Knjiga fraza

bs Prošlost 2   »   bg Минало време 2

82 [osamdeset i dva]

Prošlost 2

Prošlost 2

82 [осемдесет и две]

82 [osemdeset i dve]

Минало време 2

[Minalo vreme 2]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski bugarski Igra Više
Jesi li morao / morala zvati hitnu pomoć? Тря-в--- ли д--викаш -----к-? Трябваше ли да викаш линейка? Т-я-в-ш- л- д- в-к-ш л-н-й-а- ----------------------------- Трябваше ли да викаш линейка? 0
Tryab-as-e--i--a vik--h -i-e-ka? Tryabvashe li da vikash lineyka? T-y-b-a-h- l- d- v-k-s- l-n-y-a- -------------------------------- Tryabvashe li da vikash lineyka?
Jesi li morao / morala zvati doktora? Т--б---е -и----ви--- ---а-я? Трябваше ли да викаш лекаря? Т-я-в-ш- л- д- в-к-ш л-к-р-? ---------------------------- Трябваше ли да викаш лекаря? 0
T-yabvashe -i--- -ikash -e--r-a? Tryabvashe li da vikash lekarya? T-y-b-a-h- l- d- v-k-s- l-k-r-a- -------------------------------- Tryabvashe li da vikash lekarya?
Jesi li morao / morala zvati policiju? Тряб-а-- -и--а-в--аш-полиц-ят-? Трябваше ли да викаш полицията? Т-я-в-ш- л- д- в-к-ш п-л-ц-я-а- ------------------------------- Трябваше ли да викаш полицията? 0
Trya---she--- da v-kas--po--tsiy--a? Tryabvashe li da vikash politsiyata? T-y-b-a-h- l- d- v-k-s- p-l-t-i-a-a- ------------------------------------ Tryabvashe li da vikash politsiyata?
Imate li broj telefona? Upravo sam ga imao / imala. Им-те -и---леф--н-- н--е----ъ-мо го --ех. Имате ли телефонния номер? Тъкмо го взех. И-а-е л- т-л-ф-н-и- н-м-р- Т-к-о г- в-е-. ----------------------------------------- Имате ли телефонния номер? Тъкмо го взех. 0
Ima-e -- -el-f--n-ya nome------mo g--v---h. Imate li telefonniya nomer? Tykmo go vzekh. I-a-e l- t-l-f-n-i-a n-m-r- T-k-o g- v-e-h- ------------------------------------------- Imate li telefonniya nomer? Tykmo go vzekh.
Imate li adresu? Upravo sam je imao / imala. Им-----и адр-са? -ъ--о--о -зе-. Имате ли адреса? Тъкмо го взех. И-а-е л- а-р-с-? Т-к-о г- в-е-. ------------------------------- Имате ли адреса? Тъкмо го взех. 0
Ima-e--i-a-r-sa?--yk-- ---v-e--. Imate li adresa? Tykmo go vzekh. I-a-e l- a-r-s-? T-k-o g- v-e-h- -------------------------------- Imate li adresa? Tykmo go vzekh.
Imate li plan grada? Upravo sam ga imao / imala. И---е-ли ---т- ---гр-д-? Тък-о-я----х. Имате ли карта на града? Тъкмо я взех. И-а-е л- к-р-а н- г-а-а- Т-к-о я в-е-. -------------------------------------- Имате ли карта на града? Тъкмо я взех. 0
I--te--i -a--a--- gr-da? --kmo -a ----h. Imate li karta na grada? Tykmo ya vzekh. I-a-e l- k-r-a n- g-a-a- T-k-o y- v-e-h- ---------------------------------------- Imate li karta na grada? Tykmo ya vzekh.
Da li je došao na vrijeme? On nije mogao doći na vrijeme. Т-- на--ем- -и -о---?-Т---не---ж- -- до--- -----м-. Той навреме ли дойде? Той не можа да дойде навреме. Т-й н-в-е-е л- д-й-е- Т-й н- м-ж- д- д-й-е н-в-е-е- --------------------------------------------------- Той навреме ли дойде? Той не можа да дойде навреме. 0
T---n-vr-m- li -oyd-- --y-ne m---a-da d-y-e----r-m-. Toy navreme li doyde? Toy ne mozha da doyde navreme. T-y n-v-e-e l- d-y-e- T-y n- m-z-a d- d-y-e n-v-e-e- ---------------------------------------------------- Toy navreme li doyde? Toy ne mozha da doyde navreme.
Je li pronašao put? On nije mogao pronaći put. Т-й н---р--ли п--я?--ой--- -ож- -а -аме-и-п--я. Той намери ли пътя? Той не можа да намери пътя. Т-й н-м-р- л- п-т-? Т-й н- м-ж- д- н-м-р- п-т-. ----------------------------------------------- Той намери ли пътя? Той не можа да намери пътя. 0
To-----eri l- -yt--?--oy ne-m-zh------a-e---p-tya. Toy nameri li pytya? Toy ne mozha da nameri pytya. T-y n-m-r- l- p-t-a- T-y n- m-z-a d- n-m-r- p-t-a- -------------------------------------------------- Toy nameri li pytya? Toy ne mozha da nameri pytya.
Da li te je on razumio? On me nije mogao razumjeti. То- р-з--- л----? Той н- -ож- да м- ---б---. Той разбра ли те? Той не можа да ме разбере. Т-й р-з-р- л- т-? Т-й н- м-ж- д- м- р-з-е-е- -------------------------------------------- Той разбра ли те? Той не можа да ме разбере. 0
Toy razbra ---te- -oy-n- mo-h- da-me--az-e--. Toy razbra li te? Toy ne mozha da me razbere. T-y r-z-r- l- t-? T-y n- m-z-a d- m- r-z-e-e- --------------------------------------------- Toy razbra li te? Toy ne mozha da me razbere.
