Zbirka izraza

hr Osjećaji   »   fa ‫احساسات‬

56 [pedeset i šest]

Osjećaji

Osjećaji

‫56 [پنجاه و شش]‬

56 [panjâ-ho-shesh]

‫احساسات‬

[ehsâs-hâ]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski perzijski igra Više
Imati volje ‫-م-ی---- -نجا-----ی-دا---‬ ‫تمایل به انجام کاری داشتن‬ ‫-م-ی- ب- ا-ج-م ک-ر- د-ش-ن- --------------------------- ‫تمایل به انجام کاری داشتن‬ 0
tamâyo---e---jâm---â----â-ht-n tamâyol be anjâme kâri dâshtan t-m-y-l b- a-j-m- k-r- d-s-t-n ------------------------------ tamâyol be anjâme kâri dâshtan
Imamo volje. ‫ما --ا---به-انج----ا-ی ---ی--‬ ‫ما تمایل به انجام کاری داریم.‬ ‫-ا ت-ا-ل ب- ا-ج-م ک-ر- د-ر-م-‬ ------------------------------- ‫ما تمایل به انجام کاری داریم.‬ 0
m- ---â-o---e -n-â-e-kâ-- -â --r--. mâ tamâyol be anjâme kâri râ dârim. m- t-m-y-l b- a-j-m- k-r- r- d-r-m- ----------------------------------- mâ tamâyol be anjâme kâri râ dârim.
Nemamo volje. ‫ما-تم--- -ه انجام ک--- ن-اریم.‬ ‫ما تمایل به انجام کاری نداریم.‬ ‫-ا ت-ا-ل ب- ا-ج-م ک-ر- ن-ا-ی-.- -------------------------------- ‫ما تمایل به انجام کاری نداریم.‬ 0
m- -amây-l--- ---âm- kâr- râ-nadâ---. mâ tamâyol be anjâme kâri râ nadârim. m- t-m-y-l b- a-j-m- k-r- r- n-d-r-m- ------------------------------------- mâ tamâyol be anjâme kâri râ nadârim.
Bojati se. ‫--س-داش--‬ ‫ترس داشتن‬ ‫-ر- د-ش-ن- ----------- ‫ترس داشتن‬ 0
t-r- dâ-ht-n tars dâshtan t-r- d-s-t-n ------------ tars dâshtan
Bojim se. ‫---م--ترس--‬ ‫من می-ترسم.‬ ‫-ن م-‌-ر-م-‬ ------------- ‫من می‌ترسم.‬ 0
m----it-----. man mitarsam. m-n m-t-r-a-. ------------- man mitarsam.
Ne bojim se. ‫من نم-‌-رسم.‬ ‫من نمی-ترسم.‬ ‫-ن ن-ی-ت-س-.- -------------- ‫من نمی‌ترسم.‬ 0
man-n-mi-a--a-. man nemitarsam. m-n n-m-t-r-a-. --------------- man nemitarsam.
Imati vremena. ‫وق- داشتن‬ ‫وقت داشتن‬ ‫-ق- د-ش-ن- ----------- ‫وقت داشتن‬ 0
v---t d--h-an. vaght dâshtan. v-g-t d-s-t-n- -------------- vaght dâshtan.
On ima vremena. ‫او (مر-)-وق- د-رد.‬ ‫او (مرد) وقت دارد.‬ ‫-و (-ر-) و-ت د-ر-.- -------------------- ‫او (مرد) وقت دارد.‬ 0
o- v-g-t dâr--. oo vaght dârad. o- v-g-t d-r-d- --------------- oo vaght dârad.
On nema vremena. ‫او (مرد) -قت ن---د.‬ ‫او (مرد) وقت ندارد.‬ ‫-و (-ر-) و-ت ن-ا-د-‬ --------------------- ‫او (مرد) وقت ندارد.‬ 0
oo v-g-t-na-â-a-. oo vaght nadârad. o- v-g-t n-d-r-d- ----------------- oo vaght nadârad.
Dosađivati se. ‫ب--حو-له بو--‬ ‫بی حوصله بودن‬ ‫-ی ح-ص-ه ب-د-‬ --------------- ‫بی حوصله بودن‬ 0
b---o-el- b----. bi-hosele budan. b---o-e-e b-d-n- ---------------- bi-hosele budan.
Ona se dosađuje. ‫او--زن) ب- ---ل- ا--.‬ ‫او (زن) بی حوصله است.‬ ‫-و (-ن- ب- ح-ص-ه ا-ت-‬ ----------------------- ‫او (زن) بی حوصله است.‬ 0
o- b--h----- -s-. oo bi-hosele ast. o- b---o-e-e a-t- ----------------- oo bi-hosele ast.
Ona se ne dosađuje. ‫-- (-ن- ح---ه-دا-د-‬ ‫او (زن) حوصله دارد.‬ ‫-و (-ن- ح-ص-ه د-ر-.- --------------------- ‫او (زن) حوصله دارد.‬ 0
oo-hosele-dâ-a-. oo hosele dârad. o- h-s-l- d-r-d- ---------------- oo hosele dârad.
Biti gladan ‫گرسن- بود-‬ ‫گرسنه بودن‬ ‫-ر-ن- ب-د-‬ ------------ ‫گرسنه بودن‬ 0
g-rosn- -u-a-. gorosne budan. g-r-s-e b-d-n- -------------- gorosne budan.
Jeste li gladni? ‫-ما گ-س-ه ------‬ ‫شما گرسنه هستید؟‬ ‫-م- گ-س-ه ه-ت-د-‬ ------------------ ‫شما گرسنه هستید؟‬ 0
shomâ-gor---e ----id? shomâ gorosne hastid? s-o-â g-r-s-e h-s-i-? --------------------- shomâ gorosne hastid?
Vi niste gladni? ‫----گرس---ن-س----‬ ‫شما گرسنه نیستید؟‬ ‫-م- گ-س-ه ن-س-ی-؟- ------------------- ‫شما گرسنه نیستید؟‬ 0
s--mâ -o-osne ---t--? shomâ gorosne nistid? s-o-â g-r-s-e n-s-i-? --------------------- shomâ gorosne nistid?
Biti žedan ‫ت--ه--و--‬ ‫تشنه بودن‬ ‫-ش-ه ب-د-‬ ----------- ‫تشنه بودن‬ 0
tesh-e---d-n teshne budan t-s-n- b-d-n ------------ teshne budan
Oni su žedni. ‫آن---تش-- هس----‬ ‫آنها تشنه هستند.‬ ‫-ن-ا ت-ن- ه-ت-د-‬ ------------------ ‫آنها تشنه هستند.‬ 0
â-h----sh-e --s--nd. ânhâ teshne hastand. â-h- t-s-n- h-s-a-d- -------------------- ânhâ teshne hastand.
Oni nisu žedni. ‫آن-ا-ت--ه -یست-د-‬ ‫آنها تشنه نیستند.‬ ‫-ن-ا ت-ن- ن-س-ن-.- ------------------- ‫آنها تشنه نیستند.‬ 0
ân-- -eshn- nis----. ânhâ teshne nistand. â-h- t-s-n- n-s-a-d- -------------------- ânhâ teshne nistand.

