и шест]

36 [triyesyet i shyest]

Јавен сообраќај

[Јavyen soobrakjaј]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski makedonski igra Više
Gdje je autobusni kolodvor? К-д--- автобус--т- ----ица? Каде е автобуската станица? К-д- е а-т-б-с-а-а с-а-и-а- --------------------------- Каде е автобуската станица? 0
Kad-- -e--vtob---k--a--t-ni-z-? Kadye ye avtobooskata stanitza? K-d-e y- a-t-b-o-k-t- s-a-i-z-? ------------------------------- Kadye ye avtobooskata stanitza?
Koji autobus vozi u centar? Кој-ав--бус --зи во ц--та-от? Кој автобус вози во центарот? К-ј а-т-б-с в-з- в- ц-н-а-о-? ----------------------------- Кој автобус вози во центарот? 0
Koј----ob--s --zi -o-t-y------t? Koј avtoboos vozi vo tzyentarot? K-ј a-t-b-o- v-z- v- t-y-n-a-o-? -------------------------------- Koј avtoboos vozi vo tzyentarot?
Koju liniju moram uzeti? К-ј- ли--ја--ор-м --------м-м? Која линија морам да ја земам? К-ј- л-н-ј- м-р-м д- ј- з-м-м- ------------------------------ Која линија морам да ја земам? 0
K-јa-l-ni-- -o-a--da -a--yemam? Koјa liniјa moram da јa zyemam? K-ј- l-n-ј- m-r-m d- ј- z-e-a-? ------------------------------- Koјa liniјa moram da јa zyemam?
Moram li presjedati? Дал-----ам д--се-п-екач----? Дали морам да се прекачувам? Д-л- м-р-м д- с- п-е-а-у-а-? ---------------------------- Дали морам да се прекачувам? 0
D-l- mor-m-d--sy- --y-kac-oovam? Dali moram da sye pryekachoovam? D-l- m-r-m d- s-e p-y-k-c-o-v-m- -------------------------------- Dali moram da sye pryekachoovam?
Gdje moram presjesti? К-д- -о--м да--е---екач--? Каде морам да се прекачам? К-д- м-р-м д- с- п-е-а-а-? -------------------------- Каде морам да се прекачам? 0
K-dy- -o--- -- sy- p--e--c---? Kadye moram da sye pryekacham? K-d-e m-r-m d- s-e p-y-k-c-a-? ------------------------------ Kadye moram da sye pryekacham?
Koliko košta karta? Ко-ку ч-ни----н --зен---лет? Колку чини еден возен билет? К-л-у ч-н- е-е- в-з-н б-л-т- ---------------------------- Колку чини еден возен билет? 0
K----o-c-i-i y-d--n-v-z-e---il-e-? Kolkoo chini yedyen vozyen bilyet? K-l-o- c-i-i y-d-e- v-z-e- b-l-e-? ---------------------------------- Kolkoo chini yedyen vozyen bilyet?
Koliko stanica ima do centra? К-лку -------ки --ани------ -о це---рот? Колку автобуски станици има до центарот? К-л-у а-т-б-с-и с-а-и-и и-а д- ц-н-а-о-? ---------------------------------------- Колку автобуски станици има до центарот? 0
Ko-k-- --to-oos-i -t-n-tz---m--do -zye-ta-o-? Kolkoo avtobooski stanitzi ima do tzyentarot? K-l-o- a-t-b-o-k- s-a-i-z- i-a d- t-y-n-a-o-? --------------------------------------------- Kolkoo avtobooski stanitzi ima do tzyentarot?
Morate ovdje izaći. Ов-е --ра---д- с- ----ете. Овде морате да се симнете. О-д- м-р-т- д- с- с-м-е-е- -------------------------- Овде морате да се симнете. 0
Ov--e---r---- ------ --mnyet--. Ovdye moratye da sye simnyetye. O-d-e m-r-t-e d- s-e s-m-y-t-e- ------------------------------- Ovdye moratye da sye simnyetye.
Morate izaći otraga. М----е да с----мн--- по---и. Морате да се симнете позади. М-р-т- д- с- с-м-е-е п-з-д-. ---------------------------- Морате да се симнете позади. 0
Mo-a--- ---sy- s---y--y---oza-i. Moratye da sye simnyetye pozadi. M-r-t-e d- s-e s-m-y-t-e p-z-d-. -------------------------------- Moratye da sye simnyetye pozadi.
