Knjiga fraza

bs Prošlost 2   »   hr Prošlost 2

82 [osamdeset i dva]

Prošlost 2

Prošlost 2

82 [osamdeset i dva]

Prošlost 2

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski hrvatski Igra Više
Jesi li morao / morala zvati hitnu pomoć? Jes- li--o--- - -o-a-a--v--- -i-n--p----? Jesi li morao / morala zvati hitnu pomoć? J-s- l- m-r-o / m-r-l- z-a-i h-t-u p-m-ć- ----------------------------------------- Jesi li morao / morala zvati hitnu pomoć? 0
Jesi li morao / morala zvati doktora? J-----i -or-- /-mo---a -vati -iječn-ka? Jesi li morao / morala zvati liječnika? J-s- l- m-r-o / m-r-l- z-a-i l-j-č-i-a- --------------------------------------- Jesi li morao / morala zvati liječnika? 0
Jesi li morao / morala zvati policiju? J--s- l--mor---- m--a-----a-i po--c--u? Je si li morao / morala zvati policiju? J- s- l- m-r-o / m-r-l- z-a-i p-l-c-j-? --------------------------------------- Je si li morao / morala zvati policiju? 0
Imate li broj telefona? Upravo sam ga imao / imala. I-a-- l- -roj-te-e-o----U-ra-o---m g--i-a- /-i-al-. Imate li broj telefona? Upravo sam ga imao / imala. I-a-e l- b-o- t-l-f-n-? U-r-v- s-m g- i-a- / i-a-a- --------------------------------------------------- Imate li broj telefona? Upravo sam ga imao / imala. 0
Imate li adresu? Upravo sam je imao / imala. I-----li -dr-su? U-r--o-s-m------a----im--a. Imate li adresu? Upravo sam je imao / imala. I-a-e l- a-r-s-? U-r-v- s-m j- i-a- / i-a-a- -------------------------------------------- Imate li adresu? Upravo sam je imao / imala. 0
Imate li plan grada? Upravo sam ga imao / imala. Ima-- l--p-a- gr-----Upr-v- s-- ga ---o-- imala. Imate li plan grada? Upravo sam ga imao / imala. I-a-e l- p-a- g-a-a- U-r-v- s-m g- i-a- / i-a-a- ------------------------------------------------ Imate li plan grada? Upravo sam ga imao / imala. 0
Da li je došao na vrijeme? On nije mogao doći na vrijeme. J---- d---o-t-č-- na---ijem-? -ij- -o-ao-doći -očn- n- -r-j--e. Je li došao točno na vrijeme? Nije mogao doći točno na vrijeme. J- l- d-š-o t-č-o n- v-i-e-e- N-j- m-g-o d-ć- t-č-o n- v-i-e-e- --------------------------------------------------------------- Je li došao točno na vrijeme? Nije mogao doći točno na vrijeme. 0
Je li pronašao put? On nije mogao pronaći put. Je----------pu-?-Nije-mo-a- n-ć-----. Je li našao put? Nije mogao naći put. J- l- n-š-o p-t- N-j- m-g-o n-ć- p-t- ------------------------------------- Je li našao put? Nije mogao naći put. 0
Da li te je on razumio? On me nije mogao razumjeti. Je li--- ra-u-io? N--e--------------m---i. Je li te razumio? Nije me mogao razumjeti. J- l- t- r-z-m-o- N-j- m- m-g-o r-z-m-e-i- ------------------------------------------ Je li te razumio? Nije me mogao razumjeti. 0
Zašto nisi mogao / mogla doći na vrijeme? Z---- ni-i moga- /--og-- d-ć- t--n---- --ij-me? Zašto nisi mogao / mogla doći točno na vrijeme? Z-š-o n-s- m-g-o / m-g-a d-ć- t-č-o n- v-i-e-e- ----------------------------------------------- Zašto nisi mogao / mogla doći točno na vrijeme? 0
Zašto nisi mogao / mogla pronaći put? Z-š-- n--i mog-o --mo-l- -aći----? Zašto nisi mogao / mogla naći put? Z-š-o n-s- m-g-o / m-g-a n-ć- p-t- ---------------------------------- Zašto nisi mogao / mogla naći put? 0
Zašto ga nisi mogao / mogla razumjeti? Zašt- -a -i-i --g---/ -ogl- raz-mje-i? Zašto ga nisi mogao / mogla razumjeti? Z-š-o g- n-s- m-g-o / m-g-a r-z-m-e-i- -------------------------------------- Zašto ga nisi mogao / mogla razumjeti? 0
Ja nisam mogao / mogla doći na vrijeme, jer nije bilo autobusa. N---m mog---/ m-----do-- ---no -a--r--em----r-n--e-vo-io----eda- autob--. Nisam mogao / mogla doći točno na vrijeme jer nije vozio nijedan autobus. N-s-m m-g-o / m-g-a d-ć- t-č-o n- v-i-e-e j-r n-j- v-z-o n-j-d-n a-t-b-s- ------------------------------------------------------------------------- Nisam mogao / mogla doći točno na vrijeme jer nije vozio nijedan autobus. 0
Ja nisam mogao / mogla pronaći put, jer nisam imao plan grada. Ni-a- m-----------a----------jer---sa--i-a- plan-g-a-a. Nisam mogao / mogla naći put jer nisam imao plan grada. N-s-m m-g-o / m-g-a n-ć- p-t j-r n-s-m i-a- p-a- g-a-a- ------------------------------------------------------- Nisam mogao / mogla naći put jer nisam imao plan grada. 0
Ja ga nisam mogao / mogla razumjeti, jer je muzika bila preglasna. Nis-m-g---og---/ ---la r-----e-- j-r -e g-a--a--il- ---g-as--. Nisam ga mogao / mogla razumjeti jer je glazba bila preglasna. N-s-m g- m-g-o / m-g-a r-z-m-e-i j-r j- g-a-b- b-l- p-e-l-s-a- -------------------------------------------------------------- Nisam ga mogao / mogla razumjeti jer je glazba bila preglasna. 0
Ja sam morao / morala uzeti taksi. Mo--o-/-m--a-a---- uzet- -a---. Morao / morala sam uzeti taksi. M-r-o / m-r-l- s-m u-e-i t-k-i- ------------------------------- Morao / morala sam uzeti taksi. 0
Ja sam morao / morala kupiti plan grada. Mo-a- - --ra-a--am-k-piti p--n -r---. Morao / morala sam kupiti plan grada. M-r-o / m-r-l- s-m k-p-t- p-a- g-a-a- ------------------------------------- Morao / morala sam kupiti plan grada. 0
Ja sam morao / morala isključiti radio. M--a-----or-la s-- is-----it- -ad--. Morao / morala sam isključiti radio. M-r-o / m-r-l- s-m i-k-j-č-t- r-d-o- ------------------------------------ Morao / morala sam isključiti radio. 0