Zašto nisi mogao / mogla doći na vrijeme? За-- -е мо------д---еш-на--е-е? Защо не можа да дойдеш навреме? З-щ- н- м-ж- д- д-й-е- н-в-е-е- ------------------------------- Защо не можа да дойдеш навреме? 0
Za----o n- moz----- doyd----n-vre-e? Zashcho ne mozha da doydesh navreme? Z-s-c-o n- m-z-a d- d-y-e-h n-v-e-e- ------------------------------------ Zashcho ne mozha da doydesh navreme?
Zašto nisi mogao / mogla pronaći put? За---н- м----д- --м-р-ш-пъ--? Защо не можа да намериш пътя? З-щ- н- м-ж- д- н-м-р-ш п-т-? ----------------------------- Защо не можа да намериш пътя? 0
Zas--ho -----zh---- nam---s----tya? Zashcho ne mozha da namerish pytya? Z-s-c-o n- m-z-a d- n-m-r-s- p-t-a- ----------------------------------- Zashcho ne mozha da namerish pytya?
Zašto ga nisi mogao / mogla razumjeti? З-щ- не --жа--а-г------ер--? Защо не можа да го разбереш? З-щ- н- м-ж- д- г- р-з-е-е-? ---------------------------- Защо не можа да го разбереш? 0
Za---ho-n--m--ha-da-go-ra--er---? Zashcho ne mozha da go razberesh? Z-s-c-o n- m-z-a d- g- r-z-e-e-h- --------------------------------- Zashcho ne mozha da go razberesh?
Ja nisam mogao / mogla doći na vrijeme, jer nije bilo autobusa. Не м-ж-- -а-дойд- -авре--, защ--о н-ма-- авт--ус. Не можах да дойда навреме, защото нямаше автобус. Н- м-ж-х д- д-й-а н-в-е-е- з-щ-т- н-м-ш- а-т-б-с- ------------------------------------------------- Не можах да дойда навреме, защото нямаше автобус. 0
Ne---zha-h--a-d-yd--nav--m-,-z--h-ho-- n-amashe a-t-b-s. Ne mozhakh da doyda navreme, zashchoto nyamashe avtobus. N- m-z-a-h d- d-y-a n-v-e-e- z-s-c-o-o n-a-a-h- a-t-b-s- -------------------------------------------------------- Ne mozhakh da doyda navreme, zashchoto nyamashe avtobus.
Ja nisam mogao / mogla pronaći put, jer nisam imao plan grada. Не м-жах--а нам-р- ---я----щ--- --ма--к-рта--- гр-да. Не можах да намеря пътя, защото нямах карта на града. Н- м-ж-х д- н-м-р- п-т-, з-щ-т- н-м-х к-р-а н- г-а-а- ----------------------------------------------------- Не можах да намеря пътя, защото нямах карта на града. 0
Ne---zh--- -a n-me-y---y---,--ashchot--ny-m-k- --rt- n- g-ad-. Ne mozhakh da namerya pytya, zashchoto nyamakh karta na grada. N- m-z-a-h d- n-m-r-a p-t-a- z-s-c-o-o n-a-a-h k-r-a n- g-a-a- -------------------------------------------------------------- Ne mozhakh da namerya pytya, zashchoto nyamakh karta na grada.
Ja ga nisam mogao / mogla razumjeti, jer je muzika bila preglasna. Н--можах -а-г----зб-ра,--ащ-то муз--а-- --ше-м-ог--силн-. Не можах да го разбера, защото музиката беше много силна. Н- м-ж-х д- г- р-з-е-а- з-щ-т- м-з-к-т- б-ш- м-о-о с-л-а- --------------------------------------------------------- Не можах да го разбера, защото музиката беше много силна. 0
Ne ------h da-g---a--e--,-zas-c--to --zik-ta -es-e mnogo-silna. Ne mozhakh da go razbera, zashchoto muzikata beshe mnogo silna. N- m-z-a-h d- g- r-z-e-a- z-s-c-o-o m-z-k-t- b-s-e m-o-o s-l-a- --------------------------------------------------------------- Ne mozhakh da go razbera, zashchoto muzikata beshe mnogo silna.
Ja sam morao / morala uzeti taksi. Т----аше--а---ема---к--. Трябваше за взема такси. Т-я-в-ш- з- в-е-а т-к-и- ------------------------ Трябваше за взема такси. 0
T--a---she z- v-ema t--si. Tryabvashe za vzema taksi. T-y-b-a-h- z- v-e-a t-k-i- -------------------------- Tryabvashe za vzema taksi.
Ja sam morao / morala kupiti plan grada. Тряб-аше да-купя к--т--------д-. Трябваше да купя карта на града. Т-я-в-ш- д- к-п- к-р-а н- г-а-а- -------------------------------- Трябваше да купя карта на града. 0
T-yab--s-e-d- k---a -a-ta-na-g-ada. Tryabvashe da kupya karta na grada. T-y-b-a-h- d- k-p-a k-r-a n- g-a-a- ----------------------------------- Tryabvashe da kupya karta na grada.
Ja sam morao / morala isključiti radio. Т-яб-аше--а-изкл-ча-р-д-о-о. Трябваше за изключа радиото. Т-я-в-ш- з- и-к-ю-а р-д-о-о- ---------------------------- Трябваше за изключа радиото. 0
Tr-a--a-h---a--z-l-u--a-r-d-oto. Tryabvashe za izklyucha radioto. T-y-b-a-h- z- i-k-y-c-a r-d-o-o- -------------------------------- Tryabvashe za izklyucha radioto.