Sljedeći metro dolazi za 5 minuta. Сл-д--то-метро-до-ѓа -а - -ин--и. Следното метро доаѓа за 5 минути. С-е-н-т- м-т-о д-а-а з- 5 м-н-т-. --------------------------------- Следното метро доаѓа за 5 минути. 0
S-y-----o m-e-r- -oa----a 5-----ot-. Slyednoto myetro doaѓa za 5 minooti. S-y-d-o-o m-e-r- d-a-a z- 5 m-n-o-i- ------------------------------------ Slyednoto myetro doaѓa za 5 minooti.
Sljedeći tramvaj dolazi za 10 minuta. Сл-дн--т трам--ј--о----з- ---м-н---. Следниот трамвај доаѓа за 10 минути. С-е-н-о- т-а-в-ј д-а-а з- 1- м-н-т-. ------------------------------------ Следниот трамвај доаѓа за 10 минути. 0
Sly--n-----r-mv----oaѓa--a ---m---ot-. Slyedniot tramvaј doaѓa za 10 minooti. S-y-d-i-t t-a-v-ј d-a-a z- 1- m-n-o-i- -------------------------------------- Slyedniot tramvaј doaѓa za 10 minooti.
Sljedeći autobus dolazi za 15 minuta. Сл---иот автоб-с-доа-а -- -----н--и. Следниот автобус доаѓа за 15 минути. С-е-н-о- а-т-б-с д-а-а з- 1- м-н-т-. ------------------------------------ Следниот автобус доаѓа за 15 минути. 0
S-y---io- ------os--oa-- z---5 ---oot-. Slyedniot avtoboos doaѓa za 15 minooti. S-y-d-i-t a-t-b-o- d-a-a z- 1- m-n-o-i- --------------------------------------- Slyedniot avtoboos doaѓa za 15 minooti.
Kada vozi zadnji metro? К--а в--и--осл-д-от--ме---? Кога вози последното метро? К-г- в-з- п-с-е-н-т- м-т-о- --------------------------- Кога вози последното метро? 0
Kog-- v--i --s--ed--t--my-t-o? Kogua vozi poslyednoto myetro? K-g-a v-z- p-s-y-d-o-o m-e-r-? ------------------------------ Kogua vozi poslyednoto myetro?
Kada vozi zadnji tramvaj? Ког- в-------ле-нио- -ра-ва-? Кога вози последниот трамвај? К-г- в-з- п-с-е-н-о- т-а-в-ј- ----------------------------- Кога вози последниот трамвај? 0
Ko-u----zi-posly------ -ra-vaј? Kogua vozi poslyedniot tramvaј? K-g-a v-z- p-s-y-d-i-t t-a-v-ј- ------------------------------- Kogua vozi poslyedniot tramvaј?
Kada vozi zadnji autobus? Ког- в----п-следн-о- -вт-б--? Кога вози последниот автобус? К-г- в-з- п-с-е-н-о- а-т-б-с- ----------------------------- Кога вози последниот автобус? 0
Ko--a-v--i---s-y-dni-t --t-bo-s? Kogua vozi poslyedniot avtoboos? K-g-a v-z- p-s-y-d-i-t a-t-b-o-? -------------------------------- Kogua vozi poslyedniot avtoboos?
Imate li putnu kartu? Да-- --ат- -оз-----ле-? Дали имате возен билет? Д-л- и-а-е в-з-н б-л-т- ----------------------- Дали имате возен билет? 0
D-l- ---t-e---z-en --l-e-? Dali imatye vozyen bilyet? D-l- i-a-y- v-z-e- b-l-e-? -------------------------- Dali imatye vozyen bilyet?
Putnu kartu? – Ne, nemam. В-з-н--и-ет--–-Не, не--м. Возен билет? – Не, немам. В-з-н б-л-т- – Н-, н-м-м- ------------------------- Возен билет? – Не, немам. 0
V----n bil-et- ---ye--n---a-. Vozyen bilyet? – Nye, nyemam. V-z-e- b-l-e-? – N-e- n-e-a-. ----------------------------- Vozyen bilyet? – Nye, nyemam.
Onda morate platiti kaznu. Т-----мо-а-е -а---а---е-к--н-. Тогаш морате да платите казна. Т-г-ш м-р-т- д- п-а-и-е к-з-а- ------------------------------ Тогаш морате да платите казна. 0
T-guas-------y--da platity- -a---. Toguash moratye da platitye kazna. T-g-a-h m-r-t-e d- p-a-i-y- k-z-a- ---------------------------------- Toguash moratye da platitye kazna.

