Zbirka izraza

hr Osjećaji   »   sl Čustva

56 [pedeset i šest]

Osjećaji

Osjećaji

56 [šestinpetdeset]

Čustva

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski slovenski igra Više
Imati volje Už--a-i Uživati U-i-a-i ------- Uživati 0
Imamo volje. M---živamo--s- -ma-o p-ijetn--- - Mi-va -Me-v------va-- -se-i---a p--j---o-. Mi uživamo (se imamo prijetno). / Midva (Medve) uživava (se imava prijetno). M- u-i-a-o (-e i-a-o p-i-e-n-)- / M-d-a (-e-v-) u-i-a-a (-e i-a-a p-i-e-n-)- ---------------------------------------------------------------------------- Mi uživamo (se imamo prijetno). / Midva (Medve) uživava (se imava prijetno). 0
Nemamo volje. Ne -ži--mo--u--v----. Ne uživamo (uživava). N- u-i-a-o (-ž-v-v-)- --------------------- Ne uživamo (uživava). 0
Bojati se. b-ti-se bati se b-t- s- ------- bati se 0
Bojim se. Bo-im --. Bojim se. B-j-m s-. --------- Bojim se. 0
Ne bojim se. Ne----im se. Ne bojim se. N- b-j-m s-. ------------ Ne bojim se. 0
Imati vremena. i-et--č-s imeti čas i-e-i č-s --------- imeti čas 0
On ima vremena. O---m--č-s. On ima čas. O- i-a č-s- ----------- On ima čas. 0
On nema vremena. On --ma č-s-. On nima časa. O- n-m- č-s-. ------------- On nima časa. 0
Dosađivati se. do-go-----i--e dolgočasiti se d-l-o-a-i-i s- -------------- dolgočasiti se 0
Ona se dosađuje. On- -e--ol-oča--.--N-e--je -olg----) Ona se dolgočasi. (Njej je dolgčas.) O-a s- d-l-o-a-i- (-j-j j- d-l-č-s-) ------------------------------------ Ona se dolgočasi. (Njej je dolgčas.) 0
Ona se ne dosađuje. Ona s--n---ol--č---. (-je---i do-gča-.) Ona se ne dolgočasi. (Njej ni dolgčas.) O-a s- n- d-l-o-a-i- (-j-j n- d-l-č-s-) --------------------------------------- Ona se ne dolgočasi. (Njej ni dolgčas.) 0
Biti gladan b--i -a-en biti lačen b-t- l-č-n ---------- biti lačen 0
Jeste li gladni? Ali ste -a--i? Ali ste lačni? A-i s-e l-č-i- -------------- Ali ste lačni? 0
Vi niste gladni? Al---i-------n-? Ali niste lačni? A-i n-s-e l-č-i- ---------------- Ali niste lačni? 0
Biti žedan b--i -ej-n biti žejen b-t- ž-j-n ---------- biti žejen 0
Oni su žedni. Vi---- žej--. -V- -te--e----) Vi ste žejni. (Ve ste žejne.) V- s-e ž-j-i- (-e s-e ž-j-e-) ----------------------------- Vi ste žejni. (Ve ste žejne.) 0
Oni nisu žedni. Vi n--te---jn---(V- nis-e --j---) Vi niste žejni. (Ve niste žejne.) V- n-s-e ž-j-i- (-e n-s-e ž-j-e-) --------------------------------- Vi niste žejni. (Ve niste žejne.) 0

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Tajni jezici

Uz pomoć jezika drugima želimo izraziti svoje misli i osjećaje. Razumijevanje je, dakle, najbitnija svrha jezika. No ponekad ljudi ne žele da ih svi razumiju. Stoga izmisle tajne jezike. Ljudi su stoljećima fascinirani tajnim jezicima. Julije Cezar je, na primjer, imao svoj vlastiti tajni jezik. Slao je kodirane poruke u sva područja svog carstva. Njegovi neprijatelji nisu mogli čitati kodirane poruke. Tajni jezici predstavljaju zaštićenu komunikaciju. Od drugih se razlikujemo po tajnim jezicima. To je znak da pripadamo ekskluzivnoj skupini. Postoje razni razlozi zašto se koriste tajni jezici. Ljubavnici si neprekidno šalju kodirana pisma. Određene poslovne grupe također imaju svoj vlastiti jezik. Tako postoje jezici za mađioničare, lopove i poslovne ljude. Međutim, najčešće se tajni jezici koriste u političke svrhe. Tajni jezici se razvijaju u skoro svakom ratu. Vojska i tajne službe imaju stručnjake za tajne jezike. Znanost koja proučava kodiranje naziva se kriptologija. Moderni kodovi se temelje na složenim matematičkim formulama. Njih je jako teško dešifrirati. Bez kodiranih jezika naš život više ne bi bio zamisliv. Kodirani podaci se danas koriste svugdje. Kreditne kartice i e-mailovi – sve funkcionira preko kodova. Djeci su posebno zanimljivi tajni jezici. Obožavaju sa svojim prijateljima izmjenjivati tajne poruke. Tajni jezici čak pogoduju razvoju djece... Potiču kreativnost i osjećaj za jezik!