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Strane jezike je bolje učiti u inostranstvu!

Odrasli jezike više ne uče tako lako kao djeca. Njihov mozak je potpuno razvijen. Stoga više ne može tako lako uspostavljati nove mreže. No svejedno odrasli mogu jako dobro naučiti jezik! Stoga treba otići u zemlju u kojoj se taj jezik govori. Strani jezik se posebno učinkovito uči u inostranstvu. To zna svako tko je već bio na jezičkom putovanju. U prirodnom se okruženju strani jezik uči puno brže. Novo istraživanje je nedavno došlo do zanimljivog rezultata. Ono pokazuje da se strani jezik u inostranstvu takođe uči drugačije! Mozak može strani jezik obrađivati kao maternji. Istraživači su dugo vjerovali da postoje različiti procesi učenja. Sada je eksperiment to i dokazao. Grupa ispitanika morala je naučiti izmišljeni jezik. Jedan dio ispitanika pohađao je nastavu. Drugi dio ispitanika učio je jezik u simuliranoj situaciji u inostranstvu. Ti ispitanici su se morali orijentirati u stranom okruženju. Svi ljudi s kojima su stupali u kontakt govorili su novi jezik. Ispitanici te grupe, dakle, nisu pripadali standardnim učenicima jezika. Pripadali su stranoj zajednici govornika. Tako su bili prisiljeni da se koriste novim jezikom. Nakon nekog vremena ispitanike se testiralo. Obje grupe su odmah pokazale dobro znanje novog jezika. Njihov mozak je obradio strani jezik, ali na različit način! Oni koji su jezik učili u “inostranstvu” pokazali su upadljivu aktivnost mozga. Njihov mozak je obrađivao stranu gramatiku kao gramatiku maternjeg jezika. Identificirani su isti mehanizmi kao i kod izvornih govornika. Jezičko putovanje je najljepši i najučinkovitiji oblik učenja!