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Razvoj jezika

Jasno je zašto međusobno komuniciramo. Želimo razmijeniti ideje i razumjeti se. S druge strane, manje je jasno kako je točno nastao jezik. Postoje različite teorije u svezi s time. Međutim, sigurno je da je jezik jedan stari fenomen. Preduvjet za govor bila su određena tjelesna obilježja. Ona su bila nužna za stvaranje zvukova. Već su neandertalci imali sposobnost koristiti svoj glas. Na taj način su se razlikovali od životinja. Osim toga, prodoran i snažan glas bio je potreban za obranu. Na taj je način čovjek mogao zaprijetiti i uplašiti neprijatelje. Tada se već proizvodilo oruđe i koristila vatra. To znanje se nekako moralo prenijeti dalje. Jezik je bio bitan i zbog grupnog lova. Među ljudima je jednostavan oblik komunikacije postojao već prije 2 milijuna godina. Prvi jezični elementi bili su znakovi i gestovi. Međutim, ljudi su se htjeli sporazumijevati i u tami. Pritom su morali pričati bez da se vide. Stoga se razvio glas koji je zamijenio gestove. Jezik u današnjem smislu je star barem 50.000 godina. Kad je Homo sapiens napustio Afriku, raširio je jezik po cijelom svijetu. Jezici su se razdvojili u različitim predjelima. Time su se razvile različite porodice jezika. Sadržavale su samo osnove jezičnih sistema. Prvi jezici su bili puno jednostavniji od današnjih. Dalje su se razvijali kroz gramatiku, fonologiju i semantiku. Moglo bi se reći da različiti jezici predstavljaju različita rješenja. Međutim, problem je uvijek isti: Kako da pokažem ono što mislim?
Dali si znao?
Brazilski portugalski spada u romanske jezike. Nastao je iz europskog portugalskog. Donesen je tokom kolonijalne politike Portugala sve do Južne Amerike. Danas je Brazil najveća nacija na svijetu koja govori portugalski. Oko 190 milijuna ljudi govori brazilski portugalski kao materinski jezik. A jezik ima i velik utjecaj na druge južnoameričke zemlje… Čak postoji miješani jezik koji sadrži portugalske i španjolske elemente. Prije se Brazil jezički usko orijentirao na svoj europski uzor. Od 1930. probudila se nova svijest za brazilsku kulturu. Brazilci su bili ponosni na svoj jezik pa su željeli jače naglasiti njegove posebnosti. Ali bilo je stalno i napora da se ova dva jezika ne razdvajaju. U međuvremenu postoji, na primjer, sporazum o zajedničkom pravopisu. Najveća razlika između dva varijeteta danas se ogleda u izgovoru. U brazilskom jezičkom fondu ima nekoliko pojmova iz indijanskog jezika kojih nema u Europi. Otkrijte ovaj uzbudljivi jezik koji spada u najvažnije jezike na svijetu!