Lauseita

fi Oppia vieraita kieliä   »   sr Учити стране језике

23 [kaksikymmentäkolme]

Oppia vieraita kieliä

Oppia vieraita kieliä

23 [двадесет и три]

23 [dvadeset i tri]

Учити стране језике

[Učiti strane jezike]

Valitse, miten haluat nähdä käännöksen:   
suomi serbia Toista Lisää
Missä te opitte espanjaa? Г---ст--н-учи-и ш--нс-и? Где сте научили шпански? Г-е с-е н-у-и-и ш-а-с-и- ------------------------ Где сте научили шпански? 0
Gde --e--aučili šp--s--? Gde ste naučili španski? G-e s-e n-u-i-i š-a-s-i- ------------------------ Gde ste naučili španski?
Osaatteko myös portugalia? Зн--- -- и-п-рту------? Знате ли и португалски? З-а-е л- и п-р-у-а-с-и- ----------------------- Знате ли и португалски? 0
Zn-te-li-- p---u---s-i? Znate li i portugalski? Z-a-e l- i p-r-u-a-s-i- ----------------------- Znate li i portugalski?
Kyllä, ja osaan myös hiukan italiaa. Да, ----ко-е --ам и н--------лија-с-и. Да, а такође знам и нешто италијански. Д-, а т-к-ђ- з-а- и н-ш-о и-а-и-а-с-и- -------------------------------------- Да, а такође знам и нешто италијански. 0
D-,-- t-kođe ---m - n--to ---l-j-n-ki. Da, a takođe znam i nešto italijanski. D-, a t-k-đ- z-a- i n-š-o i-a-i-a-s-i- -------------------------------------- Da, a takođe znam i nešto italijanski.
Minun mielestäni puhutte todella hyvin. Мислим д--говорите --------б-о. Мислим да говорите веома добро. М-с-и- д- г-в-р-т- в-о-а д-б-о- ------------------------------- Мислим да говорите веома добро. 0
Mi-l----- g-vori----e--- d-br-. Mislim da govorite veoma dobro. M-s-i- d- g-v-r-t- v-o-a d-b-o- ------------------------------- Mislim da govorite veoma dobro.
Kielet ovat aika samankaltaisia. Т- јез-ц---у---и-и-но-с--чни. Ти језици су прилично слични. Т- ј-з-ц- с- п-и-и-н- с-и-н-. ----------------------------- Ти језици су прилично слични. 0
Ti j-zi-- -u -ril---- --ič--. Ti jezici su prilično slični. T- j-z-c- s- p-i-i-n- s-i-n-. ----------------------------- Ti jezici su prilično slični.
Minä ymmärrän niitä hyvin. Мог---- -о--- да р-з--ем. Могу их добро да разумем. М-г- и- д-б-о д- р-з-м-м- ------------------------- Могу их добро да разумем. 0
Mo-u -h-d-b-o-d- -az-m-m. Mogu ih dobro da razumem. M-g- i- d-b-o d- r-z-m-m- ------------------------- Mogu ih dobro da razumem.
Mutta puhuminen ja kirjoittaminen on vaikeaa. А-и-г-вори-и-и п--а-- -- тешк-. Али говорити и писати је тешко. А-и г-в-р-т- и п-с-т- ј- т-ш-о- ------------------------------- Али говорити и писати је тешко. 0
A---g-vo-----------t--je -eš-o. Ali govoriti i pisati je teško. A-i g-v-r-t- i p-s-t- j- t-š-o- ------------------------------- Ali govoriti i pisati je teško.
Minä teen vielä monta virhettä. Ј-ш---а-им м---о г----к-. Још правим много грешака. Ј-ш п-а-и- м-о-о г-е-а-а- ------------------------- Још правим много грешака. 0
Još -ravi---no----------. Još pravim mnogo grešaka. J-š p-a-i- m-o-o g-e-a-a- ------------------------- Još pravim mnogo grešaka.
Olkaa hyvä ja korjatkaa aina virheeni. Ис---вит- ме-м---м-у-е-. Исправите ме молим увек. И-п-а-и-е м- м-л-м у-е-. ------------------------ Исправите ме молим увек. 0
Is---vite -e moli- u---. Ispravite me molim uvek. I-p-a-i-e m- m-l-m u-e-. ------------------------ Ispravite me molim uvek.
Ääntämyksenne on ihan hyvä. Ваш-и-г-в-- -е-с--в-м-доба-. Ваш изговор је сасвим добар. В-ш и-г-в-р ј- с-с-и- д-б-р- ---------------------------- Ваш изговор је сасвим добар. 0
Va---zg--o--j- -asvim d---r. Vaš izgovor je sasvim dobar. V-š i-g-v-r j- s-s-i- d-b-r- ---------------------------- Vaš izgovor je sasvim dobar.
Teillä on pieni aksentti. И---е м-л- -кц--ат. Имате мали акценат. И-а-е м-л- а-ц-н-т- ------------------- Имате мали акценат. 0
Imat----li---c-na-. Imate mali akcenat. I-a-e m-l- a-c-n-t- ------------------- Imate mali akcenat.
Tunnistaa mistä tulette. П-е--зн--е се од-кл---о-аз---. Препознаје се одакле долазите. П-е-о-н-ј- с- о-а-л- д-л-з-т-. ------------------------------ Препознаје се одакле долазите. 0
P-e-oz---e s---d-k-------z---. Prepoznaje se odakle dolazite. P-e-o-n-j- s- o-a-l- d-l-z-t-. ------------------------------ Prepoznaje se odakle dolazite.
Mikä on teidän äidinkielenne? Кој- је Ва- мате-њи--е---? Који је Ваш матерњи језик? К-ј- ј- В-ш м-т-р-и ј-з-к- -------------------------- Који је Ваш матерњи језик? 0
K--i -e-Vaš-ma-e---- ----k? Koji je Vaš maternji jezik? K-j- j- V-š m-t-r-j- j-z-k- --------------------------- Koji je Vaš maternji jezik?
Käyttekö kielikurssia? И-е-- л-----курс--език-? Идете ли на курс језика? И-е-е л- н- к-р- ј-з-к-? ------------------------ Идете ли на курс језика? 0
I---e--- ---ku-s jez---? Idete li na kurs jezika? I-e-e l- n- k-r- j-z-k-? ------------------------ Idete li na kurs jezika?
Mitä oppikirjaa käytätte? Кој- -џ-е--- к-р--ти-е? Који уџбеник користите? К-ј- у-б-н-к к-р-с-и-е- ----------------------- Који уџбеник користите? 0
K--- ud-b--ik -or-s----? Koji udžbenik koristite? K-j- u-ž-e-i- k-r-s-i-e- ------------------------ Koji udžbenik koristite?
Minä en tällä hetkellä tiedä sen nimeä. У---о------н----- -н-м ка-- с- зо--. У овом моменту не знам како се зове. У о-о- м-м-н-у н- з-а- к-к- с- з-в-. ------------------------------------ У овом моменту не знам како се зове. 0
U-ovo----m--tu -e z-a--ka-o--e zo--. U ovom momentu ne znam kako se zove. U o-o- m-m-n-u n- z-a- k-k- s- z-v-. ------------------------------------ U ovom momentu ne znam kako se zove.
Minulle ei tule nimi mieleen. Н--м-г--с- се-и-- -а----а. Не могу се сетити наслова. Н- м-г- с- с-т-т- н-с-о-а- -------------------------- Не могу се сетити наслова. 0
N---ogu--- -e-it- na-l-va. Ne mogu se setiti naslova. N- m-g- s- s-t-t- n-s-o-a- -------------------------- Ne mogu se setiti naslova.
Olen unohtanut sen. З-б---в-о / З---равил--са- -о. Заборавио / Заборавила сам то. З-б-р-в-о / З-б-р-в-л- с-м т-. ------------------------------ Заборавио / Заборавила сам то. 0
Z-bora-io - Za-or---l--sa- to. Zaboravio / Zaboravila sam to. Z-b-r-v-o / Z-b-r-v-l- s-m t-. ------------------------------ Zaboravio / Zaboravila sam to.