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Tajni jezici

Uz pomoć jezika drugima želimo izraziti svoje misli i osjećaje. Razumijevanje je, dakle, najbitnija svrha jezika. No ponekad ljudi ne žele da ih svi razumiju. Stoga izmisle tajne jezike. Ljudi su stoljećima fascinirani tajnim jezicima. Julije Cezar je, na primjer, imao svoj vlastiti tajni jezik. Slao je kodirane poruke u sva područja svog carstva. Njegovi neprijatelji nisu mogli čitati kodirane poruke. Tajni jezici predstavljaju zaštićenu komunikaciju. Od drugih se razlikujemo po tajnim jezicima. To je znak da pripadamo ekskluzivnoj skupini. Postoje razni razlozi zašto se koriste tajni jezici. Ljubavnici si neprekidno šalju kodirana pisma. Određene poslovne grupe također imaju svoj vlastiti jezik. Tako postoje jezici za mađioničare, lopove i poslovne ljude. Međutim, najčešće se tajni jezici koriste u političke svrhe. Tajni jezici se razvijaju u skoro svakom ratu. Vojska i tajne službe imaju stručnjake za tajne jezike. Znanost koja proučava kodiranje naziva se kriptologija. Moderni kodovi se temelje na složenim matematičkim formulama. Njih je jako teško dešifrirati. Bez kodiranih jezika naš život više ne bi bio zamisliv. Kodirani podaci se danas koriste svugdje. Kreditne kartice i e-mailovi – sve funkcionira preko kodova. Djeci su posebno zanimljivi tajni jezici. Obožavaju sa svojim prijateljima izmjenjivati tajne poruke. Tajni jezici čak pogoduju razvoju djece... Potiču kreativnost i osjećaj za jezik!