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Strane jezike je bolje učiti u inostranstvu!

Odrasli jezike više ne uče tako lako kao djeca. Njihov mozak je potpuno razvijen. Stoga više ne može tako lako uspostavljati nove mreže. No svejedno odrasli mogu jako dobro naučiti jezik! Stoga treba otići u zemlju u kojoj se taj jezik govori. Strani jezik se posebno učinkovito uči u inostranstvu. To zna svako tko je već bio na jezičkom putovanju. U prirodnom se okruženju strani jezik uči puno brže. Novo istraživanje je nedavno došlo do zanimljivog rezultata. Ono pokazuje da se strani jezik u inostranstvu takođe uči drugačije! Mozak može strani jezik obrađivati kao maternji. Istraživači su dugo vjerovali da postoje različiti procesi učenja. Sada je eksperiment to i dokazao. Grupa ispitanika morala je naučiti izmišljeni jezik. Jedan dio ispitanika pohađao je nastavu. Drugi dio ispitanika učio je jezik u simuliranoj situaciji u inostranstvu. Ti ispitanici su se morali orijentirati u stranom okruženju. Svi ljudi s kojima su stupali u kontakt govorili su novi jezik. Ispitanici te grupe, dakle, nisu pripadali standardnim učenicima jezika. Pripadali su stranoj zajednici govornika. Tako su bili prisiljeni da se koriste novim jezikom. Nakon nekog vremena ispitanike se testiralo. Obje grupe su odmah pokazale dobro znanje novog jezika. Njihov mozak je obradio strani jezik, ali na različit način! Oni koji su jezik učili u “inostranstvu” pokazali su upadljivu aktivnost mozga. Njihov mozak je obrađivao stranu gramatiku kao gramatiku maternjeg jezika. Identificirani su isti mehanizmi kao i kod izvornih govornika. Jezičko putovanje je najljepši i najučinkovitiji oblik učenja!