Lataa MP3 (.postinumero tiedostot)

Videota ei löytynyt!

Germaaniset kielet

Germaaniset kielet kuuluvat indoeurooppalaiseen kieliperheeseen. Tälle kieliryhmälle ovat luonteenomaisia sen fonologiset piirteet. Fonologisten piirteiden erilaisuudet erottavat nämä kielet toisistaan. Germaanisia kieliä on noin 15. 500 miljoonaa ihmistä puhuu maailmassa näitä kieliä äidinkielenään. Yksittäisten kielten tarkkaa määrää on vaikea päätellä. On usein epäselvää, onko kyse itsenäisistä kielistä vai ainoastaan murteista. Tärkein germaaninen kieli on englanti. Se on 350 miljoonan puhujan äidinkieli eri puolilla maailmaa. Sen jälkeen tulevat saksa ja hollanti. Germaaniset kielet jakautuvat eri ryhmiin. Niitä ovat pohjoisgermaaniset, länsigermaaniset ja itägermaaniset. Pohjoisgermaanisia kieliä ovat skandinaaviset kielet. Englanti, saksa ja hollanti ovat länsigermaanisia kieliä. Itägermaaniset kielet ovat kaikki kuolleet. Esimerkiksi vanha englanti kuului tuohon ryhmään. Siirtomaa-aika levitti germaanisia kieliä kautta maailman. Sen seurauksena hollantia ymmärretään Karibialla ja Etelä-Afrikassa. Kaikki germaaniset kielet ovat lähtöisin samasta kannasta. On epäselvää, oliko olemassa yhtenäinen kantakieli. Sitä paitsi on olemassa vain harvoja vanhoja germaanisia tekstejä. Toisin kuin romaanisista kielistä germaanisista kielistä ei ole juuri mitään lähteitä. Germaanisten kielten tutkimus on sen vuoksi vaikeampaa. Germaanisten kansojen, tai teutonien, kulttuurista tiedetäänkin suhteellisen vähän. Teutonikansat eivät yhdistyneet. Sen vuoksi ei ollut yhteistä identiteettiä. Tieteen täytyykin turvautua muihin lähteisiin. Ilman kreikkalaisia ja roomalaisia tietäisimme hyvin vähän teutoneista!